Објављено од стране: ИстиноЉубље | 28. јануара 2019.

САВЕТИ ЗА БАВЉЕЊЕ ИСУСОВОМ МОЛИТВОМ – Свети Игњатије Брјанчанинов… Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис)…

Вести са Православне страже: Понедељак, 28.01.2019.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1047. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 151. заредом Литију Београдом, субота, 02. фебруар 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Чесне вериге Св. ап. Петра, Св. муч. браћа Певсип, Левсип и Малевсип, и други Свети (29./16. јан.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Игњатије Брјанчанинов:

САВЕТИ ЗА БАВЉЕЊЕ ИСУСОВОМ МОЛИТВОМ

Бави се искључиво и са свом савесношћу покајном молитвом; труди се да молитвом принесеш покајање: уверићеш се у успех подвига, када у себи осетиш сиромаштво духа, умиљење, плач. Такво напредовање у молитви желим и себи и теби. Достизање натприродних благодатних стања увек је било реткост. Пимен Велики, монах египатског Скита, који је познат по изузетном напретку својих монаха, који је живео у 5. веку, када је нарочито процветало монаштво, говорио је: „О савршеном говоре многи међу нама, а савршенство су заиста достигли један или двојица.“ Свети Јован Лествичник, аскетски писац из 6. века, сведочи да се у његово време веома смањио број сасуда божанске благодати у односу на претходно време, а узрок томе свети види у измењености духа људског друштва, које је изгубило простоту и заразило се лукавством. Свети Григорије Синаит, писац 14. века, одлучио се да каже да у његово време уопште нема благодатних мужева, толико су ретки постали; као узрок томе, Синаит указује на необично развијање порока, које произилази од саблазни, које су се умножиле…

Тим пре, у наше време делатељ молитве мора бити у највећем опрезу. Ми немамо богонадахнуте учитеље! Целомудреност, простота, јеванђелска љубав, удаљили су се са лица земље. Саблазни и пороци су се бесконачно умножили! Свет је обузет развратом! Над људским друштвом господари, као пуновласни тиранин, грешна љубав у разноразним облицима! Довољно је, и више него довољно, ако се удостојимо да Богу принесемо једино дело које је суштински потребно за наше спасење – покајање.

Бриге и страсти, које непрекидно одвлаче мисли ка себи, узрок су расејаности при молитви; гордост је узрок огорчености срца; гнев и злопамћење, који се заснивају на гордости, узрок су узнемирености срца. Послушање је основни узрок који уништава расејаност, због које је молитва бесплодна; оно је узрок смирења, смирење уништава огорченост, због ког је молитва мртва; истерује узнемиреност, због које је молитве непотребна, срце помазује умиљењем, због ког молитва оживљује, добија крила, узлеће Богу. Према томе – послушање не делује само против расејаности, него и срце чува од огорчености и узнемирености, одржава га непрестано кротким, благим, непрестано способним за умиљење, непрестано спремним да се излије пред Богом у молитви и плачу, који су толико искрени да се са свим правом могу назвати и исповедањем (Псалми 103, 1; 104; 105; 106; по) душе пред Богом и духовним откривањем Бога души (Псалми 103,1; 104; 105; 106; 110). 

Они који су Јеванђељем уведени у правилно самоосуђивање, смирено, понизно размишљају о себи: сматрају се непотребним слугама које нису испуниле назначење које је Искупитељ стекао и предодредио људима које је искупио. Одбацивање живота по јеванђелским заповестима и по учењу светих отаца самовољан живот, заснован на сопственом умовању, чак и ако је веома борбен или веома пристојан – има најштетнији утицај на правилно схватање хришћанства, чак и на догматску веру (1 Тим 1,19). То је сасвим јасно доказано карактером бесмислених заблуда и разврата, у које су упали сви одступници, сви јеретици и расколници. Уједно, поново се ослањајући на божанско Писмо и отачке списе, ми тврдимо да ум и срце који нису покајањем очишћени од страсти, нису способни да постану причасници божанске благодати – тврдимо да они, који сами стварају благодатна виђења и благодатна осећања, и њима ласкају себи и обмањују себе, упадају у самообману и демонску прелест. Неоспорно верујући у постојање благодатног дејства, дужни смо да исто толико верујемо у недостојност и неспособност човека, да у страсном стању прими божанску благодат. Због тог двоструког убеђења, свецело, некористољубиво се погрузимо у делатност покајања, свесавршено се предавши и препустивши вољи и доброти Божијој. „У Богу нема неправде“ – поучава преподобни Макарије Велики: „Бог неће оставити неиспуњено, оно што је Он оставио Себи да испуни, када ми испунимо оно, што смо ми дужни да испунимо.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: