Вести са Православне страже: Четвртак, 28. 11. 2019.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1350. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући новуПравославно исповедну 194. заредом Литију Београдом, субота, 30. нов. 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ И ПО ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ испред тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. апостол и Еванђелист Матеј, Св. Сергије Малопинежски, и други Свети (29./16. нов.)
ИстиноЉубље – свима Вама!
+++
Св Симеон Солунски – Да сви Хришћани: свештенство, монаштво и мирјани, треба да се моле у Име Исуса Христоса
Свети Симеон Солунски:
О неопходности молитве именом Господа Исуса Христоса
„Твоја молитва ће ти показати стање у коме се налазиш.Богослови говоре да је молитва огледало монаха“ – свети Јован Лествичник
…Име Исусово као молитва треба да се увек говори од стране свих верних умом и језиком. Када стојите, или ходате, или одмарате, говорите је увек, присиљавајући себе на то. Човек ће наћи велику радост и мир у њој, као што је искуство свих оних, који се занимају молитвом. Пошто је ово дело изнад свих осталих у нашем животу, монаси који се нађу у сред буке и галаме, морају се занимати бар неко време овим највишим делом.
И уопштено, сви ми би требали да као образац имамо ову молитву, која је делатна и дела са силом у њој – било да је у свештенству, монаштву или да је мирјанин. А монаси посебно, који су предузели ово дело молитве, имају посебну потребу за овом молитвом, чак и ако се нађу у бучној средини. Према томе, увек журимо на ову делатну молитву и молимо се Господу без престанка.
Нема везе што ће бити лутања мисли и збуњености у уму; и немојмо бити немарни, јер непријатељ напада и за тренутак нас савлада. Вратимо се истог тренутка молитви, и заиста вратимо се са радошћу!…
Нека рукоположени буду марљиви у овом апостолском делу и сматрају га једнаким божанском проповедању или другим божанским помоћима и нека је врше са љубављу и страхом пред Богом. Они који су у свету треба да имају Исусову молитву као печат и знак вере, као заштиту и освећење. И силом коју примају из ове молитве, нека побеђују свако искушење.
Нека се сви ми, рукоположени као монаси или свештеници, сјединимо са Христом у нашим срцима и чим се пробудимо из сна, сећајмо се Христа! И то ће бити почетак сваке добре замисли и подесне жртве кроз нашег Христа, јер сигурно морамо увек мислити о нашем Христу, Који нас је спасио и Који нас љуби.
Кроз ово ми смо Хришћани и називамо се тако. Ми смо се обукли у Њега у Божанском Крштењу и били запечаћени Светим Миром и примили Његово Свето Тело и Крв. И даље смо чланови Њега. Његов Храм!
Због овога нам је потребно да Га постојано љубимо и да Га се сећамо.
Нека свако од нас нађе време према својим способностима и нека се посвети Молитви као што треба…
Оставите одговор