Објављено од стране: ИстиноЉубље | 7. децембра 2018.

НАЈАВА: Нова 143. узастопна Литија Београдом (субота, 08. децембар 2018. испред Владе Србије од 15:30 часова)- За слободу окупиране Православне Србије …

Вести са Православне страже: Петак, 07. 12. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 143. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 08. децембар 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 143. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:30 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање oko 15:45, полазак Литије 16:00, обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10, и потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 997. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 143. по реду Литију Београдом, субота, 08. децембар 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:30 часова испред „Владе“ крећу наше Православне Литије улицама центра Београда… а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 998. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице!

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Звучни (аудио) запис данашњих Житија Светих:

Св. вмуч. Екатерина, Св. вмуч. Меркурије, и други Свети (7. дец./ 24. нов.)

+++

Звучни (аудио) запис сутрашњих Житија Светих:

Св. смуч. Климент и Петар, Св. Климент Охридски, и други Свети (8. дец./ 25. нов.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свештеник Андреј Горбунов:

ТЕШКО ВАМА, КОЈИ СЕ СМЕЈЕТЕ САДА, ЈЕР ЋЕТЕ ЗАПЛАКАТИ …

Лаган, опуштен однос према животу, постао је болест нашег времена. Беспослени и самоугађајући амерички „начин живота“ постао је норма и код нас. Свуда се види одсуство озбиљности, нарочито међу размаженим, себичним, испразним, младим људима.

Пројава тог духа јесте шаљивост, која је толико распрострањена и постала толико уобичајена, да се већ одавно не схвата као нешто греховно. Овде се могу додати и сва глупаво-безобразне изјаве свих могућих водећих, и изрека пародиста и свакодневних анегдота, итд. Смех се користи и од стране политичких делатника ради тога, да би олакшали своје примање од слушалаца, гледаоцима, бирачима.

„Анегдотски смех“, којим се смеју пред телевизором, у позориштима, на забавама и вечерама, којим „весели и довитљиви“ људи лако варају ближњега, забављају се над слабостима и над достојанством човека, над савешћу и гресима, за увесељавање и за заборављање жалости, без смисла и сујетног „весеља“ других – све то је симптом болести духа, греховне страсти.

Православни психијатар, Н. Гурјев дејство смеха, повод због чега се он јавља, сравњује са дејством преврнутог двогледа на посматране предмете: они се удаљују и умањују. Све на шта је усмерен смех, чини се мање значајним, и однос према њему постаје лакши. Смех једнако умањује и добро и зло. Ако се засмејемо над нечим добрим, онда оно, изгледа, престаје да буде добро, и трудити се ради његовог задобијања већ нема неког великог смисла.

Ако се смех обраћа на зло, онда се и оно чини малим, безопасним, потпуно безопасним, као оно са којим не само не треба да се боримо, већ чак, да се од њега уклонимо или једноставно плашимо.  Гледаш у такав преврнути двоглед и тамо, довољно далеко од тебе, указује се мала зелена девојчица која смешно отвара кишобран са чудесно белим зубима. Окренеш двоглед на праву страну – а пред тобом је похлепни крокодил…

Шта у тебе уноси смех?

Прво, човек који се кикоће, вољно или невољно оштро себи осиромашује себи живот, избацујући из њега озбиљне несреће и велике среће – све у малим делићима, све ништавно, никаквог озбиљног односа.

Друго, човек повремено олакшава себи живот, јер све мало и безначајно бива примљено и доживљено лакше.

И на крају треће, човек који се подсмева, умањујући својим ругањем људе који га окружују, илузорно се велича у сопственим очима. У сједињењу са снисхођењем, ругање образује ту равну и спољашње безобличну црту карактера, коју би требало назвати ироничношћу, која нема циљ да умањи људе који нас окружују, већ да констатује њихову  незнатност и безначајност у поређењу са маштарском величином ироничног човека.

Подсмех (ироничност, хумор) бива праћен осећањем духовне опустелости. Човек после напада смеха бива пријемчивији за друга негативна дејства, постаје лако рањив. Зато је давно примећено, да иза смеха, посебно код деце, иду сузе.

Супротна страна подсмеха је – безосећајност. „Јетки“ смех није од Бога. Саркастични осмех, оштрина сарказама, то је – пародија на јеванђелску со мудрости. Граница духовне нечистоте смеха, „хумористички кикот“ – хохотање…

Тешко вама који се смејете сада, јер ћете заплакати“, говори Господ (Лука 6:25). Заплакаћете јер ћете видети да сте употребили радост не на оно, што је потребно, већ на оно, што је достојно мука.

„Постоје два смеха: свети и тамни“, пише Архиепископ Сан-Франциски Јован Шаховској. „Њих је сада могуће разликовати по осмеху, по очима човека који се смеје. У себи га је могуће разликовати по духу који га прати: ако нема лаке радости, префињеног, меког покрета срца, смех је – мрачан. Ако је у грудима хладно и суво, ако се осмех криви – смех је нечист. Он је увек такав након некаквог подсмеха над хармонијом света. Искривљена хармонија света криви душу човека и то се изражава у кривљењу црта лица“.

Човек који чува себе, који стоји са поштовањем пред тајном свог живота, чуваће како свој живот, тако и свој смех. Чак ће и свој осмех он чувати пред Богом. И све ће у њему бити чисто и јасно.

„Православное слово“, Нижний Новгород, 2002. година


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: