! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Среда, 13. 11. 2019.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1335. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 192. заредом Литију Београдом, субота,16. нове. 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ ИСПРЕД тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                           +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. бесребреници и Чудотворци Козма и Дамјан, Св. муч. Ерминигелд, и други Свети (14./1. нов.)

                                                                                                   ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Преподобни Никодим Светогорац:

О казни Адамовој

Расуђуј о томеколико је тежак и страшан Адамов грех ако је судити према казни коју је заслужио и пажљиво размисли о ове три ставке: а) Одобрима која је Адам од Бога примио; б) о злу којим је узвратио Богу и в) о казни коју је добио.

а) Бог је саздао Адама по свом обличју и подобију и сместио га у рај на земљи обогативши га свим благодатним даровима, украсивши га свим врлинама: био је изнад сваке страсти, господар свих земаљских створења, слободан од смрти, без икакве патње и јада, усред толиких наслада одакле би прешао на небеса да би био за свагда и савршено блажен.(4)

б) Али, каквом је захвалношћу он узвратио за толике дарове? Показао је према Богу безверје, јер је више веровао ђаволовим речима него Божијим; пре је послушао своју жену Еву него свог сопственог Творца; узгордио се према Богу и прекршио Његову заповест: појео је плод са забрањеног дрвета познања и за тако ситно задовољство изгубио је, бедник, пријатељство свога Бога и Творца.

в) Чим је грех изашао у свет, повукао је са собом сву силу најразличитијих зала, јер сва та зла (недостатак правде и врлине, пропадање природе,тешко постизање врлина,склоност ка злобии страстима, ратови, помори, земљотреси, најразличитије несреће, поплаве и напокон смрт, а после смрти утамничење у аду толике невине мале деце и муке паклене толиких грешних душа) била су последице Адамове непослушности, изникле као изданци и израсле као гране из оног горког и отровног греховног корена. И премда је Адам деветстотина и тридесет година свог живота проживео у строгом покајању, због чега му је Бог опростио његов грех, као што каже Премудрост Соломонова: „Она (Премудрост) првосазданог оца света, јединог створеног, сачува и избави га од његовог греха“ (Премудрост Соломонова 10, 1) (5) , отров тог греха ипак је затровао корен, то јест Адама, а он трује потом и све своје изданке, то јест потомке. И кад би овај свет вечно трајао, свагда би га тровао. Зар све ово што сам ти рекао није довољно, брате, да више него опипљиво осетиш до које мере су грех и непослушност према Богу велико зло? Како је могуће да свом својом вером у то верујеш, а да не устрептиш од страха, него се поново враћаш греху?…

Величину своје злобе можеш, драги мој грешниче, да спознаш још и тако што ћеш је упоредити са Адамовим грехом и казном. Праотачки грех је настао у околностима које саме по себи нисуза осуду, јер му је позавидео ђаво: „завишћу ђаволовом смрт је ушла у свет“ (Премудрост Соломонова 2, 24). Осим тога, почињен је само једном, то јест Адам је скривио што је поступио супротно Божијој вољи, а да није био у прилици да види да је неко други био кажњен због непослушности, а осим тога, то је било пре но што је видео Бога како умире да би уништио грех. Расуди сада, брате, не би ли било праведно да ти будеш кажњен много више него Адам, јер си га превазишао и врстом греха и бројем сагрешења, као и дужином грешења, јер ти си се безброј пута, пошто си примио опроштење за своје грехове, поново њима вратио, премда си видео казне које је добио Адам и сви они који су од њега рођени. Ниси се умудрио, како је доликовало, као што вели Соломон: Удри потсмевача да луди омудра (Прич. 19, 25), него си поново раздражио свога Творца, а да ти није после тога дошло до свести да треба већ једном истински да се покајеш (6), нити си се бринуо због својих грехова, као што вели Давид: Бринућу се за грехе своје (Пс. 37, 19), већ си показао толику равнодушност према њима, као да нису твоји, него туђи.

Али када ћеш, брате, када ћеш већ једном да отвориш очи и увидиш шта је твојој души на добит? Докле ћеш чекати да се освестиш? Нека то буде сада, овога часа, па дођи к себи, драги мој, јер је писано: „Не оклевај да се обратиш Господу, и не одлажи то од дана до дана“ (Премудрост Сирахова, 5, 8). И Василије Велики каже: „Премда су много размишљали, многи нису схватили сутрашњи дан“ (Посланица 22, О савршенству монашког живота). И на другом месту: „Ко има у својој власти исцелење зла, па га својевољно ниподаштава, с правом се осуђује као самоубица“(Беседа изговорена у време глади и суше). Одсада се гнушај греха више него било ког другог зла и обећај да ћеш свим својим добрим настројењем одужити свој греховни дуг према Богу. Донеси одлуку да ћеш од сада придавати исто онолико пажње и бриге врлинии служењу Богу, колико си до сада придавао греху, а онда припадни ногама Његовим као кривац и осуђеник. Заблагодари му због Његове превелике доброте и дуготрпељивости коју је толико времена према теби показивао и топло Га замоли да ти улије снаге да са Њим успоставиш чврсто пријатељство, које се више никада неће разврћи, као што је писано: „Богу усмерише љубав“ (Премудрости Соломонове 7, 14).

________________

4 Богослови кажу да је у том блаженом стању и чистоти Адамова душа, заједно са свим својим силама, била непрестано потчињена Богу, а да је његово тело, заједно са свим његовим силама, било потчињено души, као и да су сва створења и све четири стихије биле потчињене његовом телу: ништа и нико није био против њега.

5 То каже и блажени Августин: „Опростио му је, међутим, благодарећи вери у Месију који ће доћи. Адамов грех треба двојако посматрати: као онај који се односи на једну, Адамову, личност и који се назива личним, сопственим, то јест грехом по произвољењу и онај који се односи на целу човечију природу, који се стога назива природним и општим, то јест праотачким. Бог је Адаму опростио само његов сопствени грех, то јест онај који се односио на Адамову личност, али није опростио онај природни, општи и праотачки. Стога је тај грех разрешен домостројем ваплоћења и божанским Крштењем, а казна (Адамова), која још увек траје, разрешиће се свеколиким васкрсењем. Рекао сам да је Адаму грех био  опроштен због вере у Христа, јер је тајна домостроја ваплоћења била откривена првозданима одмах након сагрешења, садржавала се, наиме, у оним речима која је Бог рекао змији: И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твојега и семена њезина; оно ће ти на главу стајати (1. Мој. 3, 15). То значи да ће једино Христос и нико други до Христа, Који није рођен од семена мушкарца, већ од крви приснодјеве, на главу стајати, то јест сатрти змији главу.“ Тако ове речи тумаче Иринеј, Кипријан, Јероним и многи други оци. Али Григорије Богослов каже: „Не постоји такво тајновито учење (вероватно за мене и за сваку богољубиву душу) по којем они који су остварили савршенство пре доласка Христовог, нису то учинили без вере у Христа. Реч Божја, иако се јасно открила касније, у одређено време, ипак је чистим умовима била доступна и раније.“ (Свети Григорије Богослов – дела, Реч XVI, изд. Хришћанска мисао, Београд 2004, стр. 162.) То исто вели и божански Златоуст (8. Омил. На Јеванђеље по Јовану и 10. Омил. На Посланицу Ефесцима).

6 Зато и велики Григорије Солунски каже следеће: „Можда многи осуђују Адама што се лако дао убедити да послуша савет злога и што је прекршио Божију заповест, па нам је тим прекршајем узроковао смрт. Није, међутим, исто, када неко без претходног искуства окуси неку смртоносну биљку и када пожели да је поједе након искуства, пошто већ зна да је та биљка смртоносна… Зато је свако од нас много више заслужио проклетство и осуду него Адам“ (Омилија изговорена 1. августа). 

 ИстиноЉубље – свима Вама!