Објављено од стране: ИстиноЉубље | 25. јуна 2020.

Материк – преподобни ава Исаија Отшелник… Вести са Православне страже и Житија светих за сутрашњи дан

Вести са Православне страже: Четвртак, 25. 6. 2020.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1548. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 216. заредом Литију БеоградомШто ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                           +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. муч. Акилина, и житија других Светих за 26./13. јун

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни ава Исаија Отшелник:PB200068

Материк

1. Блажена Теодора је говорила: „Ако желимо да без спотицања прођемо животни пут који нам предстоји, да Христу представимо и душу и тело чисте од срамотних рана и да добијемо победнички венац, морамо пажљиво да гледамо на све и да брзо пролазимо поред празних задовољстава, ни у шта их не рачунајући. Уму не смемо да допустимо да се обмањује било чиме, него да све [световно] сматрамо за ђубре, еда се не бисмо лишили Христа“.

2. Блажена Сара је говорила: „Бојим се три ствари: кад душа треба да изађе из тела, кад будем морала да станем пред Бога, и кад се нада мном буде произносила последња одлука у Дан суда. Помишљајући о овоме, ужасавам се и трептим“…

3. Блажена Синклитикија је рекла: „Они који Богу приступају у безмолвију и ћутању у почетку имају велики подвиг и труд. Међутим, касније имају неизрециву радост. Као што се они који желе да заложе ватру најпре надиме и пусте сузе [од дима], не могавши на други начин да постигну жељени циљ, тако и они који у себи желе да запале божанствени огањ треба да прибегну сузама и напорима, безмолвију и ћутању“.

4. Опет је рекла: „Бодри монах се дан и ноћ труди, са великом ћутљивошћу и кротошћу приступајући молитвама, и сакрушавајући своје срце до проливања суза, да би с неба добио милост“.

5. Сестре упиташе блажену Синклитикију: „Како се можемо спасти?“ Дубоко уздахнувши и проливши много суза, она одговори: „Децо, све ми знамо како да се спасемо, али због сопствене немарности губимо спасење. Пре свега и изнад свега, морамо испунити оно што је рекао Господ: Љуби Господа Бога свог… свом душом својом… и ближњега свога као самога себе (Мт.22,37; 39). Ето где је спасење – у двострукој љубави“.

6. Говорила је такође и следеће: „И световне жене, споља гледано, живе целомудрено, премда код њих, у ствари, постоји бестидност зато што греше свим другим чулима: гледају непристојно, смеју се неумерено. А ми морамо да се држимо врлина. Нама нису дозвољени сујетни погледи. Јер, у Писму се вели: Очи твоје да гледају право (Прич.4,25). И језик морамо чувати од сродних грехова зато што је безаконо да орган [којим се певају] божанствене химне произноси ружне речи. Ми треба да се уздржавамо не само од говорења, него и од слушања таквог нечег“.

7. Још је рекла: „Добро је од мањега прелазити на веће. Од већег, пак, добра спуштати се на мање – није без опасности. Томе нас учи апостол кад каже: Што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном (Фил.3,13).

8. Блажена Меланија је причала: „Једноме брату, који жељаше да остави свет, мајка постављаше препреке. Али, он се није оканио своје намере, и није престајао да јој досађује, говорећи: „Хоћу да спасем душу своју“. Не могавши, упркос свим настојањима, да га спречи, мајка му на крају даде дозволу. Међутим, удаљивши се од ње и поставши монах, он у лењости провођаше живот свој. Десило се да му мајка умре, а после годину дана се разболе и он, тако да лекари сматраху да му је живот при крају. Тада, будући у заносу [тј. иступљењу], он би изведен пред Суд [Божији] где виде мајку своју међу осуђенима. Угледавши га, мајка му, ужаснута, рече: „Сине мој! Како то да си и ти осуђен на ово место? Где су речи које си говорио: ,Хоћу да спасем душу своју?'“ Застиђен оним што чује, он тужно стајаше, немајући шта да одговори. Али, одједном се зачу глас: „Узмите овога одавде. Послао сам вас по другог монаха, с истим именом, који живи у оној обитељи“. Тако се завршило виђење, и брат, дошавши себи, све исприча онима који стајаху унаоколо. Као потврду и уверење да је рекао истину, он посла једног брата да оде у обитељ чије је име чуо и да пита да ли се упокојио брат, његов имењак. Послати је дознао да се овај заиста упокојио. Опоравивши се, пак, и укрепивши се, болесник ступи у затворништво и сеђаше у безмолвију, бринући се једино о спасењу своје душе, кајући се и плачући због немарности у претходном животу. Он имађаше такву скрушеност, да су га многи молили да себи мало попусти, стрепећи да како себи не науди прекомереним плачем. Али, он није хтео да се утеши, говорећи: „Кад не поднесох укора матере своје, како ћу пред Христом и светим анђелима поднети стид у Дан суда?““

9. Видећи једном младу монахињу како се смеје, блажена Сара рече: „Не смеј се, сестро. Тиме од себе одгониш страх Божији и допушташ да ти се ђаво подсмева“.

 

ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: