Објављено од стране: ИстиноЉубље | 11. новембра 2020.
„Уђите кроз уска врата, јер су пространа врата и широк пут који води у погибију, и многи улазе њима“; Тумачење речи Јеванђеља -Свети Јован Златоусти… Вести са Православне страже и Житија светих за данашњи и сутрашњи дан…
Вести са Православне страже: Среда, 11. 11. 2020.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1687. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србијесве очекујући нову Православно исповедну 236. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис): Св. Србски краљеви Драгутин (Теоктист) и Милутин, и житија других Светих за 12. нов./30. окт.
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Свети Јован Златоусти:
Уђите кроз уска врата, јер су пространа врата и широк пут који води у погибију, и многи улазе њима
И данас многи од оних који су се пристрастили к раскоши и преједању, када хоће да изразе веома велико задовољство, имају обичај да кажу: ми имамо много блага. Не називај, човече, само такве ствари благом, расуђујући разумно да су та блага дата нама од Владике на то, да бисмо ми, користећи се њима са умереношћу, подржавали живот и поткрепљивали немоћ тела, јер – постоје и друга, истинска блага. Ништа од овдашњег није благо – ни весеље, ни богатство, ни скупоцена одјећа, него све то може бити само названо благом. Шта ја говорим: названо благом? Често ови предмети бивају још и узрок наше погибије, када се њима не користимо како треба. Тако, богатство би било благо за онога ко њиме влада ако би га он трошио не само на весеље, не на пијанство и штетна задовољства, него би, умерено се користећи весељем, остало раздавао сиротињи за храну: тада богатство представља благо! А ако се пак тај преда весељу и другом разврату, богатство не само да му неће донијети никакву корист, него ће га сурвати у дубоку пропаст, што се и десило са овим богаташем. Због тога му патријарх и говори: чедо, сети се како си примио блага своја у животу своме. Оно што си сматрао за благо – то си и добио; а Лазар је добио зло; – не зато што је Лазар то зло сматрао злом, не! – него у складу са мишљењем богаташевим (Авраам) је рекао и ове речи. Јер је он створио такво мишљење, према којем је богатство, весеље, преједање и префињеност сматрао благом, а беду, глад и тешку болест је признавао за зло. Због тога, онако како си ти сам своју представу створио, сети се да си ти, у складу са њом, примио та блага када си ишао по широком и пространом путу, и Лазар је примио зло, такође према твојој представи о томе, када је ишао уским вратима и тесним путем. Међутим, док си ти гледао само на почетак пута, он је гледао и на крај, не постајући безбрижан на почетку пута; зато он данас прима утеху, а ти страдаш; крај је и код једног и другог испао обрнут… Ви сте сада у стварности видели крај широког и пространог пута; сазнали сте како је онај који је изабрао да прође кроз уска врата и иде по тесном путу дошао до благог краја; послушајте и нешто још страшније. И над свим овим, између нас и вас велика се пропаст утврди, тако да они који одавде хоће да пређу доле не могу, нити они отамо прелазе код нас. Не прескачимо, љубљени, ове речи без пажње, него размислимо о тачности израза и о томе, каквом се чашћу и високим местом користи онај који лежаше крај врата, презрен, ништ, стално борећи се са глађу, покривен ранама, изложен псима. Ја се врло радо веома често враћам на овај предмет, да нико од оних који живе бедно или у болестима и глади не би презирао себе и сматрао се несрећним, него да би се, преносећи све са трпљењем и захвалношћу, хранио благим надама и очекивао ове неизрециве награде и плату за свој труд. И над свим овим. Шта је то – над свим овим? Казавши богаташу: ти си примио у свом животу све оно што си сматрао благом, Авраам је додао ове ријечи, објашњавајући му да је сваки од њих достигао одговарајући крај, поврх свега реченог: ти – патњу, тескобу и неугасиви огањ, после наслађивања оним што си сматрао за благо, а он – весеље и насладу благом и боравком са светим, послије борбе у току читавог свог живота са оним што си ти сматрао злом. И како је сваки од вас достигао одговарајући крај – тебе су пространа врата и широки пут довели до те тескобе, а њега су уска и тесна врата довела до овог весеља, тако се и над свим тим између вас и нас велика пропаст утврди. Погледај: бедник који је био прекривен ранама (опет говорим о томе) однесен је патријарху, код праведника; између нас и вас, говори он. Видиш ли каквог је удела удостојен онај који је са трпљењем и благодарношћу преносио тешку болест и глад? Између нас и вас, говори, велика се пропаст утврди. Много, говори, нас дели, не обична пропаст, него пропаст велика; због тога што је заиста велико растојање и велика разлика између врлине и порока: последњи је простран и широк, а прва је уска и тесна; раскош је пространа и широка, а бедност и нужда уски су и тесни. Зато, као што су овде путеви супротни, и један иде по путу уском и тесном, чувајући целомудрије, одабирајући несакупљање блага и презирући таштину; а други, журећи да иде по путу пространом и широком, предаје себе пијанству и весељу, безумној страсти ка новцу, неуздржавању и погибељним зрелиштима, а велика, огромна је разлика између овог и оног! – тако ће се и у време кажњавања и награђивања показати велика разлика у плати. Пропаст, говори, се велика утврди између нас, то јест, праведних, добродетељних, који смо се удостојили тог удела, и вама, који проведосте живот у бешчашћу и греху. И толико је велика та пропаст, да они који би хтели одавде да пређу доле не могу, нити отуда код нас прелазе. Видиш ли величину пропасти? Видиш ли одговор тежи од пакла? Када сте на почетку слушали о благостању богаташа и о великој услужљивости којом се користио будући окружен свиме и свакодневно себе предававши весељу, нисте ли га сматрали блаженим; такође, видевши онога како лежи крај врата и страда од жестоких рана, нисте ли сматрали живот његов жалосним? Али ево на крају свега ми видимо нешто сасвим обрнуто – онога у пламену после весеља и пијанства, а овог у крилу патријарха послије крајње беде и глади! И тако, да не бисмо превише растегли говор, можемо поуку овде завршити и замолити вас, љубљени, да не тражите пространа врата и широк пут и не домажете се на све начине удовољстава, него да помишљате на крај и једног и другог пута и, замишљајући у мислима удио који је постигао богаташа, да избегавате широки пут, већ да тражите врата уска и пут тесан, да бисте послије овдашње патње стигли у земљу славе. Бежите, говорим вам, и разглашавам на сва уста, од сатанских зрелишта и штетног посећивања коњских игралишта; јер сам због оних који су се тиме занели ја и био принуђен да кажем ово, да би они, уразумивши се, оставили тај пут и пошли путем тесним, тј. путем врлине, и тако се удостојили, попут Лазара, крила Авраамова, и да би се, избавивши се од пакленог огња, наслађивали оним неизрецивим благом, које око не виде и ухо не чу (Кор. 2:9), чега да се удостојимо сви ми, благодаћу и човекољубљем Господа нашега Исуса Христа, и Оца и Духа Светога, Којима нека је слава, моћ и част, сада и увек и у вековима вијекова. Амин.
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога.. 
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор