! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Понедељак, 30. 11. 2020.г…

Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 01. децембар 2020., Градски трг у 18:00 час.

Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије

Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно  одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наша непрестана Православна сведочења против опште издаје а испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 1706. дан… И
данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову 239. 
по реду,  суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…

                    +++           

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                    +++

Дакле, сутра је и нова, 68-ма по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 01. децембар 2020. Градски трг од 18:00 часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.

    Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

Августовска Литија Ваљевом, уторак, 01. децембар Градски трг од 18:00 часова 

ИстиноЉубље свима Вама!

    +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. мученик Платон, и житија других Светих за 1. дец./ 18. нов.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети владика Николај – ЦАРЕВ ЗАВЕТ

Глава десета-

У којој се одговара на Лазарево питање, зашто некрштена Азија да победи његов народ, који се бори за Крст Часни

Од сагледаних страхота Лазар дуго не могаше повратити мир духовни. Тресао се целим телом. Султанови перјаници око њега протумачише то као природну предсмртну грозницу тешког рањеника. Међутим, Лазар опет беше сав у духу, и телесним чулима ништа не опажаше. Битка је грмела око њега као и пре, но он нити је чуо иједан глас нити видео иједан предмет овога света. Пред њим су стајали ангел Божји и пророк. И он је само њих видео. Тада ангел Божји прекрсти изнемоглог кнеза крстом са три прста и тиме му поврати мир душе и крепост тела. Па му рече:

– Теби још није све јасно? Ти би хтео још да питаш, дивни ктиторе Горњака?

Стојећи још под страхотном тежином малопређашње визије, Лазар проговори утањеним гласом:

– Иако се свака твоја реч, о бестелесни, спушта у моје срце као нов пламен истине, што светли и греје, ипак нису осветљени и разгнани сви облаци мога незнања. Ево једног тамног облака, који виси над мојим видиком:

Ја сам кренуо са својим витезовима у бој за Крст Часни и слободу златну. Азијски цар дошао је са својим хордама на наше огњиште ради пљачке и рушења. Не појмим, велики слуго Божји, зашто је воља Свевишњега склона да дарује победу онима, који се ругају Крсту и ниште слободу народа крштенога?

На то одговори посланик небески:

– Када крштени наруже Крст безакоњима својим, онда Свевидећи допушта да га некрштени још више наруже. Да би се крштени сетили и застидели. Јер Му је сношљивије велико ругање од некрштених, него мало од крштених…

Ти знаш, да је Часни Крст – Крст Сина Божјега, и да он означава страдање за оно што је Он страдао. Пре Њега крст је био нечастан, и само су га нечасни носили. Али од како је томе нечасном знамењу дао част Онај, од кога је свака част на небу и на земљи, додирнувши га телом Својим и оправши га крвљу Својом, од тада је то знамење највеће знамење части у оба света.

За ово највеће знамење части, ти се данас бориш заставниче Христов. Целог твог века ти си се у ствари борио за Крст Часни против лажне браће, а данас се бориш против отворених – у толико бољих – непријатеља Крста. Застидела би се лажна браћа и устрашили би се непријатељи твоји, кад би знали значај Часног Крста, против кога су устали. Али су им очи за сада заслепљене, те не могу то да виде. Само кроз драговољно ношење крста познаје се важност Крста. Ко понесе крст, тај и сазнаје, да је Крст – Пут, Истина и Живот. Па пошто је и пут љубав, и истина љубав, и живот љубав, то и Крст знаменује љубав. Врховно знамење љубави! Носити крст, значи страдањем посведочавати љубав своју према Богу. Крст је сведочанство свете љубави; ко то сведочанство не покаже, нема свете љубави у себи. Никакве речи и никакви дарови не могу посведочити љубав као што може крст. Зато се Син Божји дао распети на Крст, да би дао вечно сведочанство вечне љубави Своје. Борећи се данас за Крст Часни, ти се бориш за једини прави пут живота, за једину живу истину, и за једини истинити живот. Да, и за једину вечно живу и свету љубав. А ко год се за то бори, ако умре живеће, ако и погине победиће. И твоја Голгота, кнеже, неминовно је везана с Васкрсењем. Сама борба за Крст већ означава победу, без обзира на блиски исход борбе. Јер се од крста Голготскога цела ова планета опасала Крстом од истока до запада и од севера до југа, и њиме је прекрштена сва васиона. Ко с тим светим знамењем страда и војује, има поуздано јемство победе.

Гле, твоји крстати барјаци још се вију по овом разбојишту. Још мало и они ће бити оборени и погажени. Јер је грешна властела твоја одавно оборила и погазила то свето знамење. Али погажени крстови на Косову, уздићи ће се полако у срцу народном и уселиће се у срце народно. И временом сваки потомак твој, сваки православни син и свака православна кћи у твом хришћанском народу, представљаће на овој земљи један живи крсташ барјак. А када се Часни Крст не символично, него стварно буде уселио у срца људска, лако ће бити направити га од свилених крпа и шимширових грана. Јер је људима увек лакше доћи до символа него до стварности, до израза лакше него до духа и истине. Када твој народ буде робовао под некрштеним господарима онолико векова колико је стари Израиљ робовао под фараонима мисирским, Крст ће толико испунити душу твог народа и толико утврдити се унутра у души, да чим се дигне крстати барјак од платна, спољашње ће ропство брзо бити свргнуто, спољашња слобода лако задобијена, а царство поново васпостављено.

О дивни мучениче христов, како си ваистину диван завет оставио народу своме приволевши га Царству вечне стварности! И како си му победоносно знамење ставио пред очи у виду Часног Крста! Место огњенога стуба, што је водио Израиљце из ропства Мисирскога, Крст уздигнут од Косова поља до небеса, водиће твој народ кроз пустињу робовања. Светлиће му, водиће га, и извешће га у обећану земљу слободе – но не једино земаљске, символичне и времене, него и слободе истинске, бесмртне, ангелске.

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/CarevZavet/Nikolaj030411.htm

Комплетан текст књиге ЦАРЕВ ЗАВЕТ :

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/CarevZavet/Nikolaj0304.htm

ИстиноЉубље свима Вама!