Вести са Православне страже: Среда, 10. 6. 2020.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1533. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 214. заредом Литију Београдом… Што ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. муч. Теодосија Тирска, и житија других Светих за 11. јун/29. мај
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
СХИИГУМАН САВА ПСКОВСКО-ПЕЧЕРСКИ (Из „Покајање једини пут ка спасењу“)
ПОКАЈАЊЕ – човекова одлучност да више не греши
Поуздан знак да је дошло до искреног покајања по којем грешник може да препозна да му је Бог заиста опростио грехове јесте мржња и одвратност према свим гресима до те мере да би човек пре пристао да умре него да својом вољом греши пред Богом; уз то у њему се појављује осећање жеље да свима опрашта, осећање лакоће, чистоте, необјашњиве радости, дубоког мира, жеља да све ради само у славу Божију, да омрзне и одстрани горду жељу да славу приписује себи. И обрнуто, недостојно покајање, после којег грехови остају, изазива осећање незадовољства, оно леже на срце као дупло теже, као неко тешко, мутно, нејасно осећање горчине.
Запамти Д., покајање неће бити потпуно и корисно уколико у теби не буде постојала унутрашња чврста одлучност да се не враћаш греху који си исповедио. Ако за било који грех (пад) кажеш: „Опрости!“, све ће ти бити опроштено, али ако тако кажеш, а онда се поново вратиш греху и не будеш се борио с њим, то зиачи да је твоје покајање лажно; то значи кајати се и остајати у греху. Сачувај, Господе!
Човек треба да позна свој грех и да га омрзне, треба да уложи што је могуће више напора да се не враћа ранијим безакоњима…
Опроштај грехова јесте слобода од страсти, и онај ко их се није ослободио благодаћу још није добио опроштај. А да би човек добио опроштај од Бога треба да промени сав свој живот и да, оставивши порок, стално пребива у врлинама.
Покајање се не цени по количини времена, већ по расположењу душе. Онај ко мрзи грех одвраћа се од њега и брзо побећује страсти у себи; Међутим, често се дешава да исповедник не примећује свој духовни раст и да га то узнемирава, као што је на пример случај с тобом. Чини му се да стоји у месту, или чак да је постао гори него што је био:“ Један корак напред, два корака назад.“ Не брини се, пријатељу мој, то ти се само чини, у ствари нема случаја да свака исповест не изврши у души промену на боље кад човек тежи ка благодати и кад има добру жељу да се поправи, да угуши грех у себи.
Човек не може себи правилно да суди, не може да зна да ли је постао бољи или гори. Само духовном оцу Господ открива истину, само он зна у каквом су стању душе његове деце. Обично повећана строгост према себи и појачан страх од греха у човеку стварају утисак да су се грехови умножили и да се духовно стање наводно није побољшало, већ да се погоршало. Осим тога, Господ често скрива од нас наше успехе да не бисмо пали у фарисејство, таштину и гордост.
Дешава се, иако се греха нисмо ослободили, да су га честе исповести и причешћивање Светим Тајнама, пољуљали и знатно ослабили његов корен, тако да уз то и сама борба с грехом и патња због свести о својој греховности доносе души велику корист. Зато, немој да се плашиш, пријатељу мој, ако чак и сваког дана будеш падао… Устани што пре, кај се и храбро стој у подвигу, и Господ ће те наградити за стрпљење.
Покајање није само исповест у цркви, то је цео човеков живот у покајању, у покајничком осећању. До саме смрти морамо да чувамо ово осећање, стално умом морамо да будемо у аду, то јест, да искрено сматрамо да смо достојни ада, али не да очајавамо, већ да се уздамо у милосрђе Божије. Уколико човек изгуби ово осећање своје непотребности изгубиће благодат.
Грех на нама оставља такву мрљу која се не може опрати ничим осим искреног покајања и горких суза због њега.
Онај ко не плаче због својих грехова плакаће због казне за грех и у овом и у будућем животу; зато је боље да овде отплачемо за своје грехове добровољно и претрпимо за њих него да тамо вечно плачемо у мукама.
Сваки грех се чини ради насладе и улази преко насладе, због тога се опроштај грехова даје кроз злопаћење и тугу, а грех се истерује горчином и сузама.
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор