Објављено од стране: ИстиноЉубље | 20. марта 2019.

Пресуда Радовану у предвечерје антихристово… Поуке Св. Нила Сорског о увредама и искушењима…Вести са Православне страже и Житија Светих за сутра (аудио)…

Вести са Православне страже: Среда, 20.03.2019.г…

Пресуда Радовану у предвечерје антихристово

Богу хвала, што је прекодринским Србима у временима великих искушења даровао честите вође. Нажалост, не довољно побожне, али искрене и родољубиве- јер ова данашња пресуда европских сатаниста- печат је на искрености и родољубивости- овог великог нам Радована.

Господ да ти даде вечну радост у време благополучно…  

Резултат слика за радован караџић

Доживотну пресуду, у судском веђу- гласањем судија од три према два, види се злоба антихристове Европе,  Натоа и осталих светских бантида, и то, дан уочи, кад ђавоимани Јевреји очекују долазак свога сатанистичког „месије“.

Значи, две судије су против осуде- а три су за доживотну, уско прегласавање о тако битној ствари, таква је ђавимана правда безбожника европских и америчких. Знамо ми да је ово казна над Србским народом- јер је речено да Суд почиње увек од дома Божијега, прво се суди онима који су блиски Богу а потом осталима… а ако је овако Крштеним Православцима- нек се банда секташа евроамеричких запита шта ли њих тек чека, и то још у овоме животу ако се брзо не оправославе и не покају.

„Старешине српске ђаво врже на вешала ил умори глађу у тамници“- прорече нам дане ове Свети Николај Србски у пророчкој србској Небеској Литургији. Дакле, још казна траје, још се оправослављење и покајање народа ишчекује- и још га нема, нема Вере, нема искања Благодати и поука Светих, нема милости према ближњем… Зато и владају злотвори. И још, ова пресуда је знак нових насртаја на Републику Србску и Србље свуда поробљено. Али право је све што се дешава- док се не повратимо Јединоме своме Спаситељу и Избавитељу, Христу Богу и Светоме Сави…

Радоване Србине- Богорадован свагда био, терет искушења у име своје и свег Србља које осликаваш- отрпео до краја- и домогао се вечноблаженога Христовога Православнога Раја. Амин.

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1098. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 158. заредом Литију Београдом, субота, 23. март 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… Што ће рећи ТРИ ПУНЕ ГОДИНЕ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕДОЧЕЊА ИСПРЕД тзв. „Владе Србије“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Теофилакт Никомидијски, Св. смуч. Теодорит Антиохијски, и други Свети (21./8. мар.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Нил Сорски:

Резултат слика за Преподобни Нил Сорски

Искушења и увреде

Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља – преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте. Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозрети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима. Не чини им никакве замерке и не подсећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће пре. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља победимо своје фарисејско самооправдање. Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увредио не опрасташ целог свог живота, буди сигуран да унутрашњи пут уопште ниси ни почео. Ако си био увређен, па си увреду тек после годину дана успио да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брзо моћи да опрашташ нанесене ти увреде: после једног месеца, једне недеље или једног дана. А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стрелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божијим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља не најмању огреботину. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу. Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспио до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.

+++

Архимандрит Плакида Десеј:

Духовни живот Хришћанина

Темељ нашега живота у Христу јесте Крштење. Овом Светом Тајном ми примамо благодат Духа Светога, која излива у нас светлост и слиу унутарњу, благодарећи којој ми можемо да раскинемо са злом, да одбацимо искушења самољубља, духа насладе и премоћи. И у томе смислу, крштењем ми умиремо за грех и васкрсавамо са Христом за један нови живот.

Па ипак, крштење нам не предаје тај нови живот у његовоме већ коначноме виду и пуноти његове зрелости. Оно нам само даје клицу, а то семе, заложено у срца наша, може да клија и да узраста само уколико и ми слободно саучествујемо у томе.

Крштење не брише у нама потпуно склоност ка уживању и самољубивим задовољствима, Требало би, дакле, да слушајући Реч Божију онако, како нам је предана у Цркви и молитвено призивајући Господа да нам помогне, попиремо наше рђаве склоности, да бисмо угодили Богу у ономе што Он тражи од нас, чак и кад нам то не одговара, нити желимо…

Заиста, на томе ступњу духовнога живота, ми још не можемо да имамо свест о том новом животу који је у нама, не можемо још да чулно оспитамо уку с добра или привлачност за узвишене ствари. Буђење те „духовне осетљивости“ је дар који Бог обично подаје онима који су подуго водили ту „невидљиву борбу“. Дотле, само вера у Реч Божију, дозвољава нам да се увереношћу познамо шта је добро, а шта зло, а благодат нам долази у помоћ на један стварни начин, а да ми тога нисмо „свесни“.

Штавише, у нашем поимању Речи Божије, ми нисмо препуштени самима себи. Тако, оно пто сами схватамо и осећамо није обавезно истинито или добро. Истина се открива једино онима који су сједњени у љубави, онима који заједнички имају једно срце и један дух у Христу. Другим речима,једино Црква може у светлости Духа Светога да разуме Реч Господњу.

Онда када су Хришћани током векова и на најразличитијим местима схватали Реч Божију и протумачили на поуздани начин оно што се тражи, то једномислије је знак да Дух Свети дела и да то схватање Речи која је дата Цркви, од Њега долази. Удаљити се од таквога поимања ради свог личнога мишљења или мишљења неке посебне групе, било би сагрешити против љубави и било би једнако ономе што се зове „духовно братоубиство.“

Немојмо поверовати да у крилу народа Божијеха може да постоји ма каква „еволуција моралних навика“ која би сев оно, чега су се држали „сви, свагда и свугде“ у Цркви, свела на нешто застарело и превазиђено. Када је реч о тако темељним датостима као што су, на пример, ревност у молитви, смисао поста, хришћанско схватање брака и сексуалног живота, потпуно поштовање и љубав према сваком људском бићу (не изузимајући дете од његовог зачећа, душевне или неизлечиве болеснике…) – постоји, једноставно понашање које је хришћанско, или оно које то није, макар ово и прерасло у владање мањега или већега броја људи који држе или пак мисле да су Хришћан. Па тако, постоји један начин живљења који одговара добијеној на крштењу клици божанственога живота, из које тај начин живота происходи, узраста помоћу ње, као што постоји и начин живота који је убија.

Извесно је да Хришћанин остаје грешник. Међутим, греху је лек – покајање. Уколико признамо свој грех, уколико се кајемо из дна срца и молимо Бога з аопроштај, уколико чинимо искрени напор да се преобратимо, Бог ће нам  помоћи, и опростиће нам. Али, ако покушавамо да се оправдамо, ако зло називамо „добро“, з добро „зло“, ми се тиме ограђујемо од покајања и сагрешујемо Духу.

У Цркви нема разлике између „морала“ и „духовности“, Не постоји ни неки минимум, свима наметнут, нити пак узвишена требовања која би била повластица неких избраних. Господ се свима обратио, рекавши: „Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески.“ Пуни развој живота у нама као синовим Божијим и удовима Христовим, који се зачео Крштењем, закон је за сваки хришћански живот.

Није овде реч о закону који би био наметнут споља, закону писаном на плочама каменим које беху дане Мојсеју; реч је о датом закону који је Духом љубави уписан у срца наша.

У извесној мери, способности које би требало подстицати за ово дело различите су за свакога, зависно од начина живота и нарочитих услова; али циљ остаје исти за све: преобразити се по лику Сина Јединороднога силом Духа Светога.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: