Објављено од стране: ИстиноЉубље | 7. августа 2020.

НАЈАВА: ЧЕТВОРОГОДИШЊА 222-га Литија Београдом (субота,08. август 2020. испред Владе Србије од 15:30 часова)- За слободу окупиране Православне Србије…

Вести са Православне страже: Петак, 07. август 2020. г…

ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ЛИТИЈЕ ЦЕНТРОМ ОКУПАЦИОНОГ БЕОГРАДА

Алармантно важни дани и недеље пред сваким Србином који проклето учествује или срамно ћути, у до детаља обзнањеној, ВелеИздаји Космета и све Србије…

 +++

(Притисни: ОВДЕ: УРГЕНТНО: Детаљан план епохалне издаје Великоиздајника Вучићија и Дачија и ОВДЕ: О велеиздаји се не гласа на изборима или референдуму)   

+++

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

 

Нова 222-га узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

   

Субота, 08. август 2020. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 222-га заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:30 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање oкo 16:00, полазак Литије 16:10, обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10, и потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли, док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1591. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући новуПравославно исповедну 222. заредом Литију Београдом, субота, 08. август 2020.г. у 15:30 испред зграде „Владе“Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам Спаса нема , браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 16:00 часова испред „Владе“ крећу наше Православне Литије улицама центра Београда… а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 1592. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице!

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“ Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Параскева Римљанка, и житија других Светих за 8. авг./26. јул

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

ЖИВОТОПИС СХИИГУМАНА ЈОВАНА

 P5170734

Раскол у Валаамском манастиру

 У својим писмима отац Јован често помиње раскол у Валаамском манастиру. Да би читаоцу било лакше да схвати о чему се ради треба навести следећи историјски коментар.

Због одвајања Финске од Русије у јуну 1919. године Сабор Финске Православне Цркве (ФПЦ) у граду Сердоболу обратио се патријарху Тихону с молбом за потпуну самосталност, која је и била дарована 1921. године. 1919. године манастирској браћи било је наметнуто финско држављанство, али га је прихватио само део братства. Како наводи о.Јувиан то је била прва грађанска подела братства. 1921. године на територији Финске Православне Цркве принудно је уведен нови календар. Ово је изазвало другу поделу братства, које није желело да прими нови календар…

1925. године у Финској је у свим парохијама и манастирима осим Валаамског уведена нова пасхалија. 1925. године поглавар ФПЦ је постао епископ Герман (Аав), он је самовољно преведен у јурисдикцију Константинопољског патријарха с титулом „архиепископа Карелијског и целе Финске“, што је представљало кршење канонских права Руске Православне Цркве. У септембру 1925. године Финска Црквена Управа позвала је грчког митрополита Германа (Стринопуло), који је по доласку у Сердобољ пре свега ступио у евхаристијско општење с епископом Германом (Аавом), који је нарушио пасхални канон и друга црквена правила. После тога допутовао је у Валаамски манастир где је служио с настојатељем манастира игуманом Павлином и делом браће. Одмах након одласка митрополита Германа браћа која су одбила да саслужују с м.Германом била су разрешена дужности које су обављали. Почетком новембра исте године на Валаам је допутовала специјална комисија Црквене Управе ради анкетирања целог братства, који су од њих старокалендарци и који нису, услед чега је одржан црквени суд. Из манастира је прогнано 48 људи. Други монаси, иако им је дозвољено да остану у манастиру били су подвргнути прогонима у удаљене скитове на тешке радове, њихов број је достизао 32.

За време евакуације манастира 1939. године старокалендарска браћа су молила епископа Германа да скине с њих незакониту забрану, али им је ова молба била одбијена.

26. новембра 1944. године старокалендарска браћа су митрополиту Алексију, заменику патријарха целе Русије упутила писану молбу да им се омогући да се врате у Валаамску обитељ. 29. марта 1945. године игуман Харитон, настојатељ Валаамског манастира обавестио је патријарха Алексија о стању братства и изразио је наду да ће се ФПЦ вратити под окриље своје мајке – Руске Цркве. 30. септембра 1945. године у Хелсинки је допутовао митрополит Григорије. 3. октобра 1945. године после преговора митрополита Григорија и архиепископа Германа био је састављен писани споразум о могућем поновном сједињењу ФПЦ с Руском Црквом.

4. октобра 1945. године митрополит Григорије је допутовао у месташце Папинијеми у којем су живела браћа Валаамског манастира. Браћа су се окупила у храму у којем је владика Григорије у својој беседи позвао цело братство да понесе покајање пред Господом и пред Мајком Црквом због учињеног непослушања и да се помири међу собом. Притом је питао: „Да ли желите да се присаједините Мајци-Цркви и да се помирите?“ на шта су браћа и једне и друге групе једнодушно и једногласно одговарала: „Желимо!“ После многобројних изјава о жељи браће за присаједињење владика је причао да је кад је посетио архиепископа Германа он такође изразио своју искрену жељу да се присаједини Руској Цркви што је потврдио својим потписом.

Потом је владика објаснио да с присаједињењем Руској Цркви Валаамски манастир прелази на стари календар, истакавши да у животу ФПЦ остаје у употреби нови календар изузев „старе“ тј. јулијанске пасхалије, која треба да буде у целој Православној Цркви, између осталог и у Финској.

Митрополит је такође објаснио браћи да од тог времена Валаамски манастир треба да се уздржава од молитвеног општења како с Финским архиепископом, тако и с клиром који је у његовој потчињености, до њиховог званичног поновног сједињења с Руском Црквом, али да на богослужењима помиње архиепископа Германа и да му се повинује у административном смислу.

7. маја 1957. године било је васпостављено молитвено канонско општење између Руске Православне Цркве и Финске Аутономне Цркве. Московска Патријаршија је признала јурисдикцију Константинопоља над Финском Православном Аутономном Црквом. Због тога су браћа Валаамског манастира била принуђена да се у потпуности потчињавају ФПЦ и да пређу на нови календар, али им је дозвољено да Васкрс и неке друге празнике славе по старом календару. Тек после преласка у вечни живот свих исељеника са Старог Валаама била је уведена нова пасхалија. Архиепископ Герман (Аав) је отишао у пензију 1960. године и упокојио се 1961. године.

 

 

ИстиноЉубље свима Вама!


Responses

  1. И опет, и опет, велика подршка
    Православној Литији,
    Нашем Монаху Антонију, Многохрабром
    Божијем Народу,
    Нека Вас Чува Свемоћна Божија Рука,
    И Покров Пресвете Богородице
    Нека Вас Закрили.
    софија и драгана


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: