Објављено од стране: ИстиноЉубље | 16. јануара 2020.

О борби са демоном блуда – Свети Игњатије Брјанчанинов… Вести са Православне страже и Житија Светих за сутрашњи дан…

Вести са Православне страже: Четвртак, 16. 01. 2020.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1398. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 201. заредом Литију Београдом, субота, 18. јан. 2020.г. у 15:30 испред зграде „Владе“Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ И ПО ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Житија Светих за сутрашњи дан (звучни запис):
Сабор Св. Седамдесет апостола, Св. Евстатије Први, и други Свети (17./4. јан.)

 

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Игњатије Брјанчанинов:

О борби са демоном блуда

Свети Исаак Сиријски каже: „Ако се неко не надмудрује с помислима које је непријатељ лукаво посејао у нас, него разговор са њима пресеца молитвом Богу, онда то служи као знак да је његов ум задобио премудрост од благодати и да га је правилно разумевање ствари ослободило од (узалудног и сувишног) труда. Он је проналажењем кратког пута пресекао дуготрајно лебдење (туђиновање) по развученом путу. Ми нисмо у свако доба способни да противуречимо свим помислима које нам се супротстављају и да их победимо: у већини случајева ми од њих задобијамо ране, за чије је исцелење потребно веома дуго време. Ти сам ступаш у битку са борцима оснаженим опитом дугим шест хиљада година! Твој разговор са њима пружиће им прилику да ти промишљено задају пораз, који превазилази меру твоје премудрости и разума. Чак и ако их победиш, твој ум ће остати оскрнављен скверном (нечистом) помисли које су они донели, а задах њиховог злосмрадија дуго ће се задржати у твом чулу мириса. Ако употребиш први начин, бићеш слободан и од њих и од њихових последица. Нема друге помоћи, осим Бога.“ Посебно се мора избегавати разговор и надмудривање са блудним помислима…

Подвижник се најлакше упушта у такво надмудривање, јер погрешно претпоставља да су се помисли и маштања сами од себе појавили у његовој души и да могу бити обуздани снагом разборитог саветовања самога себе. Он услед своје неопитности не схвата да је дошао демон и да се радо упушта у разговор и надмудривање с њим, поуздано знајући да ће сладострасне помисли и маштања у души почетника наићи на саосећање, да ће побудити и распламсати сладострашће које у њој живи. Демон нас заводи и привлачи ка разговору и надмудривању, час као да се повлачи и удаљује, час поново нападајући, са пуном надом да ће извојевати коначну победу над нама. Свети Јован Лествичник је рекао: „Немој ни помислити да разлозима и противразлозима потучеш демона блуда, јер он увек може доказивати да је у праву, пошто се по природи бори с нама. Ко хоће да се бори са својим телом и да га победи својим сопственим снагама, узалуд се мучи, јер ако Господ не разори дом тела и не сагради дом душе, узалуд бди и пости онај који би хтео да своје тело умртви. Признај пред Господом немоћ своје природе, потпуно свестан своје неспособности, па ћеш неосетно добити дар целомудрености… Овај демон, много више него други, пази на тренутке када нисмо у стању да покренемо своје тело да се моли против њега. Тада тај зликовац највише и покушава да нам наметне борбу. Онима, који још нису стекли праву молитву срца, одговара (у борби са демоном блуда) подвиг телесне молитве, тј. ширење руку, ударање у прса, упућивање умилних погледа ка небу, дубоко уздисање, често падање на колена – а све то, међутим, они често не могу чинити у присуству других људи. Стога демони покушавају да их нападну управо тада. А они, будући неспособни да им се супротставе снагом ума и невидљивом силом молитве, подлежу, можда и против своје воље, нападачима својим. У тим случајевима, ако можеш, брзо се удаљи на неко скровито место. Погледај горе душевним оком, ако ти је могуће. Ако не, онда погледај према небу макар и телесним оком, држећи непомично руке у виду крста, како би и тим знаком посрамио и победио Амалика. Завапи ка Силноме да те спасе, завапи не одабраним речима него смиреним шапутањем, почињући најпре са овим: Помилуј ме, Господе јер сам немоћан (Пс 6,3). Тада ћеш на сопственом искуству осетити силу Вишњега, и својим вапајем ка Невидљивоме отераћеш на невидљив начин невидљиве непријатеље. Човек, који је навикао да се тако бори, брзо ће почети да гони од себе своје непријатеље и самом мишљу, јер овим другим даром Бог награђује подвижнике за њихов први подвиг.“ „Када легнемо у постељу, пазимо: тада се сам ум, без тела, сукобљава са демонима. И ако је сластољубив, он радо постаје наш издајник. Нека сећање на смрт увек спава и устаје с тобом, као и непрекидна умна Исусова молитва, јер ти у сну ништа друго не може помоћи тако као то.“ Демон блуда бестидно напада чак и свете и духоносне људе, као што се може видети из житија преподобних Макарија Александријског, Пахомија Великог и других угодника Божијих. Ни светим људима није увек била довољна само умна молитва да би се супротставили непријатељу који има потпору у нашој палој природи. И они су понекад морали да, у време појачане битке, прибегну телесним подвизима и да срдачној молитви помогну учествовањем тела (у молитви), као и обуздавањем тела напорним радом до његовог исцрпљивања. На неке монахе, који воде опрезан живот и који су очували телесну девственост, блудни демон напада са посебном жестином. Тако се догодило младом монаху, растројеном саветом неопитног старца, о чему преподобни Касијан приповеда у Слову о расуђивању. Преподобни Пимен Велики је говорио: „Као што царски штитоноша свагда стоји спреман пред царем, тако и душа треба да је свагда спремна да се супротстави демону блуда.“ Господ мотри на тебе, на твој ум и срце,и очекује чиме ће се овенчати твој подвиг: да ли очувањем верности Господу или издајом Господа? Да ли пројављивањем љубави према Господу и ступањем у заједницу с Њим, или пројављивањем љубави према сатани, и ступањем у заједницу с њим? И једно и друго је нужна последица сучељавања са невидљивим непријатељем. Истинско монаштво је невидљиво мучеништво. Живот монаха је ланац непрестаних борби и страдања, а победнику се дарује живот вечни – заруке Светога Духа. Оном монаху, којег Бог хоће да обогати духовним разумом и духовним даровима, догађају се силне борбе. Који побиједи, наслиједиће све ово, и бићу му Бог, и он ће ми бити син, каже Свето Писмо (Отк 21,7). Према томе, не очајавајмо!

ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: