Објављено од стране: ИстиноЉубље | 11. октобра 2018.

ВИДЕО: Литија Православне опомене Ваљевом (45. по реду, од 02.10.2018.г.)… ИСКУПЉУЈТЕ ВРЕМЕ – Свети Симеон Нови Богослов…

Вести са Православне страже: Четвртак, 10.10.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 941. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 135. заредом Литију Београдом, субота, 13. oктобра 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

„Онај ко не изабере да пострада за Истину Божију, биће кажњен много болније страдањем које није изабрао.“Свети Марко Отшелник

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Киријак Отшелник, Св. Теофан Милостиви, и други Свети (12. окт./29. сеп.)

+++

За спас Грачанице и изворских вода од масонске бране „Ровни“

Литија Православне опомене бр. 45. по реду Ваљевом (02.10.2018.г.)

Четрдесет и трећа (45.) по реду Православно-исповедна Литија Ваљевом за васкрс древног манастира Грачанице из проклете масонске бране „Ровни“ и Православну слободу окупиране Србије, 2.10.2018.г.

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

sv_simeon_novi_bogoslovСвети Симеон Нови Богослов

ИСКУПЉУЈТЕ ВРЕМЕ

Душа која жели поучити се из закона Божијег дан и ноћ, ничим се не може тако користити као читањем Св. Писма. Овде су скривене намере благодати Св. Духа које, кад се постигну, производе у души велику насладу. То уздиже душу изнад свега земаљског и узноси на небо, помажући јој да мисли само на божанско, само то да жели – а на земљи да живи ангелским животом. Разгледајмо шта нам каже апостол Павле у посланицама. Испитајмо боље неке његове богонадахнуте речи, да се обогатимо благом које је у њима, и обрадујемо благодати Св. Духа. Које су то речи што хоћемо да испитујемо у овој поуци? Ове, где нас св. Павле учи говорећи: Гледајте дакле да уредно живите. Искупљујте вријеме јер су дани зли (Еф. 5, 15, 16).

Ако желимо да разумемо како треба ове речи, морамо узети у обзир дела, која видимо у овоме свету: трговац, земљорадник, уметник имају велику уредност и приљежност ка своме послу. Јер ако неко од њих занемари своју дужност, ма и за кратко време, претрпеће велику штету.

Тако исто бива и на пољу духовних подвига. А да би то боље разумели, погледајмо мало дубље предњи пример. Претпоставимо да сви трговци једног места журе негде на пијац да једно продаду, а друго да купе и тако штогод зараде, а само један успорио, ногу пред ногу, па гледа како једни журе и измичу, а други журе и престижу га. Или ради још горе: предао се пићу и забавама, и одлаже своју дужност од дана до дана. Сад вас молим да ми кажете: Они који су благовремено стигли на тржиште, свршили посао и вратили се са нешто добити, да ли су они искупили своје време! А онај који проводи време у доколици, или га троши. на некорисне ствари, зар он не одбацује своје време као ствар без вредности!

Али претпоставимо да је и он пошао са осталима на тржиште. Тако док су они, имајући код себе новца, одмах почели ступати у погодбу и куповати погребну им робу, у пуној нади да ће при продаји имати добитка, – дотле је он, изузетни, не имајући ни новца са собом, почео молити сад овога сад онога да би му ко дао у зајам да купи робу. Још није ни престао са трчкарањем по новац, а пијац се већ завршио. Тако је остао празних шака. Зар није он и сада изгубио своје време у бесциљности?

Узмимо сад да је и понео новац са собом. Али дошав на тржиште, место одмах да почне свој посао, он стане обилазити кафане и музике ради јела, пића и весеља, и упропасти свој новац у лумповању и сраму. Зар није он и ту упропастио своје време, и безумно проћердао свој новац? – Сад узмимо да није учинио ни једну од горњих погрешака. Но ако он, станувши на пијац са осталим трговцима, стане се пробијати кроз свет из краја украј, не отпочињући никакву куповину, већ зевајући и брбљајући са знанима и незнанима, док су други усрдно вршили свој посао, не зазирући ни лево ни десно. По свршетку сви су отишли својим кућама. Они који су били марљиви на свом послу – при продаји добили су извесну зараду, и још већој се надају кад купљену робу стану продавати, – зар нису они искупили своје време? А онај, изузетни, који није бринуо о трговини, већ је се забавио у неозбиљним пословима, зар није упропастио своје време, ма да је био где и остали трговци?

И још ако остали трговци, имајући у виду добит од трговине, не гледају ни што је тржиште удаљено ни што је тешко отићи, ни што је опасно због разбојника, нити што је у вези са многим незгодама, већ у нади на зараду стрпљиво тамо журе. А онај, изузетни, застрашен од свега тога, не може да се реши на пут. Његови другови желе да га убеде да пође са њима, обећавају чувати га од свих опасности, али он не пристаје. Опет, они који су ишли на трг, продали и купили и доста зарадили, нису ли они искупили своје време док је лењивац, бојећи се опасности где није било опасности, губио и изгубио време?

Слично горе изложеном примеру, догађа се и у духовном животу: Дешава се стварно, док друга наша браћа усрдно испуњавају заповести Божије и са великом преданошћу успевају у добродетељи, ми проводимо живот без труда и рада, не бринући ни о заповестима, ни о врлинама. Па зар није свима очевидно, што они на тај начин искупљују своје време и стичу велику добит и заслугу за своје душе, а ми губимо и своје време и своју душу?

Уосталом, ако вам изгледа умесно, испитајмо још дубље смисао апостолових речи. Да видимо како се искупљује време, какво је то време, и који су то „зли дани“ у које морамо искупљивати време. Време куповине за свакога човека јесте време садашњег живота. А дани садашњег живота заиста су зли за оне који се њима не користе како треба. Сваки који живи целомудрено, праведно, благочестиво, озбиљно, подносећи добродушно све напоре, жалости и искушења од видљивих и невидљивих непријатеља, – сваки такав мудро искупљује време и са успехом врши куповину, упркос „злих дана“ садашњег живота. Да би нам то било још јасније, узмимо један доказ из свакодневног живота:

Ко тргује мудро садашњим животом, кад наиђе на исмевање, презирање, непоштовање, жалост, – и знајући како се искоришћавају те незгоде и какву корист могу донета,- одмах их прихвата и ставља на своја рамена, продужује пут радосно. На тај начин, место да тражи сребро којим се време спасења искупљује, он га тренутно купује трпљењем. Док многи не могу да остваре тако драгоцену куповину, иако посте, мало спавају, леже на голој земљи, и држе разне подвиге дуго година. Јер ко не уме куповати помоћу трпљења, губи време својега спасења.

Да објаснимо и другим примером: Један тиранин нагони на силу два човека да преступе заповест Божију. Један се поплаши претњи и мука, побегне и сакрије се. Други се храбро одупре искушењима, претрпевши све муке, растрзавање па и смрт за заповест Божију. Ко је од њих двојице искупио време? Онај што је побегао од страдања и сакрио се, или онај што је кротко примио страдање и храбро их поднео, па и умро за заповест Божију? Очевидно, страдалник је имао и чиме искупити време; а плашљивац је изгубио и време и оно што је имало вредности у времену – ради спасења душе.

Они који претрпе у овом животу муке и искушења у богоугодном циљу, купују себи вечна блага и бескрајну радост. Кад им дође смрт телесна, они је не сматрају као првог и последњег душмана. У њој виде прилику за велико трпљење – којим откупљују живот вечни. Слично трговцу који наиђе на мноштво драгоцених ствари које се продају по ниској цени, и купује их да би што пре присвојио такве драгоцености. Тако и онај који се труди ради заповести Божије, радо се решава и умрети, верујући да тиме купује вечна блага. Али љубитељи живота, славе и богатства не раде тако. Већ кад их неки тиран приморава да преступе заповест Божију, не могући поднети гњев, мржњу и претњу, несвесно продају драгоцено и вечно, а купују пролазно и пропадљиво, – губећи своје спасење и живот вечни. Такви не врше добру куповину у садашњем животу.

Приморани да жртвују или садашње за вечно, или да се одрекну вечнога да им остане садашње, они лудом преваром купују бесконачне муке.

Да и ми не пострадамо тако, молим вас, искупљујмо време док још није затворен трг садашњег живота. Сваког дана подижу се многобројни таласи силног, греховног мора, и ударају на нас. Помоћу телесног сладострастија пуне нашу душу срамним пожудама. А помоћу непријатеља видљивих и невидљивих доводе нас до бриге и гњева. И многим другим покушавају одвојити нас од царства небеског. — Због тога, искупљујући време свога живота, ревносно и добро, предајмо се потпуно извршавању заповести Божијих и придобијању свих врлина. Припремити нам се треба да примимо благодат Светога Духа, да уђемо у тихо пристаниште Божије и у царство Његово. На тај начин склонићемо се од ових злих дана. А кад они прођу, нећемо чути онај страшни глас, који шаље грешнике у огањ вечни, спремљен за ђавола и његове слуге.

Разборитост за своју душу искупићемо тако, ако се научимо разликовати и презрети привремена блага, и удубити се у размишљање о вечном духовном благу. Избегавајмо телесну мудрост јер је она неугодна Богу. Због ње не можемо да се отмемо од привремених наслада нити се преносити умом на небесно и вечно. Ко је потчињен телесној мудрости, не може да живи по Богу, јер му је душа примамљена страсним жељама, које човека доводе у ред неразумних животиња.

Искупљујмо правду да би били блиски Богу. Благотворно и разборито разликујмо праведно од неправедног. Ставимо добродетељ изнад порока; онемогућимо приступ ђаволу који спрема погибељ души нашој. Дајимо чему шта припада: телу толико хране да може живети и пристојну одећу; души посветимо сву моћ и усрдност, хранећи је и чистећи размишљањем о божанским стварима, молитвом, сузама и читањем Св. Писма. Тако ћемо је удостојити да прими божанствену светлост Сунца правде, Бога, који нас оправдава благодаћу Св. Духа, прима к Себи узвисујући нас до праведника, достојних да се насладе неизреченим благом у Његовом царству.

Искупљујмо храброст својим душама са добродушним трпљењем свих искушења, по речима Господњим: Трпљењем својијем спасавајте душе своје“ (Лука 21, 19). Јаком мишљу противимо се греху бијући непријатеља оружјем Светога Духа. Као добри војници Христови, помучимо се мало у посту, бдењу, плачу и покајању, непрестано се молећи Богу, те да добијемо венац победе и да царујемо са Христом за све векове.

Искупљујмо целомудрије своме телу са сваким уздржањем и смирењем. Јер прави борац, који се подвизава на пољу благочестија, уздржава се од свега, као што каже Апостол (II Тим. 2, 5; I Кор. 9. 26): Ако смо постигли целомудрије, чувајмо се злог дана похоте, која је прави душманин благодати Светога Духа. Не оскврнимо душу страсним побудама. Пазимо да нас савест не осуди, срце не упрља, људи не презру, а Бог у гњеву не одбаци.

Таквом духовном куповином стећи ћемо велику добит, ако паметно будемо трговали. Прелазећи стазу живота са правдом и целомудријем, храбро подносећи свакодневни терет и зној. Ако овакву трговину водимо овде на земљи, остављајући привремено онима који га желе, а за себе желећи вечно и непропадљиво, без сумње ући ћемо у тихо пристаниште царства Божијег. Носећи са собом сачуване вредности дарова Св. Духа, не бојимо се ни страшнога гласа који упућује грешнике у огањ вечни. Носећи са собом многоцени бисер Духа, који смо зарадили у трговини, продавши све своје жеље и мудровања да шега купимо.

Благодаћу Господа нашег Исуса Христа, спремајмо се и ми за такву трговину! Амин

Преузето из „Мисионара“ – Светог Владике Николаја


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: