Објављено од стране: ИстиноЉубље | 13. фебруара 2019.

Проповедај свештениче, јер си на то призван- Ф. М. Достојевски… Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис)…

Вести са Православне страже: Среда, 13.02.2019.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1063. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 153. заредом Литију Београдом, субота, 16. фебруар 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога… 

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. муч. Трифун, Св. Петар Галатијски, и други Свети (14./1. феб.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Фјодор Михаилович Достојевски:

ПРОПОВЕДАЈ СВЕШТЕНИЧЕ, ЈЕР СИ НА ТО ПРИЗВАН

Растерети се, свештениче Божији, и испусти потоке божанских речи, и ради своје утехе и ради оживљења поверених ти душа. Ако увидиш да и у теби самом нема истине, узми је из Светог Писма. Испунивши се њоме, шаљи је ка својој духовној деци. Само немој ћутати. Проповедај, јер си на то призван… (Свети Теофан Затворник)

Пријатељи и учитељи, браћо и сестре, слушао сам не једанпут, а сад у последње време, чује се још и више, како се код нас свештеници Божји, понајвише сеоски, (а и ови у граду), с плачем на све стране жале на малу своју плату и на понижење своје, и отворено изјављују, чак и путем штампе – читао сам – да не могу народу тумачити Свето Писмо, јер им је мала плата.

Господе! Мислим ја, нека им Бог да што више те, за њих тако драгоцене плате, јер оправдана је њихова жалба. Али ваистину говоре: нека је истина да немају кад, нека је и истина, што кажу, да им све време прође у раду и црквеним требама – али, ваљда није баш све време? Има ваљда макар један слободан сат преко недеље, да се и Бога сети? А и нема рада баш целе године! Нека скупе свештеници код себе, једаред преко недеље, у вечерњи час, с почетка макар само дечицу, па кад чују очеви и оци, очеви и оци ће почети долазити. И не треба палате зидати за ту ствар. Нека их просто код себе у кућу примају. Немој се бојати. Неће испрљати твоју кућу, та само их на један сат скупљаш.

Нека им отворе књигу и нека им читају без премудрих речи, и без истицања и уздизања над њима, умилно и кротко, радосни што им читају и што они слушају и разумевају. Тек који пут да се задрже и растумаче по коју, простом човеку непознату реч – Не треба бринути: све ће разумети правоверно срце!…

Прочитај им о Авраму и Сари, о Исаку и Ребеки, о томе како је Јаков пошао код Лавана и борио се у сну са Господом и казао: „Страшно је место ово“ – па ћеш победити и освојити ум проста човека. Прочитај им, деци нарочито, како су браћа продала у ропство рођеног брата, милог дечака Јосифа, тумача снова и великог пророка…

… Оци и учитељи, опростите и не љутите се, што као мало детенце, причам о ономе, што ви већ одавно знате, о чем’ бисте ви поучили стопут вештије и дивније. Ја само од усхићења говорим ово. И опростите ми за сузе моје, јер волим књигу ову.

Нека се заплаче и он, свештеник Божији, па ће видети, да ће му се у име одговора потрести срца оних што га слушају. Потребно је само мало семе, сићушно: нека га баци у душу простог човека и оно неће умрети, живеће у души његовој целог века, криће се у њему посред мрака, посред смрада греха његових, као светла тачка – као нека велика опомена. И не треба много тумачити и учити! Све ће прост човек разумети. Мислите ли можда да неће разумети? Покушајте, читајте му даље: повест, дирљиву и умилну, о прекрасној Естри и гордој Вастији. Или чудно сказање о пророку Јони у утроби китовој. Не заборавите ни приче Господње, нарочито по Јеванђељу од Луке. А после из Дела Апостолских, обраћење Павла и напослетку из Живота Светаца, макар само живот Алексија Човека Божјег, и велике од највећих, радосне страдалнице, Боговидице и Христоносице Матере, Марије Египћанке – па ћете му освојити и задобити срце, и дирнути га тим простим сказањима; а, читај свега по један сат недељно, не обазирући се на малу своју плату – само један сатић. Па ће увидети онај, који тако чини, да је милостив наш народ и благодаран. Заблагодариће му и наградиће га стоструко, сећајући се трудбе јерејеве и умилних речи његових. Помоћи ће му и у дому његовом, и са поштовањем ће га наградити више него пре – те ће му се тако и плата увеличати.

Ко не верује у Бога, тај ни у народ Божји поверовати неће. Ко је пак поверовао у народ Божји, тај ће уочити и светињу његову, макар да дотле никако није веровао у њу. Само ће народ и његова будућа духовна сила, оразумити и обратити наше атеисте, који су се одвојили од своје рођене земље. А шта је реч Христова без примера? Народ пропада без речи Божје, јер је жедна душа његова Речи, и сваковрсних красних утисака.

Одломак из књиге „Браћа Карамазови“ – Ф. М. Достојевски

* * *

…Ученици су говорили Господу да отпусти народ како би купили хлеб у селима. Међутим, Господ им је рекао: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу (Мт.14,16). То је било пред чудо насићења пет хиљада људи, осим жена и деце, са пет хлебова и две рибе. Тај догађај, који има посебно значење у животу Господњем, садржи још једну поуку. Народ је образ човечанства, које је гладно и жедно истине. Рекавши апостолима: Подајте им ви нека једу, Господ је предсказао њихово служење људском роду, тј. њихову службу питања (храњења) истином. У своје време апостоли су је остварили. За каснија, пак, времена ту службу су предали пастирима, својим прејемницима. И садашњем пастирству Господ упућује реч: “Дајте вашем народу да једе”. И пастирство је дужно да на својој савести држи обавезу да народ храни истином. У Цркви је неопходно да стално тече проповед речи Божије. Пастирство које ћути, зар се може назвати пастирством? А оно много ћути, преко мере ћути. Али, не треба рећи да је то због тога што нема вере у срцу. Ради се само о неспоразуму и неприкладном обичају. Ипак, то не оправдава ћутање… (Свети Теофан Затворник)

ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: