! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Уторак, 01. 06. 2021.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1886. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 265. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Стефан Пиперски, и житија других Светих за 2. јун/20. мај

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Исихије Јерусалимски:

Трезвеноумље

    Трезвеноумље (пажња) нас учи како да управљамо покретима троделне душе (тј. са три силе: словесном, раздражајном и желатељном) и како да крепко чувамо осећања. Оно у свом судеонику свакодневно умножава четири основне врлине (мудрост, храброст, уздржљивост и праведност).

    Дело благоразумности је да раздражајну силу свагда подижемо на сукоб у унутрашњој борби и на самоукоревање; дело мудрости је да нашу словесну силу подстичемо на напрегнуто и непрекидно трезвоумље; дело храбрости је да желатељну силу управљамо ка врлини и ка Богу; а дело праведности је да управљамо са пет чула и да их уздржавамо како не би оскврнила нашег унутрашњег човека, тј. срце, ни спољашњег, тј. тело.

    Најпре се јавља прилог, затим долази до спајања у коме се наше помисли мешају са помислима лукавих демона, онда долази до слагања у коме се обе врсте помисли слажу на зло и решавају како да га изведу, и на крају долази до чулног дела или греха. Међутим, ако је ум трезвен, ако пази на себе, те ако посредством противљења и призивања Господа Исуса прогони прилог од самог његовог појављивања, ништа се од онога што обично следи за њим неће десити. Јер, као бестелесан, лукави душе може да обмањује само преко маштања и помисли. 0 прилозима пророк Давид говори: Изјутра убијам све што је грешно на земљи (Пс.100,8), док о слагању велики Мојсије говори: Немој се мешати са њима (Изл.23,32).

    Ум заслепљују три страсти: среброљубље, таштина и сластољубље…

    Кроз те три страсти у људима су се укоренили јарост, гнев, борбе и убиства и читав низ других страсти.

    Трима силама душе ми треба да дајемо правилно кретање, саобразно са њиховом природом и са намером Бога који их је створио. Наиме, раздражајну силу треба да подижемо против нашег спољашњег човека и против змије-сатане. Речено је: Гневећи се не грешите (Пс.4,5). То значи гневити се на грех, тј. на саме себе и на ђавола, како не бисмо грешили против Бога. Желатељну силу, пак, треба усмеравати ка Богу и врлини. Мислену, пак, силу треба да поставимо за господарицу над обе друге како би их са мудрошћу и благоразумношћу усмеравала, уразумљивала, кажњавала и руководила, као што цар влада над потчињенима. И тада ће разум по Богу, који постоји у нама, управљати њима (тј. када буде њима управљао, а не када им се буде потчињавао). Премда страсти и устају на разум, немојмо престати да наређујемо, како би разум ипак управљао њима. Јер, брат Господњи говори: Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек. моћан је зауздати и све тело (Јак.3,2). Истину говорећи, свако безакоње и грех се врши са те три силе, и свака врлина и правда се њима остварује.

    Супротстављање обично зауставља надирање помисли, док их призивање имена Господа Исуса Христа изгони из срца. Чим се у души образује прилог представом неког чулног предмета (човека који нас је увредио, женске красоте, сребра и злата) или када све једно за другим похрли у наше мисли, јасно је да су наше срце до маштања довели духови злопамћења, блуда и среброљубља. Уколико је опитан, искусан и навикнут да се чува од напада и да јасно, као дању, види варљива маштања и прелест лукавих, наш ум ће одмах отпором, супротстављањем и Исус Христовом молитвом лако да угаси распаљене стреле ђавола. Он неће дозволити да наше помисли крену за страсним маштањем. да се слажу са призраком прилога, да пријатељски са њим разговарају, да се упуштају у причљивост, нити да се слажу са њим. У супротном би за свим тим са неком неопходношћу, као ноћ за даном, следила рђава дела.
    Уколико је, пак, неискусан у делу бодрог трезвоумља, наш ум се одмах пристрасно поводи за прилогом који му се представља, ма какав био, и почиње са њим да разговара, примајући неприлична питања и пружајући сличне одговоре. Тада се наше помисли мешају са демонским маштањима, која се због тога још већма плоде и умножавају како би превареном и уловљеном уму изгледала још дража, лепша и привлачнија. Наш ум тада трпи нешто слично јагањцима који псу, који им се приближи на пољани где пасу, прилазе као мајци: од тог приближавања они неће имати никакве користи, осим што ће од њега позајмити нечистоту и смрад. На исти начин и наше помисли у уму из неопитности трче у сусрет свим демонским маштањима, те се, као што рекох, мешају са њима. Тада они као да се (међусобно) саветују шта би требало урадити да би се посредством тела спровело у дело оно што се под дејством демонске прелести учинило тако лепим и слатким. Тако на крају настају унутрашњи падови у души. После тога се, већ као по некој неопходности, и споља износи оно што је сазрело у унутрашњости срца.

ИстиноЉубље свима Вама!