! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Понедељак, 01. 03. 2021.г…

Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 02. март 2021., Градски трг у 18:00 час.

Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије

Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно  одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наша непрестана Православна сведочења против опште издаје а испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 1797. дан… И
данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову 252. 
по реду,  суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…

                    +++           

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                    +++

Дакле, сутра је и нова, 71-ва по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 02. март 2021. Градски трг од 18:00 часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.

    Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

Мартовска Литија Ваљевом, уторак, 02. март Градски трг од 18:00 часова 

ИстиноЉубље свима Вама!

    +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. мученик Теодор Тирон, и житија других Светих за 2. мар./17. феб. (а преступне године 1. мар.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Беседа на речи Господње: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном“, преподобни Исак Сирин:

Одречење себе

   Ко хоће да испуни речи Господње: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме крст свој и пође за мном“, треба да се у свему угледа на Онога који је то рекао. Онај, дакле, који хоће да Га следи, треба да се припреми да узме крст свој. И када каже Христос да узме крст свој, подразумева да остави световне ствари и буде спреман да се прихвати невоље и тешкоће које ће срести у животу.
   Опет је рекао Господ: „Ко хоће да живи у овом свету, изгубиће прави живот. Онај, пак, ко хоће да жртвује овај живот за Мене, он ће ме наћи и спасиће се.“ Онај ко узме крст свој и истовремено размишља о стварима овога света, изгубиће плату своју.
   Онај који иде за Христом не треба да га привлаче световне ствари, него да настоји да се приближи Њему, подносећи храбро све невоље и жалости у овом животу. Ако се целосно не предамо Христу, мало – помало, неосетно ће нас привући свет и грех и скренути нас са правог пута блаженог живота, који води у искупљење.
   Ко жртвује своје „ЈА“ и своје прохтеве за љубав Христову, он ће примити велику плату…

   Дакле, одлучи се да победиш зло у себи у овом животу, да би стекао вечни живот, како је обећао Господ. Треба да презремо овај живот да би уживали добра вечног блаженства у близини Бога. Када се тако припремимо, све што нам изгледа тешко поднећемо храбро. Када тако размишљамо, нећемо се плашити не само невоља и брига, него ни саме смрти. Зато треба да знамо добро, да ако човек не омрзне живот свој у овом свету, због жеље за будућим блаженим животом, не може ни на који начин да поднесе предстојеће невоље и искушења која ће га окруживати сваког дана и часа.
Озбиљна препрека за одрицање себе јесте – тело. Оно жели уживање и одмор. Међутим, ми не треба да се покоравамо његовим захтевима, јер се тело противи души. То каже апостол Павле, да се тело и душа „противе једно другом“. Од наше борбе зависи ко ће од то двоје надвладати.
Зато је Господ рекао, ко хоће да га следи треба да избаци из себе светске жеље. Уживање и телесни одмор су највећа сметња за одрицање себе и сједињење са Христом.
    Када неко заборави световна уживања, мало – помало заборавља и навике и прохтеве овог живота. Удаљавање од световних жеља захтева мученичку борбу, јер нас је ђаво њима везао. Када неко заволи свет, одмах му на памет падају рђаве навике. Када говоримо свет, не мислимо на људе, јер и ми смо људи, него мислимо на грех. Када се неко душом удаљава од световних ствари, почиње у свом животу да осећа душевни напредак. Уколико је неко везан грехом, немогуће му је да се приближи и да осети живог Бога.
   Избегавајмо дакле, телесна уживања и настојмо на сједињењу са Богом. Уживања нам пружају привремено задовољство, а Христос нам дарује трајно и вечно.
   Хранимо тело оним што му је неопходно. То благосиља Бог. Оно што чини телу зло, јесу сувишна уживања која нису потребна за његово одржање. Бог нас не осуђује за оно што је неопходно, него за сувишно. Телесно уживање је велика препрека за врлину. Тај смисао имају и речи Христове, када каже: „одреци се себе“. Да се одрекнемо, дакле, свега рђавог, поквареног и трулог који утичу на душу нашу. Треба да се трудимо да избегавамо све оно што шкоди души нашој. Уздржањем у јелу и молитвом, напредоваћемо у овој борби. Тешка је ствар одрећи се самих себе, јер долазимо у сукоб са собом, пошто увек имамо за савезника зло и ђавола. Зато апостол Павле вапије: „Ко ће ме ослободити овог тела?“ Наравно да је тело станиште душе; ако га не зауздамо, постаје наш тиранин, мрски господар и угњетач.
   Потребно је, поред овога што смо навели, да пазимо и на очи наше да не гледају са грешним расположењем женска лица. У лицу сваке жене замишљај свето и свештено лице Пресвете Богородице, која је родила Искупитеља нашег. Пази да твој ум не зароби Сатана и уђе у твоју душу, јер касније тешко одлази.
   Да би се дакле, у душу нашу уселила благодат Божија и да бисмо осетили сладост духовног живота, потребно је да се одрекнемо себе. Одречење је почетак и крај наше борбе. Тако ће нас благословити Бог и даровати венац победе који се дарује борцима за врлину.

ИстиноЉубље свима Вама!