Објављено од стране: ИстиноЉубље | 13. јула 2020.

АКРИВИЈА ИЛИ ИКОНОМИЈА (СТРОГОСТ ИЛИ СНИСХОЂЕЊЕ) У ДУХОВНОМ ЖИВОТУ… Вести са Православне страже и Житија светих за сутрашњи дан

Вести са Православне страже: Понедељак, 13. 7. 2020.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…


Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1566. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 219. заредом Литију БеоградомШто ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                           +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. муч. Козма и Дамјан, и житија других Светих за 14. /1. јул

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

БУДИМО ЉУДИ- ЖИВОТ И РЕЧ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА:

PatrijarhPavle

 ЖИВОТ ПРЕМА МЕРИ ДУХОВНОГ УЗРАСТА

Боравећи увек међу својом паством, а као велики духовник, патријарх Павле могао је добро да сагледа колико је ко, према духовном узрасту, cпpeман да се држи Божјих заповести: ко је способан за акривију, а коме је, и у којим приликама, потребна икономија. Отуда и његово студиозно разматрање и појашњење ових принципа, у његовим чувеним одговорима у Гласнику Српске православне цркве. Патријарх Павле износи став о безусловној важности канонских прописа, напомињући, при том, да „и један и други принцип, акривије и икономије, Црква примењује у истом циљу, спасења верних вршењем заповести Божјих, али узимајући у обзир њихове моћи и околности живота„...

На питање – колико Српска православна црква данас користи принцип икономије, снисхођења приликама у којима живи њена паства? – патријарх даје опширнији одговор, да би он сваком био и разумљив и поучан:

– Свакако, држи се и принципа икономије и принципа акривије. Акривија налаже да се строго држимо прописа, а икономија да у датим приликама морамо сагледати целокупну стварност човека. Свети Јован Златоусти каже да пастир духовни треба да води рачуна хоће ли човек који то заслужује моћи да прими епитимију, ону казну коју гpeси његови захтевају. Јер, ако не може да је прими, то би било исто као кад би ти хтео да закрпиш оно место које је подерано, а одереш од онога што је здраво. Тако се ту мора употребљавати икономија, попуштање до једне границе, а онда строго, како правила налажу. Е, сад, где ћe бити та граница, то зависи од духовног узраста.

У почетку су икономија и акривија далеко једна од друге. Колико ми духовно узрастамо, толико се удаљеност између њих скраћује, све док се оне не сретну, док ми не дођемо до тог духовног узраста да знамо и примењујемо оно једно једино што је потпуно исправно.

А дотле, морамо се држати и једног и другог, према мери нашег духовног узраста.

Кад је апостол Павле био ухваћен од непријатеља, ухвате га земљаци његови, римски управник рече да га поведу пред јеврејски суд да га саслушају… Међутим, сестрић његов дозна да се четрдесет људи заверило, ако дође на јеврејски суд, да ће га убити, па оде и то каже римском управнику. Овај нареди да одмах неколико војника на коњима, неколико пешке, и са апостолом Павлом на коњу, одведу га у Кесарију. Јер је апостол Павле као римски грађанин имао право апелације на цара. Пошаљу га у Рим, на Царски суд. Била је јесен. Путовали су лађом. Кад су дошли до Крита, предложише да ту застану, јер долази зима. Апостол Павле саветује да нађу бољи залив, пошто овај није баш згодан за зимовање. Утом се време пролепша, па власник брода рече капетану да крену за Рим. Лађа је била пуна пшенице. А он је господар и лађе и пшенице. Пођу они. Време се промени, настаде бура која никако да стане, тако да данима нису могли да виде, штo се каже, ни сунца ни месеца. Од страха од опасности капетан нареди да се пшеница избаци. Господар лађе се побуни, неће ни да чује. Капетан каже: „Ако дође до бродолома, оде ти и брод, оде и пшеница, одосмо сви“. Нареди потом да се избаце и оне лађарске справе које нису најнужније, да би се олакшала лађа. Нико ништа не једе, а њих је више од 270 било на лађи.

Једног јутра апостол Павле ће да каже: „Браћо, молим вас, оснажите се храном, видим изнемогли сте, анђео Бога Кога ја служим, ноћас ми се јавио и рекао: ‘Павле, лађа ће се разбити, вама ни длака са главе неће фалити.'“ И они се мало охрабре, почну да једу. Морнари измере дубину, кад она се смањује, схвате да се приближавају копну. Измере опет, дубина се још више смањује. Крену онда морнари да спусте чамац, као хоће нешто да поправе на прамцу. Апостол Павле каже капетану: „Ако ови људи не остану на лађи, спасти се неће нико“. А војници пресеку оне конопце који су држали чамац, чамац падне у море. Већ су дошли гoтово до хридина. Од оних валова лађа набије прамац на хридине, валови разбију крму… И сад неко уз помоћ делова од лађе, неко пливајући, дочепају се копна, ту на Малти.

Војници хтедоше да побију сужње, међу њима и Павла. А капетан, да би их сачувао, нареди војницима да они најпре испливају, па ће онда видети шта ће са њима, да не би могли побећи. Кад су изашли на копно, становници донесу грања да се ови огреју и осуше. Апостол Павле узе сноп грања да стави на ватру, а уто му се змија обеси о руку. Он ју отресе руком. А они около кажу: „Овај човек је сигурно убица, кад се спасао од мора, неће од змије“. Међутим, видевши да њему не би ништа, онда ће да кажу: „Овај човек је Бог!“

Ето, видите: из једне у другу крајност!

А шта нам ово говори: Власник лађе је за акривију, за строгоћу – не може да се баца пшеница. Капетан је за икономију – не вреди ти задржати пшеницу, а да пропадну и лађа, и пшеница и људи. Ни једно, ни друго није било ефикасно, једино је апостол Павле тачно рекао: „Лађа ће се разбити, вама ни длака са главе неће фалити“.

Суштина је, дакле, та: Кад узрастемо, тачно ћемо знати шта у ком моменту да употребимо!

 

ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: