Објављено од стране: ИстиноЉубље | 2. августа 2018.

Шта мислимо под речју „Православан“- Свети Јован Шангајски… Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис)…

Вести са Православне страже: Четвртак, 2.8.2018.г…

Свакодневно се одржавају целодневна непрестана Православна сведочења против свеколике издаје србске Цркве и Отаџбине испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 871. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 125. заредом Литију Београдом, субота, 4. августа 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Пророк Језекиљ, Св. Симеон Христа ради луди и Јован сапосник његов (3. авг./21. јул)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Јован Шангајски:

Шта мислимо под речју „Православан“?

Убрзо након што је учење Христово почело да се проповеда незнабошцима, следбеници Христа у Антиохији, почели су да се називају Хришћанима (Дела 11:26). Реч „Хришћанин“ означава оне, који носе ово име које је припадало Христу – припадало у смислу оданости Христу и Његовом Учењу.

Следбеници Христови радо су себе називали именом свог вољеног Учитеља и Господа; а непријатељи Христови, називали су Његове следбенике Хришћанима, преносећи на њих злу вољу и мржњу којом су дисали против Христа.

Међутим, прилично ускоро, појавили су се људи, који, док су себе називали Хришћанима, нису били од Христа у духу. О њима је Христос раније рекао: „Неће сваки који Ми говори: Господе! Господе! Ући у Царство Небеско; но који чини по вољи Оца Мог, Који је на Небесима.“ (Матеј 7:21). 

Христос је такође прорекао да ће се многи представљати за Самог Христа: „Јер ће многи доћи у Име Моје говорећи: Ја сам Христос.“ (Матеј 24:5). Апостоли у својим посланицама су указивали да су се лажни носиоци Имена Христовог већ појавили у њихово време: „Као што чусте да ће доћи Антихрист, и сад многи антихристи посташе“ (1 Јован 2:18). 

Указивали су да они, који су одступили од Христовог учења, не треба да се сматрају својима: „Од нас изиђоше, али не бише од нас“ (1 Јован 2:19). Упозоравајући против свађа и неслагања у мањим стварима (1.Кор. 1:10-14), Апостоли су у исто време строго заповедали својим ученицима да избегавају оне који не доносе истинско учење (2 Јован 1:10). Господ, кроз Откровење дано Апостолу Јовану Богослову, строго оптужује оне, који се називају вернима, а не понашају се у складу са својим именом; јер у таквим случајевима то би била лаж за њих…

Од какве користи је било да човек себе назива Јеврејем, Старозаветним следбеником истинске вере, ако то није био у стварности? Такве Свето Писмо назива синагогом сататнином (Откр. 2:19). На исти начин је Хришћанин, у строгом смилу те речи, само онај који исповеда истинско учење Христа и живи у складу са њим. Ознака Хришћанина састоји се у слављењу Небеског Оца сопственим животом. „Тако да се светли видело ваше пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег, Који је на Небесима.“ (Матеј 5:16).

Истинско слављење Бога, могуће је само онда када човек исправно верује и изражава своју истинску веру у речима и делима. Према томе, истинско хришћанство и само оно, може бити названо „право-слављењем“ (орто-доксија). 

Речју „Православан“ ми исповедамо нашу чврсту убеђеност да је управо наша Вера, та која представља истинско учење Христово. Када зовемо некога или нешто Православним, самом овом чињеницом указујемо његово не-лажни и не-искварено Хришћанство, одбацујући у исто време, оне који лажно присвајају име Христово.

 Свети Јован шангајски

П.С. Овде смо придодали и пар речи Светог Пимена Великог, али уз пар речи увода…

Свети Пимен Велики поручује искључиво Православнима, онима који већ верују исправно у Господа, следеће:

Вера се састоји у пребивању у смирењу и чињењу милости (Алфавитни Патерик), односно у смиривању пред ближњима и праштању свега чиме су нас ожалостили и увредили, свих сагрешења њихових. А будући да неразумни ревнитељи као почетни узрок своје ревности наводе веру, нека знају да се истинита вера (овде се има у виду делатна, а не догматичка вера; о разликовању њиховом в. Добротољубље, део 2. Инока Калиста и Игњатија гл. 16), а, сходно томе, и истинита ревност, морају изражавати у смирењу пред ближњима и милости према њима…

Укратко: „Почетак премудрости Божије у човеку јесу благост и кротост“ – али, само у Православној Вери, никада и нигде ван Ње! А исповедање и брањење Православне Вере јесте – Свеврлина – али само када је, храњена Светим Тајнама Цркве, благодаћу учвршћена унутрашњим смирењем и милостивошћу срца!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: