Објављено од стране: ИстиноЉубље | 5. априла 2021.

(„Мој мали Христе“- Свети Нектарије Егински)… Вести са Православне страже и Житија светих за сутрашњи дан…

Вести са Православне страже:  Понедељак, 05. 04. 2021.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1832. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 257. заредом Литију БеоградомШто ће рећи ВИШЕ ОД ПЕТ ГОДИНА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Јаков Исповедник, и житија других Светих за 6. апр./24. мар.

 

ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Свети Нектарије Егински:

Резултат слика за Господ Исус Христос

„Мој мали Христе“

    Анастасије (световно име Св. Нектарија) је као дете нашао посао код трговца дуваном у Цариграду, који га није доста плаћао. Дете је горело жељом да шири поучне изреке из духовних књига које је читао, и писао их је на папирним кесама и пакетима муштерија које су ту куповале. Муштерије су их из радозналости читали, и засигурно добијали некакву душевну корист од њих. Дечак је ишао босоног и у поцепаној одећи, али се уздао у Бога. Видевши како трговац добија многа писма, Анастасије је исто пожелео да напише писмо. Али коме? Није могао родитељима, тамо се писма нису испоручивала. Не ни пријатељима, јер их није имао. Зато је одлучио да пише Христу, и да ми каже о својим потребама.
„Мој мали Христе“, он је написао, ,,немам кецеље нити ципела. Пошаљи ми их. Знаш колико те волим.“…

    Анастасије је запечатио писмо и написао на полеђини: ,,Господу Исусу Христу, Небо.“ Док је ишао да пошаље писмо, срео је човека који је држао продавницу насупрот оне у којој је дечак радио. Човек га је питао где иде, и Анастасије му је само промрмљао одговор. Видевши писмо у дечијим рукама, човек се понудио да му га пошаље, пошто је и он сам ишао до поште.
    Трговац је ставио писмо у џеп и уверио Анастасија да ће га послати са осталим писмима. Дечко се вратио у продавницу дувана сав срећан. Када је извадио писмо из џепа да би га послао, човек трговац је приметио адресу. Запањен и радознао, он није могао да одоли искушењу да писмо отвори и прочита. Дирнут детињом вером, трговац је ставио нешто новца у коверту и анонимно послао Анастасију. Када је примио писмо, дечко је био испуњен радошћу, и захвали Богу.
    Неколико дана касније, видевши да је Анастасије обучен нешто боље него иначе, његов послодавац је помослио да је дечко украо новца из касе и почео је да га туче. Анастасије је само викао: ,,Нисам ништа украо, мој мали Христос ми је послао новац!“ Чувши свађу, други трговац је утрчао у продавницу и објаснио Анастасијевом газди све што се догодило.

 

ИстиноЉубље – свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: