Вести са Православне страже: Аранђеловдан, среда, 21.11.2018.г…
Уз непрестане Литије верног народа Београдом и Ваљевом- ту је и неодступна прослава Грачаничке Славе Светог Архистратига Михаила
Слава потопљене Грачанице 2018
Док се један народ жали људима и хоће воде са проклете бране Ровни… Верни народ код потопљене Светиње Бога моли за опроштај свима због овог злодела и труди се испунити колико толико од неопходног да би се удостојили угледати васкрс потопљене Светиње Грачанице и васцеле поробљене Србије видети…
Богу хвала те никаква искушења која су нам се множила сваким даном како се Слава Аранђеловдана Светиње Грачанице приближавала, па ни краткотрајна јутарња кишица и хладно време, нису омели веру верних Христових који не заборављају Светиње Божије и све обавезе једине Божије Вере Православне- Тако да уз покајне молитве дочекасмо велики Празник и Славу ове Чудотворне Светиње…
Као сирочићи без иједног од мудрих духовника који упорно у домовима својим седе и умују док нам Веру и Светиње разарају окупационе власти и њихови поданици, прочитасмо све оно што Богослужбени типик налаже да се чита у одсуству свештеника… на то све додасмо, наравно, Акатист Арханђелу Михаилу и свим Небесним силама и Покајну молитву за србски народ Светога Владике Николаја…
И као и протеклих радосно-тужних нам Слава код тренутно потопљене Светиње Грачанице- таман кад завршисмо све молитве- дође вест да је стигао свештеник из села Лелића- о. Горан, који је као дете уз оца свештеника одрастао у овој Чудотворној Светињи… али, због наређења, како кажу „благослова“ владике, није смео сићи до обале потопљене Грачанице већ нас је позвао на узвишицу у кућу Грачаничких стражара да тамо освешта Славски Колач и Жито…
На срамоту свих нас малобројних, маловерних и зимогрожљивих, међу нама је била и малена бебица Марија ћерка једног од овогодишњег Славара Зорана Мићића, која би плакала кад год би је унели у топлу собу- док је међу народом била раздрагана па би чак и повремено уснила…
Било нас је тачно стотину душа, а пет Славских хлебова нас подсети на Јеванђелску причу Господњу када нахрани пет хиљада душа са пет хлебова… дакле, само нам је фалило пет хиљада људи па да симболика буде потпуна… о томе проговори и о. Горан пожелевши да нас идућих Година буде све више и да сви дочекамо васкрслу Грачаницу… наравно, и сву обожену ослобођену Православну Србију…
Уз брата нам Зорана Мићића, овогодишњи Славари беху и Велимир Цукић у име куће Грачаничких стражара, и сестре Гордана Дамјановић, Снежана Илић и Ирена Митровић… Ту неизоставно морамо поменути и приложнице наше Славске из Америке сестру Јовану Суботић, као и сестру Весну Степановић која се прошле године пошто је послала прилог за Славу породила сином Михаилом на сам Аранђеловдан… А жеља о. Горана као да се одмах поче испуњавати јер се за идућу годину пријавило 12-13 нових Славара…
Уз велико одушевљење што је на Славу потопљене Грачанице дошао и жив и здрав свештеник, отпевасмо сви оцу Горану у глас „Многаја љета“…
А потом, пошто испратисмо о. Горана- вратисмо се на обалу Грачанице са освећеним приносима да се додатно помолимо и заблагодаримо Богу на свему… са жељом да се што пре хладна вода која обуима зидове Грачанице замени топлим молитвама обоженог србског народа…
Затим и рекосмо по коју реч о неопходном личном и свенародном покајању, о Чудесима Светога Архангела у Грачаници, о речима Светог владике Николаја који је ову Грачаницу Светом Гором Србском називао и кубе јој надоградио, о чудима записаним у Светињи Грачаници која се налазе у књизи Летописа манастира која је и даље у фиокама владике Милутина а који је из „страха јудејског“ још не сме објавити… О мисли да је Грачаница ова пророштво свим Србима, те како њу вода безаконог потопа прекрива- тако и сву Србију потоп издаје дави, и како ће васкрсење Грачанице уз топлу молитву свег верног народа (не само у Грачаници већ и у свим другим нашим Светињама) и слобода покајане Православне Србије- заједно доћи…
Потом се повратисмо по други пут до куће Грачаничких стражара где нас је очекивала шатра и богата славска трпеза коју спремише Славари Грачанички за ову годину… Беше аутобус верних из Београда и још толико из Ваљева, а где су остали… и свештеници и народ… то они сами најбоље знају…
Уз обе софре Славске трпезе, брат Милорад и сестре Катарина и Тања непрестано појаху црквене и родољубиве песме које се завршише гуслама и хорским четничким певањем- што нарочито одзвањало у овом још увеккомунистичко-демократском заблудом опијеном крају…
Богу Живом свака Благодарност што уз Грачаницу и на Литијама окупи ову уличну Православну породицу којој савест неда да у временима издаје србске Цркве и државе „гледа своја посла“… А верујемо да Свети Архангели и Анђели који су нас окупили око Светиње Грачанице и одржали нас досад- неће нас ни до кРаја оставити, мада грешне, али и покајању склоне…
Свети Архангеле Михаиле и све Божије Небесне Силе не заборавите србски Православни народ цео, па и нас на обали Грачанице и улицама београдским који Православно не ћутимо- свесни да сами ништа не можемо побољшати својим моћима- але верни да Господ може и хоће само када то молитвом, Светим Тајнама и жртвицом за Истину Његову и ближње наше то заслужимо…
БОГОМ вам свима срећна Слава уз непрестано заступништво Светога Михаила и свих Небесних Сила. Амин.
ИстиноЉубље свима Вама!
Оставите одговор