! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже:  Понедељак, 12. 10. 2020.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом… Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1657. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 232. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                           +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис): Св. мученик Григорије – Јерменски просветитељ, и житија других Светих за 13. окт./30. сеп.

 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ:

КРОЗ ТАМНИЧКИ ПРОЗОР  (ПОРУКЕ СРПСКОМ НАРОДУ ИЗ ЛОГОРА ДАХАУ (глава 3.):

Узроци и последице народног страдања (и онда- и сада)…

 … Два зла учини народ у Југославији. Оставише Бога извор воде живе, то је један грех, једно зло – па ископаше бунаре испроваљиване који не држе воду – то је други грех, друго зло. Пастири и старешине народне напустили су Христа Бога као вечити свежи и здрави извор воде па су почели, по угледу на јеретичке и безбожне народе, да копају суве бунаре и да хватају кишницу. Сухе бунаре називали су они културом или цивилизацијом, или науком или модернизмом или прогресом или модом или спортом, и тако редом.

Одбацили смо били Христа, зато смо били одбачени од Христа…

У Светом писму стоје записане и ове жалбене речи Господње на израиљски народ: Два зла учини мој народ, говори Господ: оставише мене извор воде живе и ископаше себи бунаре, бунаре испроваљиване који не могу да задрже воду (Јер. 2, 13). Свето писмо је непогрешно. То је устав васионски од Бога. У Светом писму објашњена је судба сваког човека и свих народа. Свака реч Божја у тој светој књизи над књигама јесте истовремено откриће истине и путоказ у живо ту. Сва модерна цивилизација није поколебала ни једну је дину реч Светога писма. Сва европска наука није у стању заменити ни једну једину заповест Господњу… Писаће се књиге и књиге о узроцима пропасти Југославије, па ипак се неће моћи јасно исказати оно што се у Светом писму исказује једном једином реченицом. Зашто је дакле пропала једна држава која је имала старост једног дечака? Свакако, не од старости, рећи ћете ви. А ја вам кажем: да, од старости и престарелости. Југославија је пропала од старости и престарелости, ја то понављам. По извору рођених или створених, она је била сасвим млада; и по упоређењу са хиљадугодишњим државама на Истоку и Западу она је била ваистину у детињским годинама. Али је по греху била стара. По гресима и безакоњима својим била је остарела и престарела. Смрт ју је због тога напала и удавила. Ево вам слике: два младића одслужили војску и раста ли се. Један је од њих био озбиљан и трезвен, а други лакомислен и развратан. Срећу се тек после три године. Трезвени друг, здрав, снажан и весео, погледа на свога лакомисленога друга и запрепасти се. Видео је пред собом не младића од 25 година, него старчића од 25 година, проседа, погрбљена, кашљуцава, јехтичава. – Како си, шта радиш? ослови здрави болеснога. – Ето, како сам. Чекам са страхом месец фебруар. И снашло га је оно, чега се бојао. Јер и то стоји написано у Светом писму као реч од Бога: Снаћи ћете, вели, оно чега се бојиш.И младога старчића снашло је оно чега се бојао. Пошетала смрт у месецу фебруару и њега се дотакла само малим прстом и он је пао мртав. Греси као црви разједају и разгризају младе и врло младе уста нове. И Југославија је била остарела и престарела од греха, зато је пала и пропала. Два зла учини народ у Југославији. Оставише Бога извор воде живе, то је један грех, једно зло – па ископаше бунаре испроваљиване који не држе воду – то је други грех, друго зло. Пастири и старешине народне напустили су Христа Бога као вечити свежи и здрави извор воде па су почели, по угледу на јеретичке и безбожне народе, да копају суве бунаре и да хватају кишницу. Сухе бунаре називали су они културом или цивилизацијом, или науком или модернизмом или прогресом или модом или спортом, и тако редом. Одбацили смо били Христа, зато смо били одбачени од Христа. Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Са ви, пркос Српству, пркос српској народној прошлости, пркос народној мудрости, и народном поштењу, пркос свакој народној светињи – пркос и само пркос. Због тога смо имали државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера. Но, и овога пута милост Божја превазишла је сву зло бу људску, чак и разум људски. Кад је проплакало свако срце српско, Бог је пружио руку своју дављенику. Кад је сав народ упро поглед у живога Господа шапћући му крвава срца: Не надамо се у помоћ људску, него се на дамо у твоју милост и чекамо спасење од Тебе (молитва на вечерњу), онда нас је Господ избавио, и очистио земљу нашу од Немаца, повратио нам је слободу и даровао државу. Слава Ти и хвала, Господе благи. Али знајте, и деци својој казујте, да нас је Господ по миловао под прећутним условом, да никад више нећемо оставити Њега, Животворни извор живе воде, нити ћемо, попут јеретика и безбожника, окренувши леђа Христу ко пати сухе бунаре око којих људи стоје, чекају и умиру од жећи. И још под условом, да се нико не усуди пркосити Божјим и народним светињама, него да овај народ стане пред заставу Христову и прослави, звучније и стварније, мислима, речима и делима Бога једнога у Тројици, Оца и Сина и Светога Духа, на век века. Амин.

 

ИстиноЉубље свима Вама!