Објављено од стране: ИстиноЉубље | 19. маја 2019.

ПИСМО ОСАМЉЕНОЈ МАЈЦИ- Свети Владика Николај… Вести са Православне страже и Житија светих за данашњи и сутрашњи дан…

Вести са Православне страже: Недеља, 19. 05. 2019.г…

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ – ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!!!

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…
IMG_9825

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1157. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 167. заредом Литију Београдом, субота, 25. мај 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“Што ће рећи ВИШЕ ОД ТРИ ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ПРОТИВ ВЕЛЕИЗДАЈЕ ИСПРЕД тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога..

        +++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

                                    +++

Комплетна данашња Житија Светих (звучни запис):


Св. праведни Јов, пренос моштију Св. Саве, и други Свети (19./6. мај)

+++

Комплетна сутрашњаЖитија Светих (звучни запис):

Појава Часнога Kрста над Јерусалимом, Св.муч. Акакије, и други Свети (20./7. мај)

+++

Свети Владика Николај

ПИСМО ОСАМЉЕНОЈ МАЈЦИ

Учинити задужбину своме велико је дело, а још веће учинити несвоме, непознатоме. А душе умрлих веома су осетљиве на сваку добру реч и на свако добро дело, намењено њима. Милост годи и мртвима као и живима. Но живи често заборављају указану им милост – мртви никад…

Пишеш ми, како ти је тешко што немаш никог од умрлих сродника, да им одеш на гроб. То ти тешко пада нарочито о Задушницама и о Побусаном Понедељнику. Видиш тада многе Србе и Србкиње где одлазе на гробље, да очисте, украсе и прекаде гробове својих милих покојника – по прастаром хришћанском обичају. А ти немаш никог свог у Америци, ни живог ни умрлог. Па ти је сва душа у сузама.

Мужа су ти, велиш, убили нељуди који мисле да свој живот продуже одузимајући туђи и себе усреће туђом несрећом, као што лопов краде суседа да би себе обогатио. Не помишљају на свој блиски крај и на Суд Божји. Побегла си, пишеш, из своје Отаџбине, из Туђине у туђину – са два синчића „као две здраве јабуке“. Немањом од пет, а Милом од две године. „Слатка деца моја, два ока у мајчиној глави“. На граници убију ти старијег, а млађи ти умре од мраза, негде на путу кроз Алпе. Сахранила си га у једној пећини, да би негда могла наћи његов гроб. Немајући вина, ти си расекла своје прсте и крвљу својом прелила си га. Без свештеника, очитала си му све молитве које си знала. Тако си га опојала. И јаукала си, велиш, из свег гласа, – „могла сам тако, јер ме из пећине нико није могао чути“.
Хтела си сама себе убити „али у том наједанпут дође ми на памет, што сам некад прочитала у Вашим МИСИОНАРСКИМ ПИСМИМА, да мајка која из жалости за децом себе убије, никад неће видети своју децу у оном свету“. Полазила си да идеш, па се опет враћала и љубила гробић свог милог сина, и опет полазила и опет се враћала и јадиковала. „Куда ћу без тебе, мило срце моје, како ћу живети без срца?“ Шупља пећина понављала је твој јаук са стотине гласова, и ти си се у страху питала, да ли су то гласови анђела који те сажаљевају или ђавола који ти се ругају? Па се у писму жалиш на Бога: „Зашто ми узе оба ока, оба сина моја?“ Не жали се, кћери, на Бога, не греши. Твој муж се посветио на оном свету због страдања и жртве за правду Божју у овом свету. Посветио се, кажем ти, као што су се посветили и безбројни други мученици српски. Па је муж твој умолио Бога да му узме са земље у рај оба детета, њих да спасе, а теби да олакша терет и бригу. Све из љубави оца према деци и мужа према супрузи. Разумеш ли ову тајну?

Саветујем ти, дакле, иди на гробље кад и други иду. Има дивно уређених српских гробља у Америци. Уредили су их Срби староседиоци, који су гробље сматрали – како и треба сматрати – најсветијим местом после храма Божјег. Да знаш како су красна српска гробља у манастиру Св. Саве, па у Питсбургу два, Св. Саве и Св. Ђорђа, па оно чувено међу свим православним народима у Сан Франциску (српског добротворног друштва), па оно прастаро у Џексону, у Лос Анђелесу, и на другим местима.

Но, чуј да ти нешто испричам, што ти може послужити примером. Једних задушница ја сам ходио по огромном и величанственом гробљу београдском. Свуда око мене докле очима видиш блистале су хиљаде и хиљаде свећа, као најлепше цвеће, које људи могу посадити у земљу. У тим пламеновима, ја сам читао радост умрлих, који као тихо певаху: живи смо, живи смо! На крају гробља видех једну познату ми госпођу. Стајала је над неким занемареним гробовима са нечитким споменицима и хумкама без икаквих споменика. Над тим гробовима она беше запалила читаву руковет свећа. Она је скрушено гледала у те свеће и у њиховом треперењу читала радост оних под земљом. И плакала је. Упитах је, ко је од њених ту сахрањен? Нико, одговори она. Муж ми је, вели, скоро премештен у Београд, а сви наши покојници погребени су у месту његовог ранијег службовања. Ја, вели, не могу да одем тамо, далеко је, па сам ето дошла овде, на ове непознате гробове и запуштене, да учиним другима што не могу својима. Ваљда ће Благи Бог примити ово и за моје. – Хоће, госпођо, хоће посигурно, рекох и удаљих се размишљајући: Боже, паметна народа! Шта све може човек научити од народа, наученог од Бога!

123

Иди и ти кћери, и чини тако. И ако су српска гробља у Америци добро уређена, наћи ћеш ти свуда неке гробове запуштене. Баш те гробове посети, очисти, украси, побусај, и помоли се Богу за оне, чија тела ту леже и чекају Опште Васкрсење. Посвој те туђе гробове. Учинити задужбину своме велико је дело, а још веће учинити несвоме, непознатоме. А душе умрлих веома су осетљиве на сваку добру реч и на свако добро дело, намењено њима. Милост годи и мртвима као и живима. Но живи често заборављају указану им милост – мртви никад. Што ти учиниш за те непознате, учинила си за своје синове. Учини тако, кћери моја, и брзо ћеш добити с неба уздарје – вољу за живот, снагу и радост. И кад се обазреш око себе видећеш, да су сви Срби блиски сродници, и да ниси сама у овом свету.

 * * *

Пошто написах ово писмо, обузе ме туга због ове тужне мајке. Заиста не може нико туђу тугу ублажити, а да један део те туге не прими на себе. Боже, колико има осамљених душа у свету! У великим градовима светским као у пустињи, и у пустињама аустралијанским као у гробљу. Свака ноћ им је као вечност и сваки дан као нечије туђе време. Као да ништа ни од простора ни од времена није њихово – но све туђе. Обоје под кирију. Једино што им је остало, и што им нико не може одузети, то је дубина сећања и висина надања. Такве осамљене и честите душе утешити и охрабрити – треба да буде у програму српске православне акције спасења.
                                                                             ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: