Објављено од стране: ИстиноЉубље | 18. фебруара 2020.

Тумачење појединих Блаженстава и Заповести Христових и 5.главе Еванђеља од Матеја… Вести са Православне страже и Житија светих за сутрашњи дан…

Вести са Православне страже: Уторак, 18. 02. 2020.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

DSC00660

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1431. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 206. заредом Литију Београдом, субота, 22 фебруар 2020.г. у 15:30 испред зграде „Владе“Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ И ПО ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                           +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. равноап. Фотије Велики, Св. Вукола Смирнски, и други Свети (19./6. феб.)

 

ИстиноЉубље – свима Вама!

 

 +++

Свети Теофилакт Охридски:

Тумачење Блаженстава и Заповести Христових из 5.главе Еванђеља од Матеја

  1. …Блажени сиромашни[4] духом, јер је њихово Царство небеско.

На почетку као темељ поставља смирење. Пошто је Адам пао због гордости, Христос нас подиже смирењем. Док се Адам понадао да ће постати бог, „сиромашни духом“су они који су скрушени у души.

  1. Блажени који плачу, јер ће се утјешити.

„Блажени су који плачу“ због својих грехова, а не због ствари овога света. „Који плачу“ непрестано, а не повремено, и то не само због својих властитих грехова већ и због грехова својих ближњих. „Јер ће се утешити“ и у овоме животу, јер се онај који плаче због својих грехова духовно радује, а још више у будућем.

  1. Блажени кротки, јер ће наслиједити земљу…

Неки под „земљом“ разумеју духовну земљу, то јест, небо. Али, треба разумети и ову земљу. Пошто кротке обично сматрају за презрене и убоге људе, то Спаситељ каже да управо они имају све. А кротки, то нису они који се никада не гневе, јер су такви људи безосећајни и равнодушни, већ они који умеју да се разгневе, али се уздржавају, гневећи се онда када је потребно. [5]

  1. Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

Желећи да говори о милостињи, прво показује да човек мора да задобије праведност, како не би давао милостињу од онога што је стекао крађом и преваром. Праведност треба са усрђем тражити, јер такви су „гладни и жедни правде“. Иако се користољупци хвале да су богати и сити, Исус каже да ће се праведници још у овоме животу наситити јер имају непропадљиво богатство.

  1. Блажени милостиви, јер ће бити помиловани. 

Милосрђе се не указује само новцем и стварима, већ и речју, а ако баш ништа немаш, онда сузама саосећања. Милостиве ће помиловати и људи у овоме животу, јер ономе који је јуче био милостив, данас ће и самом затребати помоћ и сви ће према њему бити милостиви, док ће га Бог још више помиловати (у будућем веку).

  1. Блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети.

Много је оних који нису похлепни, и још дају милостињу, а опет живе у блуду и свакој нечистоти. Зато нам Христос заповеда да уз друге врлине треба да будемо чисти и целомудрени,[6] и то не само у телу него и у срцу,[7] јер нико без светости и целомудрија неће видети Бога. Као што само на чистом огледалу можемо да видимо свој лик, тако само чиста душа може да види Бога и разуме Свето Писмо.

  1. Блажени миротворци, јер ће се синови Божји назвати.

„Миротворци“ нису само они који живе у миру с другима, него и они који мире посвађане. „Миротворци“ су и они који својим учењем обраћају непријатеље Божје. А назваће се синови Божји, јер је нас јединородни (Син Божји) помирио с Богом. [8]

  1. Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.

Прогоне не само мученике, већ и многе друге, зато што помажу невољнима и уопште због сваке врлине, а свака врлина и јесте „правда“. Лопове и убице такође прогоне, ипак они нису блажени.

  1. Блажени сте када вас срамоте и успрогоне.

Најзад, Господ говори Својим апостолима, показујући, да је учитељима на првом месту својствено да буду срамоћени.

И лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене.

Није, дакле, блажен сваки који подноси срамоту, већ онај кога срамоте ради Христа, и то лажући. У противном случају, такав је заиста јадан и бедан, јер многе саблажњава.

  1. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима.

Господ није говорио о „великој плати“ за друге врлине, а овде говори о њој, показујући тиме да је трпљење увреда велики и тежак подвиг, јер су многи сами себи одузели живот (не могући да га претрпе).[9] Чак се и Јов, који је издржао сва друга искушења, нашао на муци када су га пријатељи вређали како он, тобож, страда због грехова.

Јер су тако прогонили и пророке прије вас.

Да апостоли не би помислили да их прогоне због учења које је противно Богу, Он их теши говорећи: „Чак су и пророке пре вас прогањали због врлине, зато у њиховом страдању имате утеху.“

  1. Ви сте со земљи.

„Пророци су били послани само једном народу (Јеврејима), а ви сте со целој земљи, со која крепи слабе учењем и прекорима, да се у њима не би стално легли црви (то јест, страсне помисли). Имајући то у виду, не одустајте од својих оштрих прекора, макар вас мрзели и гонили.“ Зато каже:

Ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

Ако учитељ „обљутави“, то јест, престане да опомиње и прекорава, те постане сувише благ и попустљив, „чиме ће се осолити“ душе? Ко ће их исправити? Таквог учитеља тада лишавају његове дужности и он бива „погажен“, то јест, презрен.

  1. Ви сте свјетлост свијету.

Прво „со“, а затим „светлост“, јер светлост изобличава тајна дела. Светлост је та која све обелодањује. Апостоли су просветили не само један народ, већ читав свет...

  1. …А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата свога (ни за што), бити крив суду.

Када су прорицали, пророци су говорили: „Тако говори Господ“, а Христос вели: „Ја вам кажем“, показујући тиме ауторитет Свога божанства. Пророци су били слуге, док је Он Син Божји који има све што има и Отац. Онај „који се гневи на брата свога ни за што“ биће осуђен; ако се пак неко гневи с разлогом и ради поуке или из духовне ревности, тај неће бити осуђен. Чак се и Павле разгневио на Елиму врачара, а касније и на првосвештеника (Ананију), али не без разлога, већ из ревности.[14] Али, када се гневимо због новца или славе, тада се гневимо „ни за што“.

А ако ли ко рече брату своме: „Рака!“ биће крив синедриону.

„Синедрион“[15] је јеврејски суд, а „рака“ (погрдан) израз за „ти“; као када некога хоћемо презриво да отерамо, па по обичају кажемо „хеј ти, бежи одавде“. Господ нам ово говори с намером да нас научи да будемо пажљиви и у најмањим стварима, те да поштујемо једни друге. Неки говоре да је „рака“[16] сиријска реч која означава презреног човека, ништарију. Онај, дакле, који вређа свога брата називајући га ништаријом биће крив пред Сабором светих Апостола када седну да суде дванаест племена.

А ко рече: „Будало!“ биће крив паклу огњеноме. [17]

Многи говоре и мисле да је ова осуда тешка и сурова. Али, није тако. Јер како није достојан пакла онај који брата свога лишава разума и памети, то јест, онога чиме се ми разликујемо од животиња? Ко вређа и понижава, тај љубав разара, а са разарањем љубави нестају и све друге врлине, које једино на љубави опстају. Који вређа (брата свога), уништавајући љубав руши све врлине, зато је достојан пакла огњеног…

25-26. Мири се са супарником својим брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слуги и у тамницу да те не вргну. Заиста ти кажем: Нећеш изићи оданде док не даш до последњега новчића (кодранта).

Неки мисле да је „супарник“ ђаво, а „пут“ живот.[18] Према томе, Господ нас опомиње: „Док си још у овоме животу раздужи се са ђаволом, како касније он не би могао да те као свог дужника оптужи због греха и не преда те на мучење, где ћеш одговарати и за најмању погрешку, јер један кодрант вреди две лепте.“ Ра-зуми, такође, да се ове речи односе и на супарнике у овоме свету, те да нас Господ упозорава да се не судимо с њима и не уда-љавамо од божанских дела. Па чак и да ти се учини неправда, не иди на суд, већ се измири „на путу“, како не би горе пострадао од моћи свога супарника.

  1. Чули сте како је казано старима: Не чини прељубу. [19]

Једно је прељуба, а друго блуд. Прељуба је грех са удатом женом, а блуд са неудатом.

  1. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме.

То значи да је у своме срцу већ учинио зло онај који стоји и знатижељно посматра жену, распаљујући пожуду гледањем, па је опет гледа како би је још више желео. Али, шта ако своју жељу не спроведе у дело, јер му се није пружила прилика? Кривица се тиме не умањује, јер да је имао прилику, одмах би остварио своју злу намеру. Добро знај, да ако смо пожелели жену, а потом били спречени да учинимо грех, јасно је да нас је сачувала благодат. Али и жене, ако се уреде да би привукле друге, чак и ако у томе не успеју, криве су зато што су налиле отрова у чашу, иако га нико није попио.

 

29-30. Ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих него ли све тијело твоје да буде бачено у пакао. Ако ли те десна рука твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе; јер ти је боље да погине један од удова твојих него ли да све тијело твоје буде бачено у пакао.

Када чујеш за „око“ или „руку“, немој ми-слити да се говори о деловима тела, јер у том случају не би рекао „десно око“ и „десна рука“. Господ овде говори о онима за које мислимо да су нам пријатељи, а наносе нам штету; на при-мер, неки младић има пријатеље блуднике и њихов лош утицај наноси му штету. Такве, дакле, „одсеци“ од себе, јер ћеш можда тако спасити и њих, ако се уразуме и познају свој грех. Не успеш ли да спасеш њих, спасићеш барем себе. Ако, међутим, наставиш да се дружиш с њима пропашћеш и ти и они.

 Фусноте:

4.Блажени су, дакле они који су „богобојажљиви и смирени духом.“

5.Свети Оци нас уче да су страсти наше природне, богомдане енергије, које су деформисане грехом. Циљ нашег духовног живота није, дакле, постизање стања неосетљивости, већ бестрашћа, које не подразумева одсуство страсти, већ преусмеравање наших природних енергија према богомданом циљу и стиацњу врлина (Евагрије Понтијски сматра да је бестрашће неодвојиво од љубави, док Дијадох Фотички говори о „огњу бестрашћа“). Према томе, добро је богатити се, али не материјалним благом, већ Богом. Добро је гневити се, али на на ближњега свога, већ на грех и греховне помисли. Добро је волети славу, али не пролазну и сујетну славу овога света, већ небеску славу која се стиче смирењем и служењем другима.

6.Преп. Јустин Ћелијски у свом тумачењу Еванђеља од Матеја пише: „Целомудрије је врлина која не допушта да се у души човековој задржи и настани рђава мисао, рђаво осећање, рђава жеља. Од свега тога душа треба да је здрава, цела, чиста. Стога је најбоље превести са здравоумље, целоумље. Златоуст ову врлину назива – свеопшта врлина“, (Ibid, стр. 145).

7.У Светом Писму појам „срца“ има много шире значење него што то има у данашње време. Срце је духовно средиште човековог бића. Оно није само орган емоција, већ и гносеолошки орган. У Библији можемо видети да срце може да „мисли“, „разуме“, „замишља“, „памти“. Срце може да „одлучује“. Светоотачка, традиција срце сматра и главним органом богопознања. Отуда се у Еванђељу и каже: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“, пошто познање Бога у библијској традицији није ствар интелектуалне спознаје рационалног ума, већ „виђење“ Бога чистим срцем, Онаквог какав јесте и сједињење са Њим.

8.Уп. 2.Кор. 5:18

9.У Светом Писму иамо неколико случајева самоубистава: Саула, цара израиљског (уп. 1.Цар. 31:4-5; 1 Дн. 10:4-5); Ахитофела (уп. 2. Цар 17:23); цара Зимрија (уп. 3.Цар. 16:18) и Јуде (уп. Мт. 27:5; Д.Ап. 1:18).

14.Д.ап. 13:6-12; 23: 2-3

15.Синедрион, скупштина (јев. Санхедрин); састојао се од 71 члана и чинили су га књижевници, старешине, истакнути чланови свештеничких породица и првосвештеник који је био председавајући. Синедрион је имао улогу суда пошто су Римљани Јеврејима оставили судску аутономију и могао је да донесе све пресуде, укључујући и смртну казну, иако је за њено извршење била потребна сагласиост римског прокуратора. Синедрионом се није називао само Санхедрин већ и сваки локални савет који је имао улогу месног суда.

  1. 16.Јев. reyk. Реч је о увреди која је била уобичајена у то време.

17.У Новом Завету се пакао најчешће назива речју „геена“.То је реч јеврејског порекла, која означава долину (сина) Хиномова (јев. ge-henna, Ge-Hinnom). Ова долина се налази јужно од Јерусалима где је бацано ђубре и спаљиване мргве животиње. Отуда је ова долина постала символ вечне казне.

18.Бл. Августин сматра да реч „супарник“ означава „Божју заповест“, која се противи онима који желе да греше. Дакле, треба се помирити са Божјом заповешћу док је време, да не бисмо били предани на вечно мучење. Преподобни Доротеј Гаски у својим поукама (3, 3) супарником назива савест јер се стално супротставља нашој злој вољи. Ипак, већина древних тумача сматра да је супарник – ђаво, како се и каже у 1.Пет. 5,8.

  1. Уп. 2.Мојс. 20:14; 4.Мојс. 20:10; 5.Мојс. 5:18

ИстиноЉубље – свима Вама!

 


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: