Објављено од стране: ИстиноЉубље | 25. децембра 2018.

ТРПЕТИ И БЛАГОДАРИТИ – Преподобни Макарије Оптински… Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис)…

Вести са Православне страже: Понедељак, 24.12.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 1014. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 146. заредом Литију Београдом, субота, 29. децембра 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

Иначе, да не остане непримећено… Данас су протестовали јадни људи којима су отете бебе још у породилиштима- где су им саопштили да су деца мртворођена а потом им нису дали да се увере у то, нити су им давали дечија тела за сахрањивање. Е сад, у последње време окупациони медији нарочито фокусирају овај медицински криминал трговине децом још из комунистичких времена… Нажалост, окупациона банда не мисли да помогне тугујућим родитељима, већ, наводно, признају тај страшни криминал које су извршиле „неке раније власти“ само из разлога што у Логору Србија банда планира чиповање беба при порођају у породилиштима!?

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Спиридон Чудотворац, Св. Ирина, и други Свети (25./12. дец.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

… „Воћар креше воће, да би брже и правилније расло. Но, ако преко мере скреше гране и стабло, дрво ће се осушити. Веруј да твоје страдање никад не може  прећи меру. Бог бди над сваким човеком пажљивије и милосрдније него ли ма који  воћар над својим воћем. Дивно говори Нил Сорски:  „Када лончар  зна,  колико треба држати лонац у огњу, да се  испече, а да не прсне, како не би Бог знао меру наших страдања“? Веруј, да Бог има више расуђивања него човек“ …  (Св. Владика Николај)

… „Здравље телесно је несумњиво дар Божји. Но здравље телесно није никако највеће благо овога света, као што многи говоре и пишу. Јер ма какво да је телесно здравље, оно је пролазно; a оно што је пролазно, не може  се назвати највећим благом за човека. Непролазне вредности су драгоценије од пролазних као што је вечност драгоценија од времена. A непролазне  вредности улазе у оквир здравља  душевнога. Отац Јован Кронштатски пише: Ах, ја и сам осећам, да кад сам потпуно здрав и кад трудом не изнуравам себе, ја тада умирем духом, тада нема у мени Царства Божијег, тада овлађује мноме тело моје, a c телом ђаво“ … (Св. Владика Николај)

+++

Преподобни Макарије Оптински:

ТРПЕТИ И БЛАГОДАРИТИ

… Ви сте још увек телесно болесни и тугујете, увиђајући да сте неактивни. А какво делање иштете? Довољно вам је трпљење са благодарењем. Бог не тражи од болесника подвиге и телесне напоре, него душевно добро устројство, које свагда треба чувати и старати се о његовом исправљању. Кажете да се ваш дух налази у раздражљивом стању и да је незадовољан свима. На ово треба да обраћате већу пажњу и да приморавате себе на љубав и смирење. Приморавањем себе и самоукоравањем добићете помоћ Божију и спокојство.

Пролазећи подвиг свог живота, ви сте више имали у виду спољашње поступке, а то се одразило и у вашој делатности; пост, молитвено правило и остало, а можда сте обраћали мало пажње на унутрашње делање. И зато сматрам да немате мира у себи. Раздражљивост вам показује ваше унутрашње устројство, које треба да побеђујете самоукоравањем, трпљењем и љубављу, а не обраћањем пажње на слабости ближњих и њиховим осуђивањем. Али, понекад и вама наносе увреде, да би се показала ваша немоћ и да би вам било дато средство за исцељење борбом, противљењем и смирењем, што наравно, није без Промисла Божијег. Читајте отачке књиге и видећете како треба да се наоружавате против неких страсти и да их побеђујете уз Божију помоћ. А кад видите своју немоћ, треба да се смиравате и сматрате себе последњом од свих. Од својих спољашњих подвига имали сте наду и заваравали се поуздањем, али сте се лишили спокојства, немајући смирења…

… Из вашег писма видим да патите од физичке болести. Не налазећи помоћи од лекара, немате је ни у духовном осећању: неверовање и сумња вас смућују, а то је веома тешко за дух и изазива двоструку болест у души и телу. Ви тражите помоћ од мојих савета, али ја не могу да се поуздам у себе и не смем ни помислити да имам такав дар речи, којим бих могао да утешим. И у томе дејствује вера. По вери вашој Бог је моћан да дарује реч и мом оскудном разуму. А са своје стране, ја вас жалим и нудим своју спремност да напишем оно што Бог пода мом скудоумљу на вашу корист и утеху.

По учењу наше Цркве, вера је темељ свих добара како у овдашњем животу, тако и за стицање добара у будућој бесконачној вечности. Господ нас је научио: Који поверује и крсти се биће спасен (Мк 16,16), а који не верује већ је осуђен (Јн 3,18). Читајући Символ вере ми исповедамо да верујемо и у васкрсење мртвих, и у живот вечни, будући. Тако верујући, дужни смо да се старамо да испуњавамо заповести Божије и да се надамо у заслуге Спаситеља нашег у оном животу. Ко не верује у вечни живот, тај ниучему не може бити веран и никада нема спокојства, а вера и у великим невољама, жалостима и болестима даје болеснима утеху, вера нас утврђује у промислу Божијем, да без Његове воље, ни длака с главе ваше неће пропасти и да нам свакојаке жалости и болести допуштају да, по нама непознатим судовима Божијим, на корист нашу стичемо оно што не можемо да схватамо разумом, него се само вером утврђујемо. Свети апостол Павле учи: страдања садашњега времена нису ништа, према слави која ће нам се открити (Рим.8,18 ), а у његовој Посланици Јеврејима цела једанаеста глава приповеда о томе, шта је вера могла да учини и да су многи претрпели страдања утврђујући се вером. Прочитајте целу ту главу и почетак дванаесте , у којој пише да је казна Господња знак Божије љубави према нама: Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима и остало (Јев 12,). И у вашем болесном стању треба да јачате вером и надом у будући живот, особито ако вам је већ познато то осећање. Ви сте то искусили, будући да сте укрепљивани од свог духовника. Памтите то и прибегавајте ризници вере и свим срцем одбацујте разум, који изазива сумњу у будући живот. Учење Спаситеља и светих апостола потрвђује нам несумњивост васкрсења мртвих и живот будућега века. Веома ми је жао што немате човека који би вас утврђивао у несумњивој вери, него, штавише, боравите са људима који можда противрече вери: како ћете се  утврдити у њој и како ћете се предати вољи Божијој, када немате бољу наду од уздања у овај живот? Страда тело, а страда и душа; али кад би душа била утврђена вером, онда би и тело могло да добије окрепљење уз спокојство духа. А смућени дух утиче и на телесни састав и појачава болест. Људи већином желе и ишту благостање у овом животу, а старају се да избегавају жалости, и то изгледа веома добро и пријатно.

Но свагдашње благостање и срећа шкоде човеку. Он пада у разне страсти и грехове и разгневљује Господа, а они који проводе живот у невољама више се приближавају Господу и лакше задобијају спасење. Зато је Господ срећан живот назвао широким путем: широка су врата и широк пут што воде у пропаст (Мт 7,13), а за живот пун жалости рекао је: уска су врата и тесан пут што воде у живот, и мало их који га налазе (Мт 7,14). И тако, по својој љубави према нама, Господ, провидећи могућу корист за оне који су достојни, многе одвраћа од широког пута и подиже на тесан и жалостан пут, да би трпљењем болести и жалости устројио њихово спасење и даровао им живот вечни. У учењима Светих Отаца видимо и на примерима да су неки били болесни и да су трпели са благодарењем и тиме добијали велику милост Божију. Примите овај савет, са покорношћу вољи Божијој и носите крст болести који вам је послат. Чувајте се непоколебљиво у православној вери, чешће приступајте духовном леку – исповести и причешћу Пречистим Христовим Тајнама, не чекајући постове, што ће вам пружити велику утеху, а ако буде воља Божија, можете чак и исцељење добити, – људима је то немогуће, али Богу није: јер све је могуће Богу (Мк 10,27). Али људи садашњега века сасвим су против тога: тобоже, кога причешћују, тога већ и за смрт припремају; „како је то могуће, тиме ћеш га уплашити“; због тога многи и остају без ове попутнине за живот вечни и без вршења Тајне јелеосвећења, и напокон пропуштају време које није установљено за оне који се припремају за смрт, него са исцелење, по речи светог апостола: Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се (Јак 5, 14-15). Видите ли да је ова Тајна установљена ради исцелења, а не на смрт; код нас се често догађа да су људи безнадежно болесни, али да по вршењу Тајне јелеосвећења оздрављавају и живе још дуго…

… Пишете о болести ваше кћерке… да и даље траје, и да лекови не помажу, иако је ви лечите. Саветују вам да прибегнете магнетизму, а ви молите мој савет – да ли да употребљавате ово средство за њено исцелење? Не знам да ли ће мој савет деловати, када вам тамо многи саветују да лечите. Ја сам вам већ писао да та болест не подлеже физичким лековима, него да треба да тражите исцелење у вери, да молите Бога и Његове угоднике да вам ниспошљу исцелење од ове болести. За сада још не можете да отпутујете са њом у Вороњеж угоднику божијем светом Митрофану, те му зато код куће одслужите молебан са акатистом и обавезно учините ово – боравите са њом код моштију Светога. Колико је тамо молитвама светог угодника Божијег било и бива исцелења онима који му прибегавају! Бог ће по његовим молитвама исцелити и вашу кћерку. Верујућем је све могуће. А ако ви, оставивши Бога, прибегнете магнетизму, противприродном средству, онда вам ја више ништа не могу рећи.

Пишете да сте имали жељу да са вером узмете свету водицу освећену од Животворног дрвета Крста Госпдњег; у чему вас је Господ и утешио, дарујући вам да је, по вери вашој, имате. Хвала Богу који испуњава на добро жеље наше. Верујте Му да је моћан да вам пода и здравље, исцеливши вас од ваших болести. Али Он, као Отац наш пун љубави, све твори на корист нашу. Понекад телесним болестима лечи душевне немоћи, а понекад шаље болести ради испитивања нашег трпљења и ради веће награде душевним даровима овде или у будућем веку, за шта има много разлога које не можемо појмити. Ко разуме ум Господњи, и ко му би саветник? (40,13). Судови Господњи по свој су земљи, и судова његових велико је мноштво, али све то је за нас недостижно, и каквим путевима нас Он води ка спасењу, Њему јединоме је знано, а ми, са наше стране, треба да се предамо Његовој светој вољи, да би Он творио са нама оно што Му је угодно. А Њему је, наравно, угодно оно што је нама корисно. У таквом предавању себе Богу, вером утврђеном, можете да налазите духовну утеху за себе и олакшање болести, а напротив, смућеност и страх не допуштају да до исцелења дође, него појачавају болест, од чега да вас избави Господ…

Пишеш да Н. Н. пати од несанице. То је од многобрижности: ја сам то на себи искусио, веома је исцрпљујуће. Треба да избаци из главе многометежне смућујуће помисли, и да све своје бриге о разним стварима положи на Божију власт и Његову помоћ, јер без Њега не можемо чинини ништа (види: Јн 15,5). Може да користи и физичка средства: нека пред спавање попије чашу воде и близу себе стави комад хлеба – тај мирис доприноси упокојавању; па још у Требнику има молитва седморице ефеских младића, за оне који пате од несанице; треба је читати. Господ је моћан да јој да исцелење и спокојство. Претпостављам да сте се ове недеље већ удостојили причешћа Светим Тајнама; срдачно вам то честитам и желим да свима вама, који сте се удостојили овог дара, буде на душевно и телесно здравље и на наду у спасење…

Од свег срца сажаљевам болесног Н.Н. и жалим због твог туговања, што га видиш како страда. Али, када ми грешни тако састрадавамо, видећи како наша природа страда, колико ће више сажаљевати Своје створење Бог, чедољубиви Отац пун љубави и Творац?! Наравно, Он га љуби више него ми. Ми се бринемо о здрављу и благостању наших ближњих, а Он уза све то промишља још и о нашем вечном спасењу, јер смо искупљени бесценом крвљу љубљеног Сина Његовог, Господа нашег Исуса Христа. Све овдашње је привремено, а тамошње вечно. Какава је велика разлика вечности од садашњег времена – као велико море од једне капљице воде или сва земља од једног зрна песка! Благодат Божија понекад попушта на нас болести и невоље, по Његовом свемудром свезнању и нама непознатом Промислу, ради вечног спасења душа наших. И тако, са детињом покорношћу и духом смиреним молимо Га да подари исцелење болеснику и да у томе и у свему буде Његова света воља. Свети Исак Сиријски пише:  Смирени не смеју да ишту од Господа више него: да буде воља Твоја, Господе.

Мира, здравља и спасења теби и свој породици твојој желим и молим, а нарочито иштем за болесника, остајући недостојни молитвеник пред Господом, многогрешни и М.

Добио сам твоје писмо… у коме изражаваш жалост свога срца због болести сина… Од свег срца сажаљевам тебе која плачеш и схватам да то осетно погађа твоје срце. Али, шта чинити? Очигледно да је тако угодно Господу и ми треба да се покоравамо Његовој светој вољи. Наравно, ти си чврсто уверен да улазак наш и излазак, живот и смрт, јесу у вољи Божијој. Бог нас је створио, одржава нас у животу и у време предодређено свакоме, пресељава нас у вечност. Дакле, ми, ако живимо, Господу живимо; ако ли умиремо, Господу умиремо (Рим 14,8 ). Наш овдашњи живот, ма колико дуготрајан, ипак се завршава смрћу; наше постојање не завршава се њоме, већ смрћу само прелазимо у вечност која нема краја. Расуђујући тако, повери себе вољи Божијој и немој клонути духом, но гаји наду док у сину твом још има духа живота. Овдашњи живот је пријатан и привлачан, али коликим несрећама, жалостима и болестима је испуњен не може се ни изразити. Напротив, тамо, у загробном животу, онима који одавде одлазе са вером и надом у заслуге Спаситеља нашег и који се припремају попутнином – Светим Христовим Тајнама, припремљено је вечно блаженство, и тамо нема болести, ни туге, ни уздисања, него је живот вечни. Да буде, Господе, воља Твоја на свима нама! А ако је Твоја воља да буде исцељено Твоје дете, пошаљи му исцелење…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: