Објављено од стране: ИстиноЉубље | 30. новембра 2018.

НАЈАВА: Нова 142. узастопна Литија Београдом (субота, 01. децембар 2018. испред Владе Србије од 15:30 часова)- За слободу окупиране Православне Србије …

Вести са Православне страже: Петак, 30. 11. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 142. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 01. децембар 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 142. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:30 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање oko 15:45, полазак Литије 16:00, обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10, и потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 990. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 142. по реду Литију Београдом, субота, 01. децембар 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године, док, притом, сваке суботе од 15:30 часова испред „Владе“ крећу наше Православне Литије улицама центра Београда… а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 991. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице!

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Звучни (аудио) запис данашњих Житија Светих:

Св. муч. Платон, Св. муч. Роман и дете Варул, и други Свети (1. дец./ 18. нов.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Преподобни Макарије Оптински

УТЕХА У ЖАЛОСТИМА

Премилостиви Господ, љубећи нас и желећи да нас спаси и сачува да не залутамо, да не будемо робови својих страсти, шаље нам различите жалости, болести и лишавања, тако да би се ми, схватајући нашу сујету и не налазећи утеху, окренули ка Њему, „врхунцу наших жеља“.

Наше срце бивајући рањено различитим опасностима и тугама, несвесно умире за свет, то јест, за страсти, тражећи утеху у бољем. Још, туге узрокују да срце умре за свет, то јест за похотљивост, љубав према новцу, љубав према слави. Душа, застрашена бучним искушењима, хита ка Богу смирењем, тежећи да се сакрије од мука жалости, под заштитом Његовог Промисла; тако очишћена честим мислима о Њему, долази до познања о себи, у усамљености види ужас својих грехова и почиње са плачем, који представља врата ка најдубљем месту у животу новог човека. Ми, у нашој лудости, сматрамо себе срећнима и на врхунцу среће, када задобијемо богатства, част, славу и поштовање; али Бог зна боље него ми. Када Он види да је стање наше душе оштећено порастом ових ствари, онда узима од нас те благослове, као мудри отац, који одбија да свом сину да штетне, уместо благотворних ствари…

И као што су добре ствари овог света, по себи штетне за нас, неблаготворне, пошто нас уваљују или у раскош, или у гордост, ако поставимо наше наде у њих, онда ће их Господ одузети од нас, у Своме саосећању према нама, да наше душе не би погинуле; ради чега морамо захваљивати Господу, због Његове трпељивости.

Могу вам рећи сигурно, да сте на путу спасења, када сте посећени жалостима. Постоји крст за сваког Хришћанина, и сваки је јединствен. Када је наш Господ, Исус Христос, Цар Славе, узео наше тело, патио ради нашег искупљења чак до смрти на Крсту, оставивши нам пример, да би могли пратити Његове стопе и, позвавши нас, рекао: „Ако ко хоће за Мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и иде за Мном.“ (Матеј 16:24). Шта је крст, ако не жалости, које су нам послане Промислом Божијим, свакоме од нас, према снази коју поседујемо за његово ношење?

Видимо да милост Божија, све ради за наше добро; шаље нам туге, тако да ми живећи у утеси и без брига, не постанемо надувени таштином и уображеношћу, јер је то стрела непријатеља, која нас може погодити изненада; ни не приметите када се забоде у срце. Али, туге нас чине смиренима; зато Свети Пророк Давид вапије Богу: „Добро ми је што страдам.“ (Псалм 119:71). „Пре страдања свог лутах“ (Псалм 119:67)

Морамо прихватити патње као послане од Бога, као пробу наше вере или казну, и не смемо роптати и стењати, осећајући да нам оне кваре распложење; не смемо кривити наше туге, већ кривити и прекоравати себе за нашу малодушност, јер се кроз ово рађа смирење. Када прихватимо наше жалости малодушно и када се сломимо под њиховом тежином, ми само лишавамо себе плодова трпљења.

Мораш веровати да ти се ни једна несрећа не може догодити, ако Господ не дозволи. А Он допушта жалости из љубави према нама. Па тако, ако прихватиш твоје жалости као казну, које показују да ниси лишен љубави Божије, као што Свети Апостол Павле пише: „Сине мој! Не пуштај у немар карања Господња, нити губи воље кад те Он покара; јер кога љуби Господ оног и кара; а бије сваког сина кога прима. Ако трпите карање, као синовима показује вам се Бог: јер који је син ког отац не кара? Ако ли сте без карања, у коме сви део добише, дакле сте копилад, а не синови.“ (Јевр. 12:5-8)

Видиш, када смо кажњени, онда се као деца окрећемо Господу, а ако немамо кажњавања, онда постајемо као сурогати, а не као истинска деца. Тако, када имаш жалости, онда знај да те Господ није заборавио и да мисли о теби; и можеш бити сигуран, да ти неће послати више искушења, него што можеш поднети, а да ће заједно са искушењем, послати и олакшање. У жалостима које су ти дошле, немој кривити никога од оних који те вређају, јер је Господ, тај Који те кажњава, а људи су само оруђа Божија, кроз која Он делује.

Прихвати ово са вером и надом и принеси Господу своју захвалност за Његову неисказану милост, јер од тога ћеш примити олакшање и утеху у ношењу твојих жалости и, ако је то воља Божија, потпуно избављење од њих.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: