Објављено од стране: ИстиноЉубље | 11. јануара 2019.

НАЈАВА: Нова 148. узастопна Литија Београдом (субота, 12. јануар 2019. испред Владе Србије од 15:30 часова)- За слободу окупиране Православне Србије …

Вести са Православне страже: Петак, 11. 1. 2019. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 148. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 12. јануар 2019. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 148. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:30 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање oko 15:45, полазак Литије 16:00, обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10, и потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1031. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 148. по реду Литију Београдом, субота, 12. јануар 2019.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:30 часова испред „Владе“ крећу наше Православне Литије улицама центра Београда… а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 1032. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице!

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Звучни (аудио) запис сутрашњих Житија Светих:

Св. муч. Анисија, Св. апостол Тимон, и други Свети (12. јан./30. дец.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Чудотворна Светиња Грачаница- на почетку скрнављења а пре потапања у масонској брани Ровни

Свети Владика Николај:

СВЕТИЊЕ И СПОМЕНИЦИ

Ни у ком случају, не могу се старе Немањићке цркве третирати једино као споменици или музеји, све докле год сви Срби православни не би напустили веру својих отаца и примили какву другу веру, којој ти храмови не би били потребни. Само тад, кад би се заувек угасила кандила у тим садашњим богомољама, и сломиле свеће, и избацио тамјан, могао бих један директоријум цивилних људи, без православних свештеника и без народа, да располаже са тим грађевинама како хоће…

Тако нам је и Спаситељ прорекао, као да ће бити све до на крај времена. И мени није жао себе, у колико се на мене гнев излива из уста неких првака београдских. Кад помислим на своје велике претходнике епископе охридске, ја се питам, зар сам ја неки епископ? Зар сам ја достојан назвати се наследником у Охриду Светог Климента и Наума и читаве оне фаланге Христових војника и светитеља који с Јеванђељем Христовим први утупише нашим словенским прецима, онај незнабожачки инстикт за разоравањем, који се осетио све до Спарте и Цариграда и који први схваћаше Христа као основну динамику личног и друштвеног живота нашег народа и наше словенске расе, динамику која нас никад није постидела, ни у време царовања ни у време робовања.

Али ми је жао што се у ово време, и то из Београда, чују речи “варвари“ упућене на адресу српских православних свештеника и монаха, од којих многи и многи носе на себи као ратни инвалиди још незалечене ране.

Жао ми је што сам изазван, да кажем оно што иначе до смрти не би казао, наиме да су за рушење највећег дела наших народних старина много више криви неки од људи школованих и стручних, него ли прост народ и прости монаси српски. Кажите ми ко прекопа старо гробље код Маркове цркве, где су се спокојила стара заслужна господа српска? И ко од учених људи на то рече: Не дирајте!…

Таквих старих гробаља пун је Лондон и нико и не помишља да их прекопа. Као магичним штапом сав стари Београд претворен је у нов, без иједног преосталог старог кварта. И ко протествова? И још се мисли да је у интересу лепоте Београда, премда ви не можете мени именовати ни један град у Европи, који ужива репутацију лепог града, а да у њему нема бар по неки сачувани стари део вароши. Рушиће се, велите, и Скадарлија? Па наравно да ће се рушити и проширивати. О то наше проширивање! Сад ће Београд бити нов сав од конца до конца. Београд који је по годинама старији од Берлина и без мало савремен Лондону по постанку.

Ко поруши манастир Преображење и ко први просече пут поред Манасије порушивши горњи зид? Да ли прост народ, који сам ја својим очима гледао на растуреном камењу негдашњег Преображења, како пали свеће и клечи на молитви? Не прост народ, не прости монаси – него баш људи од школе и техничког знања. А трпезарија у Пећкој Патријаршији? Ко у исто време изврши многобројне крађе црквених књига и икона по црквама и манастирима? Неки странци, и то не прости и не неуки, ко исече и однесе онолике сјајне иницијале из старих рукописа у Хилендару? Не ма какви варвари – него неки учени словенски археолози.

Мени је жао што неки од првих синова православља називају наше царске и народне светиње само споменицима. У томе се они одвајају душом од свога народа, који те светиње сматра на првом месту светињама, јер то и јесу живе светиње народне, богомоље, народни сузарници, како их неко лепо назва недавно. То нису мртве плоче на гробовима мртвих, но нешто живо и увек свето и увек ново колико и старо. То нису ископане пагоде, ни незнабожачки храмови, ни идоли, него огњишта духовна, на којима народна душа и дан данас као и увек воли да се срета са живим Богом. И сами ктитори тих светиња наших, подижући их нису мислили да подижу споменике него задужбине „да с њима поју литургије докле траје сунца и месеца“. И баш благодарећи томе народном схватању старих храмова као живих светиња, у којима невидљиве силе небеске стварно долазе у живи додир са душама људи, и очувани су ти старински храмови. Народ није ни помишљао, ни да краде драгоцене иконе, нити да их руши и квари, иако је било изузетака, они нису многобројни и не представљају карактеристику душе народне. Они пак, који су у тим старим храмовима тражили само лепоту и гледали уметност, без страха Божијег и без светиње, без вере и без духа, који је надахнуо и створио све то, они су им учинили ненадокнадиве штете и нанели неизлечива квара, и то не од јуче и прекјуче, него још и од пре ослобођења Македоније, па чак и северне Србије, још у турско време.

Ни у ком случају, не могу се старе Немањићке цркве третирати једино као споменици или музеји, све докле год сви Срби православни не би напустили веру својих отаца и примили какву другу веру, којој ти храмови не би били потребни. Само тад, кад би се заувек угасила кандила у тим садашњим богомољама, и сломиле свеће, и избацио тамјан, могао бих један директоријум цивилних људи, без православних свештеника и без народа, да располаже са тим грађевинама како хоће, а сад нарочито, после тешке десетогодишње борбе наше државе с разорним утицајима бољшевичким, мислим да не може бити речи о томе. Јер, од гледања на црквене зграде као на споменике и на музеје, до гледања на њих као подесне просторије за биоскопе, није велики корак.

Лист ПОЛИТИКА, 12. фебруар 1930. год, Стр. 4

ИстиноЉубље свима Вама!


Responses

  1. I ove Gospodnje subote, velika podrska
    Pravoslavnoj Litiji, Vernom Narodu i
    Monahu Antoniju.
    Spasitelj Nas Najmiliji Neka Vas Cuva!
    Kako brzo dolaze subote, cini se sve brze i brze.
    Gospode Pomiluj.

    • Амин!
      Заиста, иду суботе све брже и брже, као да су сваки трећи или други дан! Вријеме се заиста још убрзало.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: