Вести са Православне страже: Петак, 24. јул 2020. г…
ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ ЛИТИЈЕ ЦЕНТРОМ ОКУПАЦИОНОГ БЕОГРАДА
Алармантно важни дани и недеље пред сваким Србином који проклето учествује или срамно ћути, у до детаља обзнањеној, ВелеИздаји Космета и све Србије…
+++
(Притисни: ОВДЕ: УРГЕНТНО: Детаљан план епохалне издаје Великоиздајника Вучићија и Дачија и ОВДЕ: О велеиздаји се не гласа на изборима или референдуму)
+++
НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије
Субота, 25. јул 2020. г. испред Владе РС у 15:30 часова
Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 220-та заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у
Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:30 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање oкo 16:00, полазак Литије 16:10, обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10, и потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.
Богом нам добродошли, док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!
+++
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1577. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући новуПравославно исповедну 220. заредом Литију Београдом, субота, 25. јул 2020.г. у 15:30 испред зграде „Владе“…Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам Спаса нема , браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…
Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 16:00 часова испред „Владе“ крећу наше Православне Литије улицама центра Београда… а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 1578. дан по реду…
Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:
Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице!
Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога…
БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“ Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. муч. Голиндуха Персијанка, и житија других Светих за 25./12. јул
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
СВЕТИ МАКАРИЈЕ ВЕЛИКИ- ДУХОВНЕ БЕСЕДЕ
О ХРИСТОВОМ СНИСХОЂЕЊУ ПРЕМА ЧОВЕКУ…
(ОВА, СЕДМА, БЕСЕДА ТАКОЂЕ У СЕБИ САДРЖИ НЕКОЛИКО ПИТАЊА И ОДГОВОРА)
Замисли да неко улази у царске ложе, да види тамо изображене повести и украсе, на другом месту блага која су тамо положена, а на трећем, опет, нешто друго. Замисли да такав заседне за царску трпезу и да му тамо понуде најсласнија јела и пића, и да се он у потпуности наслађује и призором и украсом. Нека га после тога одвуку одатле и одведу на злосмрадна места. Замисли затим да нека девојка, која лепотом, мудрошћу и богатством превазилази све остале, изабере себи за мужа убогог и ништавног човека, ружног и одевеног у дроњке, и да затим са њега свуче ту прљаву одећу и да га обуче у царску ризу, да му на главу стави круну и учини га својим супругом. Убоги ће најзад бити запрепашћен и рећи: „Зар је мени сиромашном и убогом, скрушеном и пониженом, дата оваква супруга?“ Тако је и Бог поступио са убогим и пониженим човеком. Он му је дао да окуси другачији век, другачију и најслађу храну. Показао му је славу и неописиве, небеске лепоте. Када, пак, човек, упореди она духовна добра са благом овога века, ако затим види цара, или управитеље, или мудре, све одбацује и има у виду небеско благо, јер је Бог љубав и он је у себе примио Христов небески божанствени огањ, и човек се наслађује и радује привезавши се за њега.
Питање: Да ли је сатана заједно са Богом, или је у ваздуху, или међу људима?
Одговор: Ако сунце сија, будући творевина, и обасјава и нечиста места а да од тога не трпи никакву штету, онда утолико пре Божанство, обитавајући и тамо где је сатана, не може тиме да се запрља нити да се оскрнави. Он је допустио злу да постоји ради вежбања људи. Зло се, међутим, помрачује и ослепљује и не може да види чистоту и истанчаност Божанства. Ако неко каже да сатана има своје, а Бог своје место, он онда наводи на мисао да је Бог ограничен оним местом на којем обитава сатана. Како онда кажемо да је добро неописиво и необухватно, да све у њему обитава и да зло не скрнави добро? Да ли то значи да су небо, сунце и горе, будући да постоје у Самом Богу и да их Он подржава, и сами постали богови? Створења су постављена према свом сопственом поретку, а Створитељ који обитава међу тварима јесте Бог.
Питање: Будући да се грех претвара у светлог анђела и да се готово уподобљује благодати, како онда човек може да препозна замке лукавога и како да разликује и прихвати оно што је од благодати?…
Одговор: У ономе што је од благодати налази се радост, мир, љубав и истина. Сама истина подстиче човека да тражи истину. Сваки вид греха испуњен је пометњом, у њему нема радости и љубави пред Богом. Цикорија споља подсећа на салату, али једно је горко, а друго слатко. Тако и у самој благодати постоји оно што је слично истини, и постоји сама суштина истине као што, на пример, постоје сунчеве луче и сами круг сунца, тако да је једно луча, а друго светлост која се налази у самом кругу. Светиљка гори у кући, и једно је луча која свуда блиста и потиче од ње, а друго блиставија и јаснија светлост саме светиљке. Тако се догађа и са благодаћу, када човек далеко од себе види нешто слично неким виђењима и када се радује због ових виђења. Друго је, међутим, када у човека ступи сила Божија и обухвати његове удове и срце и зароби његов ум љубављу Божијом. Када су Петра ухапсили и бацили у тамницу, онда су код њега, заточеног, дошли анђели, покидали његове окове и извели га из тамнице. Петар тада, као да се налази у иступљењу, мишљаше да Гледа виђење (Дела ап. 12; 9).
Питање: На који начин падају и они на које је дејствовала Божија благодат?
Одговор: И оне помисли, које су по својој природи најчистије, могу да се спотакну и падну. Човек почиње да се горди, да осуђује другога и да говори: „Ти си грешник“, док самога себе сматра за праведника. Зар не знаш шта каже Павле? Даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим (2. Кор. 12; 7). И у чистој природи постоји, дакле, могућност гордости.
Питање: Може ли неко уз помоћ светлости да види своју душу, будући да неки одбацују откривење и говоре да виђење бива услед познања и осећања [развијено духовно чуло]?
Одговор: Постоји осећање, постоји виђење и постоји просветљење. Онај који има просветљење, већи је од онога који има осећање. Његов ум је просветљен, а то значи да је задобио неко преимућство над оним који има осећање, јер је у себи познао неку несумњивост виђења. Друго је, међутим, откривење, када души бивају откривена велика дела и Божије тајне.
Питање: Да ли неко, уз помоћ откривења и Божије светлости, може да види душу?
Одговор: Као што телесне очи виде сунце, тако и они, који су озарени Божијом светлошћу, виде обличје душе, али само неколицина хришћана достигне ово виђење.
Питање: Да ли душа има облик?
Одговор: Душа има и лик и обличје, који се уподобљују анђелу. Као што анђели имају и лик и обличје, и као што спољашњи човек има лик, тако и онај унутрашњи има лик сличан анђелу и обличје слично спољашњем човеку.
Питање: Да ли је једно ум, а друго душа?
Одговор: Као што је телесних делова много и сви се они именују као човек, тако и душа има много делова: ум, савест, вољу, помисли које осуђују и помисли које оправдавају; све је то, међутим, повезано у једну помисао, све су то само делови душе, а душа је једна и то је унутрашњи човек. Међутим, као што спољашње очи издалека виде трње, стрмине и провалије, тако и ум, услед брзине свога зрења, издалека види замке и наговоре непријатељске силе и, будући да је он нека врста душевног ока, успева да сачува душу. Због тога узнесимо славу Оцу и Сину и Светоме Духу у векове векова. Амин.
Оставите одговор