Вести са Православне страже: Уторак, 06. окт. 2020.г.
Непрестане Литије за слободу окупиране Православне Србије
Одржана 66-та по реду Литија Ваљевом
За Православље Божије и Отаџбину Благословену од светих нам предака Заветовану
Док је текла ова литија Ваљевом, неко је потписао наш видео „Вода продире у Грачаницу а проклетство у Србију“ од пре 4,5 године са „Тако и би“… И сваким даном је све проклетије и од народа страшљивије и дезертерскије… Јер, то што је настрана и бесрамна особа поново постављена за „премијерку“ од стране прошиптарског „председника“ Србије није ништа устаљено и уобичајено, већ је сваки нови дан упорног богоборства све већи и већи грех, све тежа и тежа осуда над свима нама… Где ће се у једном трену превршити чаша Гњева Господњега ако овакви изроди и издајници Христа бога и наших Светих претака наставимо на будемо…
Једни побише децу у утробама својима ради свог самољубивог и рашчовечног комформизма, а други их породише па их продаше антихришћанској држави да их они „образовно“ трују и развраћају а и физички гуше маскама, пцр-тестовима, отровним вакцинама… Какав је то род који не брине за свој пород, Цркву, државу… ни за шта, сем да продужи за мало још своје удобно саможиво животарење… То су карактеристике демонске а не човечије, то није од Бога љубави већ од демонског самољубља, то не води смислу и опстанку живота већ обамрлости и вечној смрти још овде и сада… Зато, не сме све ово овако да бива, не смемо да волимо и уздамо се у себе и своју грешност, јер да се уздасмо у Бога- борили би се беспоштедно и до краја против свих сила зла овога века знајући да је Бог увек крајњи Победник… Та наша не борбеност и себично самозадоваљство је последица неверја и богоборја у себи, јер, да верујемо како треба, устали би да се боримо за Истину Православну и државу Благословену па макар били једини у роду своме, макар нас нико не уважавао и не примећивао- јер, треба се увек подсетити, Победа Истине Православне Божије је неминовност– само је питање хоћемо ли и ми, сваки појединачно да се запита, бити на Њеној страни или на страни оних који су ЈВремее рушили, ружили или ћутали пред онима који Је руше и руже…
Време је крајњег богоодступништва и издаје Вере, Отаџбине и морала, а питање је само једно- да ли ја ичим, мишљу, речју, делом или лењим и учмалим неделањем за добро, подржавам ово поменуто проклетство… То је одговор који ће свако дати у Дан Онај… Зато не смемо ћутати када народ и децу нашу трују корона-мерама, Косово и Метохију издају под изговором проклетог мира а без части, Србе у Немачку исељују а мигранте усељују, децу отимају од родитеља при чему окупационе власти укидају родитељско право и социјалним установама присвајају право над нашом децом, а где је ту још и медијско бомбардовање јавним неморалом, рушење националне свести и традиције народа, тровање запрашивањем из ваздуха и упостављањем екстремног тровања зрачењем 5г мреже, албанизација Србије „мини-шенгеном“, ционистичко-педерастијско-масонска диктатура над негда Светим Православним народом усред Отаџбине његове освећене бројним Светим Црквама и гробовима Светих, а да и не причамо о екуменистичким издајама у Патријаршији и плану скорог довођења проклетог папе у Светосавски храм на Врачару… И баш ми да се ту ништа не питамо, ништа не можемо, и баш ми да не морамо имати став о тако важним питањима- Јер, ако и имамо став а ако га износимо само међу својима и у заклону од народних тровача, исто је као и да га немамо, као да нисмо словесна Божија бића већ да се супротно од Благослова престројавамо…
Другим речима, најјачи утисак у Литије Ваљеву јесте страх и замрлост која годинама траје и јача и која води само изненадној пропасти- ако се овако настави. Не смеју нам досадити вести о издајама и тровањима наших ближњих, не смемо постати коментатори већ Христови борци, не смемо бити окамењена и омаловерена срца на све ово што нас свако јутро и свако вече трубно позива да устанемо за Живот да не обамремо и не обезосећајимо душом на вечну смрт. Да се молимо и постимо, да се исповедамо и Причешћујемо- да би били Хришћани у мисли, речи и на делу, а не да би Благодат примљену маловерјем, страшљивошћу и самобрижијем просули и обамрлост своју утврђивали.
Литија Ваљевом бр. 66, за спас окупиране Православне Србије, 06.10.2020.
Зато ћемо и завршити овај октобарски Литијни извештај из Ваљева речима Светог владике Николаја из књиге „Кроз тамнички прозор“- логора Дахау: „… Шта сада да радимо?
Све само не оно што смо радили у времену између два Светска рата. Да не грешимо, те да понова не испаштамо.
ИстиноЉубље свима Вама!
Оставите одговор