! СПАШАВАЈУЋИ ГРАЧАНИЦУ – СПАШАВАМО СЕБЕ !

Вести са Православне страже: Понедељак, 24. 06. 2019.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1193. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 172. заредом Литију Београдом, субота, 29. јун 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ ИСПРЕД тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

        +++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                                    +++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):
Св. Онуфрије Велики, Св. Петар Атонски, и други Свети (25./12. јун)

ИстиноЉубље – свима Вама!

+++

Свети Владика Николај

О МРАКУ БЕЗБОЖНОСТИ

Христос је рекао: „Ако се једно царство само у себи раздели, не може остати царство оно и ако се једна кућа сама од себе раздели не може остати кућа она.“ Европа је данас тако раздељена и поцепана сама у себи, да је за плакање анђелима и за радост демонима. Чујем да народ и Азије и Африке и не називају више Европу Европом, већ белим паклом. Нису далеко од истине. Пакао је сваки дом и свака држава, где се на првом месту не узима у рачун Бог. Одсуство Бога, претвара свако место и свако друштво у пакао, јер одсуство Бога повлачи за собом и одсуство истине, правде, поштења, милости и слоге. Самозване месије европске, испреле су разне теорије политичке, економске и филозофске, које хоће да поставе на место истине и истинитог Месије, Сина Божијег. Те све теорије они сад пробају у пракси на леђима народа европских, а леђа народа пуцају.

Има и код нас неке уздигнуте господе, која ништа друго не ради, него прихватају нове и најновије теорије које се јаве у Европи, постају одмах присталице тих теорија, као помодне жене најновије моде шешира, па моле народ да сагне своја још рањава од рата леђа, те да они пробају те теорије, као да је наш народ без својих опробаних начела, без истине и правде, као да је тај наш народ празно буре, које само чека да се напуни нечим из иностранства. А где је историја наша? Где су страдања наша за истину и правду? Где је многовековно робовање наше под странцима, које нас је требало научити опрезности према странцима.

Садашњи тренутак позива нас на опрезност, још више од неких наших сопствених људи, који се праве пријатељи народа, да би после уздигнути од народа на власт, згазили тај исти народ у име иностраних теорија. Они су – а не народ, у истини, као празна бурад испуњена разним отровним гасовима, којим је европско човечанство затровало само себе. Иако ничега заједничког немају они са народом, осим говора и држављанства, као кад би неки Шпанац научио српски језик и примио наше држављанство, они траже власт, вођство, и првенство у нашем народу. Пред народом они не говоре оно што међу собом у потаји шапућу, а то је, како ће у нашој земљи учинити оно што је учињено у неким земљама на северу и западу Европе. Тај њихов шапат ипак чују многи. Треба и сав народ да га чује и зна.

Питао ме је ових дана један човек, шта се то ради на оном трећем полуострву на Средоземном мору. Одговорио сам му: Ради се оно исто, што и у Словцу пре годину дана. А знате ли шта су урадили у Словцу пре годину дана? Скупили су се синови човечији и кћери човечије уочи Нове Године у словачкој кафани, на балу, да весело дочекају Нову Годину. Док се народ веселио, један опасан човек разбио је лампу у кафани. Настао је мрак у коме су се људи почели тући штаповима, столицама, столовима, чашама и флашама. Јаук и врисак, ужас и крв, није се знало, ко кога бије. Сутрадан се кукало над мртвима и јадиковало над рањенима. Лекари, судије и адвокати из оближње вароши, дуго времена после нису се могли пожалити на незапосленост. Слично томе бива сада међу браћом на оном трећем полуострву у Средоземном мору. Погашена је светлост хришћанске истине и милости, па у мраку брат не познаје брата, нити човек види човека, него бије и коље како ко кога стигне, све кроз разбукталу страст, а у име новоскованих теорија политичких, економских и филозофских, које треба опробати на народним леђима.

Ја вас опомињем, браћо, у име свете народне цркве наше, и у име ових 400 имена на плочама, оне браће и деце ваше, који погибоше за јединство и срећу ове земље, чувајте се оних који свом снагом теже да угасе кандило вере Божје међу вама и који шапућу у потаји, како ће да владају над глупом сељачком масом кад мрак, који они носе у својој души, мрак безбожности и бездушности завлада свуда и на све стране.

Лист Политика, 29. август 1936. стр. 9 – Број 10153

ИстиноЉубље свима Вама!