! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Понедељак, 04. 01. 2021.г…

Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 05. јануар 2021., Градски трг у 18:00 час.

Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије

Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно  одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наша непрестана Православна сведочења против опште издаје а испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 1741. дан… И
данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову 244. 
по реду,  суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…

                    +++           

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                    +++

Дакле, сутра је и нова, 69-та по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 05. јануар 2021. Градски трг од 18:00 часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.

    Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

Јануарска Литија Ваљевом, уторак, 05. јануар Градски трг од 18:00 часова 

ИстиноЉубље свима Вама!

    +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Наум Охридски Чудотворац, и житија других Светих за 5. јан./23. дец.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ (Рат и Библија):

Како мања војска побеђује већу

Када велики војсковођ народа израиљског, Исус Навин, беше на самрти, он изрече пред народом својим ове пророчке речи: Један човјек између вас гониће тисућу, јер Господ Бог ваш војује за вас, као што вам је рекао. Пазите дакле добро да љубите Господа Бога својега (Ис. Нав. 23, 10-11). Ово пророчанство испуњавало се много пута кроз многовековну историју народа Израиљева, и то како у време Судија тако и у време Царева, и доцније, под Макавејима. Да наведемо овде за сад само један поражавајући пример из времена судије Гедеона, којим се објашњава јасно и изразито, како и зашто једна малена војска може да победи другу војску, бројем несравњено надмоћнију…

У време робовања под Мадијанима осиромаши Израиљ веома. Јер између других тирјанлука над поробљеним народом чињаху завојевачи још и ово: кад би Израиљци посејали своја поља, долажаху Мадијани и Амалици на засејана поља, надираху као скакавци, са безбројним камилама својим, са стадима својим и шаторима, па потираху род земаљски и пустошаху земљу. У својој крајњој беди сетише се грешни Израиљци Бога свога и очајни завапише к Њему. А Господ се смилова, јави се Гедеону и рече му, да иде и избави народ Израиљски из ропства Мадијанског. Гедеон беше прост тежак и работаше на својој њиви. Па у простоти својој одговори Гедеон Господу: Чиме ћу ја избавити Израиља? А Господ њему на то: ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као један (Суд. 6, 16). Не поверова опрезни Гедеон, да је заиста један тако крупан посао намењен од Бога њему, једноме тежаку из најсиромашнијег племена, Манасијина, и најмањем у дому оца својега (Суд. 6, 15). Зато Гедеон потражи од Бога неко знамење. И кад му тражено знамење беше дато, он се јави народу, уложи труд и убрзо сабра 32.000 људи за бој. Али му тада Господ примети: много је народа с тобом, зато им нећу дати Мадијана у руке, да се не би хвалио Израиљ супрот мени говорећи: моја ме рука избави. (Суд. 7, 2). И нареди Господ Гедеону да објасни: ко се боји и кога је страх, нека се врати (Суд. 7, 3). Шта се догоди? Када Гедеон то објави народу, не мање него 22.000 људи напустише фронт и вратише се кућама својим! Остадоше дакле свега 10.000 њих са Гедеоном. Али и овај број беше сувише велик за Господа над војскама. Зато заповеди Господ Гедеону, да доведе војску своју на један поток, па да посматра, како ће ко да пије воду. Једни ће захватати воду руком, приносити устима и лаптати, а други ће клекнути на колена, па се нагнути и пити са потока. И рече Господ Гедеону, да оне прве задржи за бој а ове друге отпусти. Али оних првих, који лапташе воду из руке, беше свега три стотине људи! Но Господ рече: с тијех триста људи који лапташе воду избавићу вас и предаћу ти у руке Мадијане. А Мадијана беше много као скакаваца, и камилама њиховијем не бјеше броја; бјеше их (Мадијана) као пијеска по бријегу морском. И триста људи имаше задатак од Бога да победе толико мноштво!

Шта учини Гедеон са том својом маленом четом? Даде свакоме војнику по једну трубу у руке и по један лонац водоносни, а у сваком лонцу запаљен луч. Па удари ноћу на Мадијане. Када се приближише Мадијанима сваки војник затруби у своју трубу и сваки разби свој лонац. Када триста труба јекнуше и триста лучева синуше са свих страна, Мадијани се уплашише, а њихове се камиле збунише; нико никога не распознаваше у мрачној ноћи, него друг на друга мачем удараше. И тако једни се међусобно поклаше а други побегоше, да на другој страни сретну смрт. Победа Гедеонова беше потпуна. А тој победи следоваше ослобођење Израиља испод ига Мадијанског.

У вези са овим дозволићете да Вам споменем нешто из историје ослобођења хришћанског Балкана од Турака. Ратове за ово ослобођење отпочели су прво српски сељаци под вођством тежака Карађорђа и тежака Милоша. Ови ратови имају неке сличности са ратом Гедеоновим. У свима знаменитим бојевима у време Устанка српски ратници били су малобројнији од војске султанске. У једном боју против Турака, Милош је имао до смешности малену војску у сравњењу с војском турском. Милош се помоли Богу, па нареди војницима својим једне ноћи, уочи боја, да пободу многобројно копље и обавију га лишћем, крпама и хаљинама, тако да би издалека то све личило на људе, на постројену војску. Када свану дан, Турци погледају и уплаше се од „многобројне“ српске војске, и Милош тога дана однесе победу над истински многобројнијом војском турском.

Још један пример из Библије. Велики јунак јудејски, Јуда Макавеј, буде нападнут од Сирона војводе Сиријског. Сираца је било страшно много. Уплаше се јудејци, па у страху рекну Јуди: како можемо ми у овако малом броју борити се против такве силне множине? А поред тога ми смо сасвим ослабели не једући ништа до сада! Јуда им на то одговори: могу лико и многи пасти у руке немногих; у Бога небеснога нема разлике, да ли ће спасти кроз многе или немноге. Јер победа у рату не бива због множине војске, него с неба долази сила. Они иду против нас са множином надмености и безбоштва, да истребе нас и жене наше и децу нашу, и да би нас опљачкали. А ми се боримо за душе наше и законе наше. И сам Господ скрушиће их пред лицем нашим, а ви се не страшите њих (I. Мак. 3, 17-22). И заиста, тога дана Јудејци страшно разбише Сиронову војску, многе посекоше, а остале нагнаше у дивље бекство.

Из ових библијских примера јасан је следећи наук:

1.            Да је с неправедном страном страх а с праведном храброст;

2.            Да рат не одлучује број него Бог;

3.            Да су се обистиниле оне пророчке речи: један човјек између вас гониће тисућу, јер Господ Бог ваш војује за вас…

ИстиноЉубље свима Вама!