Вести са Православне страже: Понедељак, 02. 03. 2019.г…
Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 03. март 2020., Градски трг у 18:00 час.
Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије
Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.
Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наша непрестана Православна сведочења против опште издаје а испред назовивладе Србије у Београду…
Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 1444. дан… И
данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову 208.
по реду, суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Дакле, сутра је и нова, 62-га по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 03. март 2020. Градски трг од 18:00 часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.
И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.
Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…
Фебруарска Литија Ваљевом, уторак, 04. фебруар Градски трг од 18:00 часова
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Лав Римски, Св. Исповедник Флавијан Цариградски, и други Свети (3. мар./18. феб.)
ИстиноЉубље свима Вама!
+++
Богом срећан нам свима Православнима Великопокајни пост био!
Богочежњом, Христоликим скрушењем и радосном одлучношћу за Богослужење, све, благодаћу Духа Светога – нека би Вам и овај Свети Пост изобилно плодоносио!
Свети Теофан Затворник:
„Пред јављање Господа народу и пред Његово ступање на испуњење домостроја нашег спасења, био је послан свети Јован Претеча како би људе припремио да Га прихвате (Мк.1,4). Та припрема се састојала у призивању на покајање. И од тог времена је покајање постало пут ка Господу и предверје Вере у Њега. Сам Спаситељ наш је своју проповед започео речима: Покајте се и верујте у јеванђеље (Мк.1,15). Ономе који жели спасење, покајање и Вера yпyћyјy једно на друго. Покајање га оптерећује бременом грехова и плаши страшним и неизбежним судом правде Божије. Но, долази Вера и указује му на Избавитеља, те он, скинувши бреме грехова исповешћу, са радошћу иде за Њим, путем Његових заповести. На тај начин се вера рађа из покајања и на њему почива. Онај који се каје чврсто се држи Вере због осећања избављења које му Она пружа. Вера је, тако, жива од покајања. Без покајања, она је слична дрвету без унутрашњег животодавног тока, тј. млитава и неживотворна.„
+++
Свети Јефрем Сирин:
“Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми. Дух смиреноумља, целомудрености дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин“.
+++
Правила Православног живота
(веома душекорисних 47 кратких поука Старца схи-игумана Саве +1954 за свакодневно ишчитавање)
- Будећи се у постељи, пре свега, помени Бога и на себе положи знамење Крста…
- Без молитвеног правила, не почињи проводити дан.
- У току дана, свугде, при сваком послу, моли се кратким молитвама.
- Молитва – крила душе, она чини душу престолом Божијим. Сва сила духовног човека је у његовој молитви.
- Да би Бог услишио молитву, није потребно молити се крајичком језика, него срцем.
- Нико из окружења да не остане без твог искреног поздрава.
- Не одбацуј молитве када непријатељ на тебе набацује безосећајност. Ко принуђује себе, суве душе молитви, тај је виши од онога који се моли са сузама.
- Потребно је да познајеш Нови Завет разумом и срцем, стално се поучавај. Неразумљиво не тумачи сам, него питај Свете Оце.
- Свету Воду, са жеђу узимај на освежење душе и тела. Не заборави да Је пијеш.
- Поздрав благодарствени Царици Небеској, Богородице Дјево, радуј се…изговарај чешће, барем сваког сата. У слободно време читај писања светих Отаца и учитеља духовног живота.
- У искушењу и напасти, утврђуј псалтир и читај молебни канон Пресветој Богородици, „Многим содержим напастми“… Она је наша Заступница.
- Када демони одапињу своје стреле на тебе, грех ти се приближава, ти пој песнопенија Страсне седмице и Свете Пасхе, читај канон Исусу Сладчајшему.
- Уколико не можеш певати или читати, то у тренуцима борбе помињи име Исусово: Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме, грешног. Стој пред крстом и радуј се плачем својим…
14. У време поста, пости, но знај да је Богу угодан пост не само тела, то јест уздржање од греха, него уздржање ушију, очију, језика, а такође и уздржање срца од служења страстима.
15. Човек, приступајући духовном животу, мора да памти да је болестан, ум му се налази у заблуди, воља је више склона злу него добру, и срце ка нечистоћи од клокоћућих у њему страсти. Зато је почетак духовног живота у стицању духовног здравља.
16. Духовни живот је постојана, непрестана борба са непријатељем спасења душе: никада не спавај душевно, твој дух мора увек да буде бодар. Увек зови у помоћ твога Спаситеља.
17. Бој се саједињевања са греховним помислима које ти приступају. Сагласивши се са таквим помислима, већ си учинио грех о којем си мислио.
18. Памти, да не погинеш, потребно је имати најискреније покајање пред Богом:” Господе, опрости и помози, Духа Твога Светог, не одузимај ми.”
19. Стално моли: ”Страх Твој, Господе, усели у срце моје.” Како је блажен онај који има стални трепет пред Богом!
20. Сво твоје срце, без остатка, дај Богу и осетићеш рај на земљи.
21. Не пребивај никада без посла, у празности. Црквене и празничне дане поштуј по заповеди Божијој.
22. Вера твоја, треба да се утврђује честим прибегавањем покајању и молитви, а такође општењем са људима дубоке вере.
23. Уведи себи помјаник, упиши тамо све живе и мртве, све који те не воле и који те вређају и свакодневно их помињи.
24. Тражи непрестано дела милосрђа и састрадајуће љубави, без дела је немогуће угодити Богу. Буди сунашце свима. Милост је већа од свих жртви.
25. Без неодложне неопходности, никуда не иди, што је могуће мање говори, не смеј се, не љубопитствуј празним љубопитством.
26. Љуби свету усамљеност.
27. Све уврде отрпи, у почетку ћутањем, потом корењем себе, потом молитвом за оне који те вређају.
28. Најважније је за нас, научити се стрпљењу и смирењу: смирењем ћемо победити све непријатеље, зле духове, а стрпљењем, страсти које устају на душу и тело.
29. Не показуј на молитви никоме, осим Богу, своје сузе умиљења, ревност ка спасењу.
30. Православног свештеника поштуј као Ангела, благовесника, посланог да те обрадује и да ти донесе избављење.
31. Опходи се са људима тако пажљиво, као са посланицима великог царства и пажљиво, као са ватром.
32. Свима све праштај и са свима саосећај у њиховим страдањима.
33. Не посвећуј превише пажње себи, као кокошка јајету, заборављајући ближње.
34. Ко овде тражи спокој, у томе не може пребивати Дух Божији.
35. Чамотиња и пометеност нападају од недостатка молитве.
36. Увек и свуда призивај у помоћ Ангела свога.
37. Увек чувај срдачни плач о својим гресима, и када их исповедаш, да би се причестио Светим Христовим Тајнама, тихо се радуј свом ослобођењу.
38. Знај само своје непотребности и недостатке, а о туђим гресима, пажљиво се чувај да не мислиш и расуђујеш, не погуби себе осуђивањем других.
39. Не веруј било каквим, чак ни добрим својим жељама, пре него их одобри твој духовник.
40. Свако вече, исповедај Богу сва своја греховна дела и помисли у току дана.
41. Пред сном, помири се са свима појасним поклонима.
42. Нас зближавају са Богом туга, тескоба, болест, труд: не ропћи на њих и не бој их се.
43. Нико не иде на Небо живећи овде срећно.
44. Што можеш чешће, са умиљењем срца, причешћуј се Светим Христовим Тајнама, ти само њима живиш.
45. Никада не заборављај, да је Он, Господ нас Исус Христос, близу, пред вратима, не заборављај да ће ускоро суд и плата, у који дан и час, никоме није познато.
46. Памти још и то шта је Господ уготовио онима који Га љубе и извршавају Његове заповеди.
47. Читај азбуку ову, хришћанине, не ређе од једном у недељи. То ће те окрепити на духовном путу.
Амин и Господу слава у векове векова. Старец схиигуман Сава (+1954)
Оставите одговор