Објављено од стране: ИстиноЉубље | 21. фебруара 2020.

НАЈАВА: ТРОипоГОДИШЊА 206-та Литија Београдом (субота, 22. фебруар 2020. испред Владе Србије од 15:30 часова)- За слободу окупиране Православне Србије…

Вести са Православне страже: Петак, 21. фебруар 2020. г…

ТРОипоГОДИШЊЕ ЛИТИЈЕ ЦЕНТРОМ ОКУПАЦИОНОГ БЕОГРАДА

Алармантно важни дани и недеље пред сваким Србином који проклето учествује или срамно ћути, у до детаља обзнањеној, ВелеИздаји Космета и све Србије…

 +++

(Притисни: ОВДЕ: УРГЕНТНО: Детаљан план епохалне издаје Великоиздајника Вучићија и Дачија и ОВДЕ: О велеиздаји се не гласа на изборима или референдуму)   

+++

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 206-та узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 22. фебруар 2020. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 206-та заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:30 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање oкo 16:00, полазак Литије 16:10, обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10, и потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли, док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1434. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући новуПравославно исповедну 206. заредом Литију Београдом, субота, 22. фебруар 2020.г. у 15:30 испред зграде „Владе“Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ И ПО ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам Спаса нема , браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 16:00 часова испред „Владе“ крећу наше Православне Литије улицама центра Београда… а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 1435. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

 

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице!

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“ Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Никифор, Св. смуч. Петар Дамаскин (22./9. феб.)

 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Духовна прича коју би сви Православци желели што чешће и на делу да виђамо и примењујемо…

Неприметни свештеник

Једва је добио диплому и у том периоду једва завршио школу. Млади Јефтимије је свакога дана пуна два сата путовао до најближег града. Од малих ногу је волео Бога и Цркву и због тога је свом дубоко верујућем деди са задовољством као појац помагао у олтару. На тај начин је упознао поредак у Цркви и псалмопојање. Када је деда прешао у други свет Јефтимије остаде једини појац у малој сеоској парохији, све док се није сусрео са обласним Епископом. У то време Јефтимије је већ био довољно зрео млад човек и диван домаћин породице са троје деце. Када је парохијски свештеник због старости и болести отишао у пензију, парохијани почеше да моле Епископа да им постави новог свештеника.

– „А кога предлажете на то место?“ – упита Епископ парохијане.
– Нашег псалмопојца!“, – готово сви у глас рекоше.

Тако, под притиском сељана, а захваљујући упорности Епископа, без обзира на противљење Јефтимија који је себе сматрао недостојним и непогодним за такву велику службу, он убрзо би рукоположен у чин парохијског свештеника на радост целог села. Од тога дана он већ поче савесно да обавља свештеничке обавезе…

Свако јутро и сваке вечери у страху Божијем звонило је звоно на јутарње и вечерње молитве. Скроман, добар, од свих вољен, дарежљив, несебичан, био је задовољан ако добије и малу помоћ и приход од обрађивања своје парцеле земље. Да би прехранио своју породицу са више деце, понекад је чак ишао и у надницу. У то време он је већ имао шесторо деце.

Обласни Епископ је веома уважавао овог благоразумног и од парохијана вољеног свештеника и убрзо га унапреди у духовног оца. Гомиле људи из села и околних заселака ишли су на исповест код оца Јефтимија. Вршио је он и проповеди тако што им је сваке недеље по нешто читао из неког православног часописа. Чак ни децу није оставио без пажње и успео је да их сакупи на веронауку. За њих је имао посебне поклончиће – привлачио их је час појањем, час бомбонама и ратлуком, час малом иконицом.

Ево једне упечатљиве чињенице из његовог живота, која показује величину његове душе. Поред своје оранице имао је суседа преваранта Јаниса, који је реметио мир, и који је без имало стида узео и одмакнуо жичану ограду која обележава међе на њивама, и тако себи присвојио добар део земље парохијског свештеника. То исто је учинио и следеће године. Отац Јефтимије је дуго размишљао шта да учини. Знао је да ако суседу упути примедбу, овај ће почети да псује и проклиње Господа, како је обично чинио са другим суседима.

-„И овај посао ћу да препустим у Божије руке“,- рече благочстиви баћушка својој жени и старијем сину.

Једног јутра он рече сину:

– „Хајде данас са мном на њиву. Одлучио сам да на нашој њиви поставим нове међе“.

Дошавши до своје оранице рече сину:

– „Одмакни ову жичану ограду за један аршин, одлучио сам да суседу дам још један појас наше земље“.

Зачуђени син поче да јадикује:

– „Тата, на тај начин ћеш му убрзо поклонити целу своју њиву“.

– „Ради како ти кажем, дете моје, знам шта радим, не брини се“.

Пошто син испуни очеву молбу, они се убрзо вратише кући. Следећег јутра, ево ти Јаниса таман где му је и место – на вратима куће парохијског свештеника:

– „Добро јутро, матушка“, – и ту немирно поче да пита где је отац Јефтимије збуњено понављајући да му је због неког важног посла хитно потребан.

– „Седите мало, драги суседе, док не дође отац Јефтимије скуваћу вам кафу. Тражили су да хитно дође у неку кућу, али, брзо ће се вратити“.

У међувремену матушка госту спреми кафу. Он узе један гутљај, али, видело се да седи као на жару. Убрзо се појави и баћушка. Сав је сијао од среће и рече:

– „ Слава Богу, госпођа Јелена, која се већ читава 24 часа мучила у порођајним боловима, ослободила се по молитвама и синчића је родила.

Милости молим, Јанис, добро јутро. Како је породица? Како је стока?“

Али, узнемирени сусед одједном прекиде баћушку:

– „Шта се то дешава, баћушка? Што ти то мени тако?“, – упита Јанис са нескривеном горчином у гласу.

– „Шта се десило, драги Јанис? Ако нешто није како треба, дај да исправимо“.

– „Оче Јефтимије, већ две године ја лажно узимам твоју земљу, а ти, уместо да се жалиш, нити те то узнемирава, нити грдиш, већ и поред тога – поклањаш ми део своје земље. Време је да се ова неправда исправи! Ја тако више не могу…“.

– „Добро, Јанис! Учини онако како мислиш да треба! Земља је – прах, а и све ће на овом свету овде остати. За једно те само молим – тебе и твоју породицу бих желео чешће да видим у цркви“.

Они се братски загрлише. Баћушка Јефтимије му не даде да му пољуби руку, већ га благослови речима:

– „Нека те Господ благослови!“

Тако се добродушни баћушка опрости од суседа. Од тог момента се на очиглед све поче да мења. Јанис убрзо утврди старе међе на парцели оца Јефтимија, а главно је што је са породицом почео редовно да посећује цркву. И увек је свима познатим и непознатим говорио:

– „у нашем селу је прави Божији човек, прави светитељ- наш баћушка Јефтимије!“

Извор: часопис „Јефимериј“, јануар 2002. године

 


Responses

  1. И ове Господње суботе,
    Православној Литији,
    Верном Божијем Народу и
    Монаху Антонију, велика подршка,
    Свемоћна Рука Господња и
    Покров Пресвете Богородице
    Нека Вас Чувају.
    софија и драгана


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: