Објављено од стране: ИстиноЉубље | 21. маја 2020.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!… О покајању и исповести – Зборник… Вести са Православне страже и Житија светих за сутрашњи дан

Вести са Православне страже: Четвртак, 21. 5. 2020.г…

ХРИСТОС НАМ ВОСКРЕСЕ!

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

И у доба глобалистичке репресије пројектом Корона вирусом…

DSC00018

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1513. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 211. заредом Литију Београдом, а које су, по завршеној 209-тој, обустављене на неко време због насилне полицијске забранеШто ће рећи ВИШЕ ОД ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                           +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. пророк Исаија, и житија других Светих за 22./9. мај

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Зборник:

О покајању и исповести

Мисли о Богу, о покајању и о страшном суду на самртном часу или у болести својој, а тако исто мисли о томе свакога часа. Један калуђер одликовао се чистотом и светошћу живота, па пошто умре сахрањен је са великом свечаношћу. Сви су плакали што губе таквог светитеља. Преподобни Јефтимије дође у ћелију и отпоче сс молити Богу. Тада виде ђавола, који је у рукама држао тророгу вилу (трозубац) којим је пробадао срце умирућег монаха и истргнувши га – са муком се одели душа од тела. Ово је било зато што ће подједнако бити мучени са блудницима они, који на самртном часу мисле о блуду.

Ако те смућују зле помисли или си учинио какав грех, не сакривај га у себи, него све одмах покажи духовнику (свештенику, монаху или ономе ко те учи и руководи духовном савршенству). Јер у колико више скриваш зле мисли, жеље и дела своја у себи, у толико више оне се у теби множе и јачају. Као што змија, коју су истерали из трња, жури да се сакрије од погледа гониоца, тако и зле мисли и жеље, када их исповедамо нашем духовном учитељу, одмах ишчезавају из срца и разума. Ако овако не поступиш појешће твоје срце док год су у њему, као што црв изгризе дрво док год се у дрвету налази. Онај, који исповеда своје рђаве мисли, жеље и дела одмах се ослобађа њих, а који их не исповеда обузет је гордошћу (епископ Теофан).

Преподобни Нифонт једанпуг уђе у цркву и дуго се мољаше са сузама Богу као велеки грешник, који се из дубине душе каје, и просаше од Господа опроштај грехова…

Наједанпут он чу хуку с неба од које се занесе (паде у занос) и виде у облаку лице светлога човека чије руке беху наднесене над њим. Овај човек загрли преподобног Нифонта и, као отац блудног сина, љубљаше га говорећи: О, кад дође овде, јадно моје дете! Ја сам много уздисао и бринуо се за тебе. Колико је срце моје чезнуло, чекајући те када ћеш да се обратиш мени: вечером или јутром. Сада се радујем и веселим видећи, да си ми се обратио свим срцем. После тога, јави се анђео Господњи, држећи у руци чашу пуну мириса, коју изли на главу преподобног Нифонта. Од тога напуни се мирисом цело оно место (Духовна башта).

Молитва покајања св. Јефрема Сирског: Пред славом Твојом, Христе Спаситељу наш, казујем све немоћи моје и исповедам све грехове моје. Од утробе матере моје отпочео сам Те гневити и ни зашто не сматрах благодат Твоју, не радећи за душу. Ти, Владико, по великој милости Твојој трпељиво си гледао на сву злоћу моју. Главу моју китила је Твоја благодат, но њу су свакога дана унижавали греси моји. Зле навике свезују ме као мрежа, а ја се радујем што сам свезан. Понирем у саму дубину зла и то ме весели. Сотона свакодневно обнавља везе на мени зато што види колико ми је мило да на мени има разних веза.

То и јесте достојно ридања и плача; у томе и јесте срамота и стид што сам свезан мојим жељама. Но још ужасније је то што сам свезан оним везама, које баца на мене враг, и умртвљавам себе оним страстима, које њега радују.

Знајући, колико су страшне ове мреже, ја их ипак брижљиво скривам од гледаоца уљудном спољашношћу. Споља сам обучен у дивну хаљину побожности, а душа ми је везана срамним помислима. Пред светом сам побожан, а душа ми је пуна сваког неваљалства.

Савест ме укорава зато а ја, мада и желим да се ослободим од веза својих, жалим и уздишем сваки дан зато, но још увек остајем у овој мрежи.

Бедни ја, жалосно је и свакодневно моје покајање зато што није на камену основано. Сваки дан постављам темељ покајању, али га својим сопственим рукама разрушавам.

Покајање моје нема још доброг почетка; лењости мојој не знам још где је крај. Заробљен сам страстима и злом вољом врага који хоће да ме погуби.

Ко ће дати воде глави мојој, а очима мојим да буду извори сузни, да плачем свагда пред Тобом милосрдни Боже, да би Ти пославши благодат Твоју, избавио мене грешника из мора грехова које свакога часа запљускује душу моју. Јер су жеље моје горе од рана, које не трпе да се на њих превија мелем.

Очекујући у нади покајања, варам самог себе сујетним обећањем. Свагда говорим: покајаћу се, – а никако се не кајем. Речима се кајем, а делима сам веома далеко од покајања.

Шта ће бити са мном у дан судни, када Бог изнесе све пред суд Свој? Сигурно, бићу осуђен на муке ако овде не умилостивим сузама Тебе, Судију мога.

Уздајући се на милосрђе Твоје, Господе, Теби припадам и Тебе молим, дај ми дух покајања и изведи из тамнице безакоња душу моју. Господе Спаситељу мој, зашто си ме оставио? Умилостиви се нада мном, Ти једини Човекољупче. Спаси ме грешнога, Ти једини безгрешни. Амин.

Преподобни Памво. Видећи жену распусну и рашкошно одевену преподобни Памво отпоче да плаче. Кад га упиташе, што плаче, он одговори: Плачем из два узрока; прво, због душевне пропасти ове жене; друго, због тога, што се ја мање бринем о својој души него она о телу. Она, желећи да угоди људима веома лепо се обукла и накитила, а ја се толико не старам да украсим душу да би угодио Богу. (Цветник)

Ако паднеш у какав било мањи грех, а теби каже неко од људи, или ти дођу мисли (од ђавола или лично твоје): не жалости се због тога; труди се да оставиш крупније грехе а то није ништа, – не слушај и такав савет одбацуј, јер он уништава добру намеру дела, одгони од човека благодат Божју и чини да се лако пада у велике и смртне грехе. Ко не може угасити једну свећу, како ће спасти кућу или шуму кад се запали? Ми још видимо да и мали дарови, често пута ублажују велики гњев судије, а на против, дешава се, да и мали преступи њега гњеве. То исто бива и са милосрђем Судије и Цара нашега Господа Исуса Христа. У осталом, то можемо видети и на себи. Ми се често пута саблажњавамо, не само због великих узрока него и због мањих. Зато научимо се побеђивати мале грехе ако желимо да победимо и велике (Лествица).

Покајање разбојника. Антиохијски разбојник Јован својим злочинима изазва једнога дана целу Антохију да пође у потеру за њим. Дуго су га гонили докле га, најзад, не пристигоше. Он, кад већ није имао места где би се сакрио од казне, коју је заслужио, дотрча стубу преподобног Симеона Столпника и ухвати се обема рукама за њега. Гониоци дођоше и хтедоше да га ухвате и баце зверовима за храну (тигровима и лавовима), али преподобни Симеон им рече: Ја га нисам довео овде него Бог, који жели да се овај разбојник покаје. Ако можете уђите унутра и ухватите га, ја не могу да га изведем. Бојим се онога који га је мени послао. – После тих речи гониоци одоше. Разбојник је, међутим у току седам дана плакао код стуба, кајао се и најзад ту умро. По речима преподобнога Симеона Бог са много небесних војника дошао је и узео га себи, очишћеног покајањем. (Цветник)

Свети Јован Лествичник. У својој знаменитој књизи Лествица износи се један веома редак пример покајања једног разбојника. У манастиру, где се он највише духовно научио беше игуман веома духован старац, но уз то и доста строг. Једнога дана овом игуману дође неки разбојник и рече да жели ступити у монаштво. Игуман му остави седам дана да разгледа манастир и монахе како је уређење и правило живота. Осмога дана игуман га дозва и упита га: жели ли остати у манастиру и живети са њима. И видећи да се он тврдо одлучио да остане у манастиру опет га упита: шта је учинио зла живећи у свету. Разбојник му јасно и усрдно исповеди све своје грехове. Тада игуман искушавајући га рече му: Хоћу да све твоје грехе објавиш пред свом браћом! – Разбојник, у истини омрзнувши на грех, презревши сваки стид, непоколебљиво обећа да испуни ово, додавши: Ако хоћеш ја ћу то објавити на сред Александрије (велике вароши). – После тога игуман скупи све монахе у храм и по свршетку читања св. Јеванђеља заповеди да уведу оног разбојника. Неки од браће вукли су га и позади мували, а руке му беху свезане наопако. Од одеће на њему беше кострет, а глава му беше посута пепелом. Кад га видеше сви се ужаснуше и узвикнуше с плачем, јер не знађаху шта то значи. Кад га беху довели близу царских двери (олтарска врата средња) игуман му викну громко: Стани, јер ти ниси достојан да уђеш овуда. Поражен гласом из олтара (јер сам после увераваше са клетвом, како му се учинило да је чуо гром а не глас човечији), разбојник паде на земљу дрхћући од страха. Потом отпоче да лије горке сузе и да се каје, а тада му игуман заповеди да исприча свима шта је учинио. Разбојник са страхом исказиваше један за другим све грехе које беше страшно слушати, не само телесне по природи већ и против природе, учињене са животињама, потом и врачање, убијства и друга рђава дела, која не треба ни слушати а камо ли писати. После исповести идгуман заповеди да га пострижу за монаха.

Дивећи се премудрости овога преподобног игумана, св. Јован Лествичник упита га насамо, због чега он захтева тако чудни начин за покајање. – Из два разлога, – одговори игуман. – Прво, зато да би онога ко се исповеда садашњим посрамљењем, избавио од будућега посрамљења, што се и догодило. Јер он, брате Јоване, није устао са патоса док није добио опроштај за све грехе. За ово не сумњај, јер један од браће видео је некога страшнога човека како држи написану хартију и трску, па како би разбојник исповедио који грех, он га је одмах трском брисао; друго, због тога што у броју браће овде има и таквих који имају грехове неисповеђене. А ја сам хтео овим примером да их побудим на исповест без кога нико не може добити опроштај.

Смрт без покајања. Једнога дана виде свети Андрија јуродиви, како неког богатог покојника много народа и свештеника прати на сахрану. Око његовог сандука он виде ђаволе како иду (испред и позади) и узвикују: Јаох њему. И из неких црних мехова сипали су на народ неку тамну смесу, скакали су, лајали, смејали се и нешто смрадно сипали на мртваца.

Тревивши једанпут једног развратног богаташа св. Аидрија га укори за грех блуди. После тога богаташ се разболе. Свети Андрија потом виде једне ноћи близу својих врата једнога анђела, који тек што беше дошао са запада, како држи, стојећи као пламен огњени, јаку усијану даску у руци. Потом анђео оде болесном богаташу. Када приђе богаташу чуо се глас одозго: Удри хулиоца, тога мрског содомљанина. – При бијењу анђео говораше: хоћеш ли још да грешиш и да прљаш различна лица; хоћеш ли још да говориш онима који иду на јутрењу: идете на ђаволско безакоње? – Отпоче анђео да га бије и оно што му је заповеђено да говори. Тако је тај човек на мукама душу испустио.

Змија изобличује грех. Један калуђер када је слат из манастира ради разних послова, много пута свраћао је у крчму где је се опијао и блудствовао. После једног таквог свраћања, кад се враћао кроз неку шуму у манастир на њега изненада нападе велика змија и мада се он са сваке сране уклањао од ње; она га је са сваке стране пресретала. Тада се он сети цара Давида и рече змији: Ради молитава цара Давида одступи од мене. – Змија се по Божјој заповести заустави и проговори гласом човечијим: Како да те поштедим кад ми је анђео Господњи заповедио да те уједем због блуди и греха твојих, јер си се ти обећао да ћеш служити Господу у чистоти, а опоганио си тело и ожалошћаваш Светога Духа. – Калуђер чувши змију како говори и изобличује његова дела отпоче да је моли са преклињањем да га поштеди. Змија му рече: Што ме ти заклињеш? Боље је да се сам закунеш да нећеш више извршивати погане телесне жеље и ја ћу те оставити. – Калуђер се закле говорећи: Заклињем се Богом, који живи на небесима, да нећу више гневити Бога мојега кога разгневих нечистотом мојом. – Рекавши то, у тај час сиђе огањ са неба и сагоре змију пред монахом.

Кад би неко напунио мешину песком и запливао са њом у дубоку воду исто тако може потонути као кад би носио само један тежак камен. Тако и од малих грехова, кад год их је много, чине велико бреме као и велики грех, па чак можда и веће, може се погинути као и због великог греха. (Епископ Петар Томск.)

Један старац рекао је: Заиста чудно је! Ми приносимо молитве Богу представљајући да је Он пред нама и чује наше речи, а када грешимо то чинимо тако, као да нас Он не види. (Патерик)

Шта има жалосније од греха, који је извор свих невоља? Он одваја човека од Бога, оставља непријатељство међу људима. Грех лишава душу мира, ум лишава чистоте, земљу лишава благодати, сваку твар лишава сваке доброте. Грсх почиње тиме, што усељује пакао у човека, а свршује се тиме, што човека усељује у пакао (Филарет Московски).

Један војник упита оца Миоса: прима ли Бог покајање? – Старац му одговори: Кажи ми, љубазни, када се твој плашт исцепа хоћеш ли га бацити? – Не, – одговори војник. – Ја ћу га зашити и опет употребљавати. – Па кад ти чуваш и штедиш своју одежду, – рече старац, – зар у толико више неће Бог поштедети своје створење.

Лакоумно грешник замишља да ће добити по милосрђу Божјем то, што је Бог заповедио да се заслужи; то јест, нада се да уђе на небо путем који води у пакао. Такав човек сличан је ономе који усред воде не мисли да је потребно да плива, а нада се да ће га таласи сами собом однети обали. Како је чудно ово расуђивање? (Тертулијан)

Одлажући до сутрашњега дана или, тачније речено, до неизвеснога времена, исправљање свога живота, грешник као да овако расуђује сам у себи: Да би почупао страсти из мога срца, чекаћу док оне не пусте још дубље корен у мени: да би угасио ватру која ме потпаљује, оставићу је да она постане неугасива; да би се избавио од окова који ме везују, чекаћу док још буду тежи; да би се ослободио од бремела греха, оставићу га дотле док потпуно не огрезнем у њему. – На тај начин грешник посвећује Богу своје неиспуњиве жеље, а у греху проводи цео свој живот.

Не одлажи испраљање (покајање) до сутрашега дана, зато што не знаш хоћеш ли га дочекати, а смрт која виси над главом твојом, не знаш да ће наступити можда овога часа. Не говори: Данас сам грешио, а сутра ћу се покајати, – јер не знаш хоћеш ли сутра живети. Некоме старцу монаху говориле су помисли његове: остави за данас, а сутра ћеш се латити да принесеш покајање. – Он одговори у својим мислима: Не! Данас ћу се латити да принесем покајање, а сутра шта Бог да (Свети Јефрем Сирин).

Љубав ме побуђује да говорим о Богу, а ништавност моја нагони ме да ћутим. Болести које муче душу моју принуђују ме да говорим, а греси ме задржавају у ћутању. Душа моја болесна је, очи моје жељне су суза. Сагрешила си ти, душо, покај се, јер ево дани пролазе као сенке. Поћићемо кроз страшна и ужасна места по смрти, зато не одлажи обраћење твоје Господу дан за даном, него дођи у скрушење духа, душо моја. Дођи у скрушеност при помисли о добрима која си добила од Господа а ниси их сачувала; скруши се при помисли о томе шта си учинила ти и како је Бог био дутотрпељив према теби; скруши се да те на страшном суду не би предали најдубљој тами.

Тешко мени грешноме! по слабости својој испрљах и непрестано прљам чистоту срца свога. Нерад и лењост сузбили су храброст срца мога; лукаве жеље и таште мисли заповедају са мном као господар над робовима и ја као дете са страхом покоравам им се. Оне ме воде у грехе, и ја се тиме наслађујем. Јаох, Господе, благодат Твоја вуче ме животу, а ја њој претпостављам смрт. Ти бринеш о томе да ја постанем раван анђелима, а ја по покварености својој унижавам самог себе. Умножише се греси моји, Господе, непрестано се множе и нема границе њиховом множењу. О, ко ће плакати за мене и умолити за мене? Погледај, Господе, на унижење и уздисање недостојне моје душе. Нека дође милост Твоја и покрије ме пре него што дође смрт и затече ме неприправнога и неочишћенога. Даруј ми по благодати Твојој времена за покајање и приведи ме животу и спаси ме. (Св. Јефрем Сирски.)

Светн Амвросије (епископ у Милану.)Свети Амвросије још као дете повит у пеленама једнога дана лежао је на леђима. На једанпут долете рој пчела на његово лице и напуни му уста; неке су излазиле а неке улазиле у уста и остављале мед на језику његовом. Чуварка његова хтеде да одагна пчеле, али је његов отац задржа чекајући да види крај. Мало после све пчеле одлетеше. Ово је његовог оца зачудило. Рој пчела био је претеча његовог слатког и дивног учења чије је саће имало да услађује срца људска.

Један јеретик уђе у цркву где је свети Амвросије служио и поучавао народ. Он виде анђела Божјег како шапће на ухо Амвросију шта ће да говори.

Када је неко прилазио светом Амвросију да исповеда грехе своје, он је тако умилно говорио и тако усрдно плакао заједно са грешником, који се исповеда, да је најокорелији човек омекшавао, кајао се и исправљао свој живот. Говорећи са браћом ти увек приписуј самоме себи оне грехе, које је потребно да изобличиш код некога од њих. На тај начин ти ћеш увек бити слободан од сувишне стидљивости, која нагони да се ћути и онда кад не треба ћутати.

Немогуће је лав (тигар, вук) да пасе овце. Исто тако опасно је ономе ко је страстан да буде учитељ оних који живе у страстима. Немогуће је да лисица живи међу кокошима, но још опасније је видети свештеника и духовног учитеља гневљивога. Јер као што лисица дави кокошке, тако и гневљиви духовник смућује и баца у пропаст разумне душе. Прави духовни учитељ је тај, ко може залутале у греху наћи и исправити својим  некористо-љубљем, брижљивошћу и молитвом.

Не бој се ако и свакн дан падаш, али не одступај од путева Божјих, но бори се храбро, јер анђео који те чува поштује твоје трпљење.

Ђаволи у случају да неко падне у грех наводе душу на тугу и уливају у разум безнадежност покајања. Ту злу мисао треба одбацити крепком надом на милосрђе Божје. Ако си побеђен опет устани и поново почни борбу до краја твог живота и имај на уму речи пророка Михеја: Не радуј се о мени, противниче мој, јер и ако падох опет ћу устати. (Михеј 78) (Св. Јован Лествичник.)

Ти си грешан? Не очајавај, јер се тиме никада не можеш излечити од грехова. Имаш ли много грехова? Не очајавај, јер се тако од њих никада ослободити нећеш. Ако свакога дана грешиш, свакога дана се и кај, јер човекољубљу Божјем нема мере. Грех твој има границе и мере, а леку духовном мере нема. (Златоуст.)

– Каква је корист теби, ако погине моја душа? – упита једанпут преподобни Нифонт ђавола. – Немамо од тога никакве користи, – одговори ђаво, – али имамо заповест од нашега цара и кнезова, који над нама владају, да се боримо са људима, јер ако би нас наши кнезови нашли да се са хришћанима не боримо, страшно би нас казнили.

Несумњиви знак да смо оставили раније грехе јесте, не само уклањање од њих у делу, но и непрекидна борба са жељама према гресима, сједињених са грехом, да опет не паднемо под власт греха и сатане. Дужни смо своје грехе непрестано да помињемо, да би се самим тим сачували да их не понављамо. Но, и при помињању грехова не треба их се сећати како смо их учинили – то је штетно, већ да се сећамо само толико да смо велики грешници пред Богом (Духовни Маргарит).

Ако те смућују зле помисли, не сакривај их него их одмах изобличи и искажи своме духовном учитељу. Јер у колико дуже човек скрива зле помисли своје у себи, у толико више оне се множе и јачају. Као што змија, истерана напоље из рупе, жури да се сакрије од погледа гониоца, тако и зле помисли када се исповедају и откривају одмах ишчезавају из срца и ума. Као што црв, који дрво изнутра гризе – обара дрво, тако и зле помисли докле год се у срцу скривају – једу (гризу) срце. Онај који открива своје мисли одмах се исцељује, а онога, који их скрива, свезује гордост.

Преподобни Јефрем Сирски. Једанпут свети Јефрем Сирски изиђе из града Едеса и мољаше се Богу да му Он пошаље некога ради поуке. Наједанпут он срете блудницу која га је гледала отворено и слободно. Њему то би чудно, па је упита: Зашто ме ти гледаш? Она му одговори: Ја на тебе гледам зато што сам ја, жена, узета од мужа, али ти не гледај на мене већ у земљу, јер си од ње и узет. Свети Јефрем одмах увиде да је блудницу сам Бог послао ради његове поуке.

Путеви провиђења покривени су мраком и непостижни су за разум човеков, но човек, који се труди да угоди Богу и у добрим делима живи, познаје их (Ава Евагрије).

Све што видиш, било људе или животиње, дрвеће и биље, појаве или радње у себи и око себе – код других, нека те учи о Господу и нека ти буде за поуку. Оно, што видиш зла код људи, видео си зато, да би га умео избегавати и чувати се од њега. Оно што си видео добра, видео си да би на то могао да се угледаш.

У кући где је живео преподобни Јефем Сирин, живела је у оближњој соби и нека блудница. Једанпут, када он спремаше храну за себе, она отвори прозор и рече му: Шта ти још треба па да јело твоје буде укусније? – Три камена и мало земље да затворим окно кроз које ти гледаш, – одговори св. Јефрем. Она после тих речи поче да се смеје и да га зове на грех са њом. Свети Јефрем одговори јој да је готов да је задовољи у том ако она пристаје да се грех учини на пијаци (међу људима). – Тамо ме је стид грешити, јер виде људи, – рече му она. – Ако се ми стидимо људи, – одговори он, у толико више морамо се стидети Бога, који зна све људске тајне и свакоме ће судити и дати плату по делима. – Посрамљена његовим речима блудница се покаја и исповеди грехе, после чега није више грешила.

Јеси ли исповедао грехе своје, ревнуј у добрим делима. Јеси ли добио разрешење од грехова путем покајања и исповести, не свезуј себе опет грехом. Јеси ли се очистио, не прљај се више.

Када видиш необичну лепу жену, девојку или младића и човека, још више прослави Творца који је такву лепоту створио, а немој се распаљивати страшћу. Исто тако поступај и кад чујеш песме светске које певају дивни гласови, јер само тако можеш се сачувати од духа блуда и од духа сујете.

Не задржавај се на нечистим страстним сећањима да не би нечисте успомене произвеле у теби жељу да се њима наслађујеш.

Лица жена (женска) у колико се више носе и пропуштају кроз срце и ум у толико више се распаљује похота. Бегај од дружења са неваљалим женскињама, јер ће дружење са њима за тебе бити уже (ланац) које ће те одвући у пропаст. Боље је приближити се пламену него жени (девојци) младој а неваљалој, јер она је као смртноносна стрела. Чувај се да те не занесе лепота лица женина, јер ће те гурнути у дубоке таласе бездана. Не говори дуго са неваљалом женом, да не би запалила у теби пламен похоте и не сагори душу твоју, јер као што варница у слами производи пожар тако и сећање (размишљање) о женама запаљује похоту.

Када покајањем положиш добар почетак добром животу, труди се да га тако и довршиш. Нека не буде код нас сада уздржање и кротост, а сутра преједање и гњев; сада бдење и смирење, а сутра сано-љубље и славо-љубље. Ништа тако не радује Бога као наше обраћење и прелаз од зла ка добру. 

 

ИстиноЉубље свима Вама!

 


Responses

  1. Ваистину Христос Воскресе !


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: