! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Рођење Господа нашег Исуса Христа: Божић- Четвртак, 07. 1. 2021.г…

Христос се роди! 

Ваистину се Христос роди!

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Сабор Пресвете Богородице, и житија других Светих за 8. јан./26. дец.

+++

Преподобни игуман Никон Воробјев:

Беседа на Рођење Господа нашег Исуса Христа (1945. г.)

У име Оца и Сина и Светога Духа! Човек често пролази поред великих догађаја, не размишљајући о њима, клизећи само по површини, не удубљујући се у њихову суштину. Обратимо своју пажњу на свечаност која је пред нашим погледом. Данас славимо Рођење Господа Исуса Христа. Од почетка света није било догађаја који би био толико запањујући као Рођење Христово. Господ Бог Сведржитељ, Који је једном речју створио цео видљиви и невидљиви свет, створивши небо и земљу, и све што их испуњава – Овај Бог смирава Себе, твори од ткива Преблагословене Дјеве Марије Своју плот, рађа се у пећини, бива положен у јасле као беспомоћно Дете. Небо је задрхтало, покренули су се крајеви земље. Догодили су се највеће чудо и тајна, потпуно непојамни и за највише горње чинове, а не само за човека. Кад о овом догађају испричаш неверујућем човеку он ће одговорити да је то немогуће. Кад питаш верника због чега је Господ учинио овако непојамно чудо – он ћути или често даје незадовољавајуће објашњење. Због чега је Господ дошао на земљу? Одговор је један, да би спасио човека. Ако је Господ ради човека учинио ово дело, треба признати да човек представља неку посебну вредност, јер ради ништавне ствари која не вреди, не би било предузето овакво средство за спасење. Још је цар и пророк Давид 1000 година пре Христовог Рођења клицао у недоумици: «Господе, шта је човек да га се сећаш и Син човечији да га посећујеш, мало си га умањио пред Анђелима, славом и чашћу си га венчао»? Тим пре у страху и побожности треба да паднемо пред Господом и да кличемо: «Господе, шта је човек да се Ти ниси гнушао девичанске утробе, да си сакрио Своје Божанство и изволео да постанеш човек?» Шта је човек? Ево шта о томе каже Реч Божија: човек је најбоља творевина Божија…

Човек је образ Божји. Бог је све створио свемоћном речју. «Нека буде светлост,» рекао је Господ, и била је светлост. «Нека произведе земља биљке, траву, која сеје семе по свом роду и плодно дрво, које по свом роду доноси плод,» и било је тако. И рече Бог: «Нека произведе вода гмизавце, душу живу: и птице нека полете изнад земље по своду небеском.» И све се десило по речи Божијој. 8 А кад је све било уређено Господ је приступио стварању човека, али као да размишља и саветује се, као да позива на саветовање и друга Лица Свете Тројице чему се диви свети Григорије Ниски. Јер је Господ је прво рекао: «створимо човека по образу Нашем и по подобију Нашем». «И створио Господ Бог човека из праха земаљског и дунуо је у њега «дах живота», односно као да је уткао у њега као честицу Свог Божанског Бића. Господ посебним актом (дејством) ствара човека. Прво је створио тело, а затим је у њега дунуо «дах живота», односно као да је уткао у њега честицу Свог Божанског Бића. Ево због чега у псалму пророк Давид у име Божије говори о људима: «Рекао сам: богови сте и синови Вишњега сви.» Истину ових речи потврдио је и Сам оваплоћени Господ Исус Христос Јеврејима, који су Га оптуживали да Он Бога назива Својим Оцем и тиме чини Себе равним Богу, и који су узели камење да Га убију. Господ им је одговорио: «Зар у закону вашем није написано: „Рекао сам: богови сте и не може да се наруши писмо.“?» Дакле, човек је образ невидљивог Бога, човек има у себи „честицу“ Божанства. Човек је пре пада у грех био толико предиван, а тим више након што га је Господ искупио, да угодници Божији, којима су биле откривене тајне неба, као на пример, Макарије Египатски, кажу: «Нема ничег лепшег од људске душе, ни на земљи, ни на небу.» Човек је био предназначен за вечно блаженство, али је по зависти ђавола пао, издао је Бога, добровољно је прешао на страну клеветника – ђавола, пожелео је да спозна не само добро, које је знао у рају, већ и зло, које није знао. А отпавши од Бога, подвргао се раније реченој одлуци Божијој: «смрћу ћеш умрети.» Адам и Ева су умрли душом, њихов ум се помрачио, воља је постала изопачена, срце унакажено, уместо небеског тела добили су грубу плот, сличну животињској. Због њих је била проклета земља и они сами су осуђени на невоље, на спознају зла, које су по савету ђавола желели да упознају. И што даље, што више се размножавало човечанство, тим је помрачење човека било веће. Да човек не би пао у очајање и да не би коначно погинуо Господ му је дао обећање да ће у своје време семе жене (а не мужа), односно Христос, Који се од Дјеве родио без мужа Духом Светим, сатрти главу змије и спасити човека. Овај тајанствени догађај ми данас и славимо. Пожалио је Господ Своје створење и сишао је на земљу да би спасио погинулу изгубљену овцу; сишао је на земљу да би нас поново узнео на небо; примио је образ човека, узео је на Себе грехове читавог човечанства: «Тако је заволео Бог свет да је дао Сина Свог Јединородног.» Исус Христос је отворио закључана врта раја. Он је поново подигао духовну лествицу којом човек може да се попне на небо. Примивши човекову плот Господ је и човека узвисио изнад Анђела, обукао га је у славу већу него што је била Адамова слава у рају пре пада. Ако смо стварно истински хришћани, ако приморавамо себе да на делу испуњавамо оно чему је учио Господ Исус Христос, Који је дошао ради нас, и ми ћемо бити тамо, где је Господ, како је Он обећао у опроштајној беседи с ученицима. А они који се удостоје Царства Божијег заблистаће као сунце, каже Господ. Господ је на Таворској гори показао будућу човекову славу. Његово лице је било као сунце, одећа је блистала као муња. Ова спољашња лепота и слава су смо слаби наговештај највеће унутрашње славе, јер је по речима пророка «сва слава кћери Цареве унутра».

ИстиноЉубље – свима Вама!