Вести са Православне страже: Четвртак, 14. 11. 2019.г…
Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1336. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 192. заредом Литију Београдом, субота,16. нове. 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ ИСПРЕД тзв. „Владе Србије“
Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то 
остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..
+++
„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник
+++
Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. муч. Акиндин, Пигасије, Кириакија, и други Свети (15./2. нов.)
ИстиноЉубље – свима Вама!
+++
Масони су продали државу а екуменисти у СПЦ покушавају распродати Цркву Божију… једни Бриселу а други Ватикану… А ево како су некада достојанствени и Христу-верни Срби опходили према осведоченим непријатељима Бога, Цркве и рода србскога…
Икона Светог Марка ефеског како гази римског папу који је лукаво покушао све православне намамити у унију са јеретицима католицима
ЊЕГОШ И ПАПА…
(Нехотимични сусрет Петра Петровића II Владике Рада и римског папе)
Знаменити списатељ и песник Љубомир, син Проте Матеје Ненадовића, у последњој години живота Владике Рада, срео се са њим док се налазио у Италији на лечењу. Ненадовић је у то време писао свој дневник, касније штампан као „Писма из Италије“. У 13 – ом писму, у Риму, априла 1851.г. Ненадовић пише о сусрету са римским папом.
…“Једно послеподне били смо изван Рима, на брегу што се зове Маријус, где има један манастир и пред њим пространа тераса, одакле је врло леп изглед на Рим и на све околине. Кад смо се пред вече враћали кући и улицом близу моста Сан-Анђео возили, неједанпут наш кочијаш притера кола крају и заустави, скочи доле, отвори врата на каруцама, и брзо рече: „Ецеленца, заповедајте изаћи!“ – Зашто?“- упита Владика зачуђено. „Иде, вели, свети отац, и сад ће овуда да прође“.
„Па нека га, нек иде! – одговори Владика – он има свој пут а ми имамо наш“. Господин Ћурчић, који је седео с нама, одмах је изашао из кола.
Кочијаш, кад види да Владика седи и не помиче се, уплаши се, боји се сам себи да не буде кажњен. И он и г. Ћурчић кажу нам да је обичај и наредба да сваки на ногама папу дочека док прође. И да би уверили Владику да то сваки чини, кажу му да и сами принчеви и највећи енглески лордови изађу из кола и стоје на ногама док свети отац не прође.
Владици бјеше криво толико наваљивање, па, затварајући врата на колима, доста срдито рече: „Божја ти вјера, ја не хоћу срамотити оно мало Црногорскога народа. Нека иде папа својим путем, нека слази с кола ко му је и до сада слазио, а владика црногорски заиста неће!“…
Ово сведочанство казује нам, да је Његош пред странцима, као и пред својим народом имао само једно лице, он који није учио богословију, ни теолошке високе школе, руководио се Христовим речима из Јеванђеља. Оно што је за „да“, нека буде „да“, а што је за „не“, нека буде „не“!
Зато му је и светао спомен у роду Српском и данас после 156 г.од упокојења.
(Прокоментарисао: Миро Роглић 2007.г.)
! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ - СПАШАВАМО СЕБЕ ! 
Оставите одговор