Објављено од стране: ИстиноЉубље | 29. јуна 2018.

Видовдански скуп… Обнова куће Грачаничке страже… „Слика данашњице“- нова песма сестре Славице Николић… Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис)…

Вести са Православне страже: Четвртак, 28.6.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 836. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 120. по реду Литију Београдом, субота, 30. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога…

Слике делимичне обнове куће у којој живе Грачанички стражари, после крова на ред дођоше подови…

Ове недеље, с Божијом помоћи, отвориле су се могућности да урадимо иструлеле подове у кући где живе Грачанички стражари (а то је и замена за кирију), тако да је било убрзано извођење радова како се братија не би много намучила јер смо им три дана пореметили комплетно место боравка… 

Пошто смо трпезаријски под раније одрадили, сада су дошле на ред две собе да се избетонирају подови, изолују и постави линолеум, као и изливање спољашњег цокла око једне од соба која је вукла влагу… Богу хвала, као и свима вама које је Господ потакао да нам приложите помоћ за све ово (плус и за њиву коју смо раније били изнајмили и посејали пасуљ и нешто соје), све завршисмо за последња три дана јер смо (неки од нас) журили да на Видовдан будемо у Београду…

Слике са Видовданског протеста

… Јер смо чули да наши стари саборци докторка Јована Стојковић и Дамјан Кнежевић организују протест на Видовдан испред Скупштине а против опште издаје. Иако мислимо да протести ука-бука типа не воде никаквом благословеном крају, ипак смо, не истичући се ничим, периферним присуством подржали и ово дело у покушају- али, свесни да без Православних Литија, Крста Часнога и Икона Светих, нема основе за благословено уједињење родољуба. Неки мисли да је урлање „Вучићу педеру“ ефектније од достојансвено-молитвеног Православног сведочења против издаје.. Неки мисле, да чињеницу да је мало људи једном недељно на Литијама могу да занемаре и да сад позову народ да неку већу жртву приложи на некаквим инстант једнодневним а ретким скуповима… Нажалост, очигледно, такви „неки“ су постали и поменуто двоје наших сабораца, јер иако им увек дамо да се обрате кад нам, са смене на уштап, на Литију дођу, они нас сада не обавестише, нити контактираше поводом овог скупа… ваљда, зато што наши говори на Литијама нису еуфорични, или што мисле да нам неко други, макар то била и некаква свенародна устаничка слога, може помоћи пре него ли Господ Сведржитељ. Ми се у то њихово мешати и саучествовати им нећемо, већ ћемо Литијама позивати на Православну, а не било какву другу борбу, и то, прво борбу за душу, тј. Православну духовно-моралну честитост и Истиниту побожност у свему живљењу своме, па онда све и остало родољубиво, а не априори само за борбу за слободу. На овом скупу беше око 2. хиљаде људи, а пошто, из неког разлога, беше лоше те 70% људи није ни могло чути шта се говори, потом, када кренуше у шетњу до Председништва, Владе и Храма Светога Саве- а због таквог лошег озвучења, један немали део људи остаде да слуша „поуке“ претерано самопожртвованог и нетрпељиво амбициозног Николе Алексића који, овим јасно неправославним чином, штрајкује глађу испред Скупштине а који се том истом скупу обрати преко свог мегафона иако већина народа већ беше кренула у шетњу. (Да и не помињемо да су се сви говорници у енергичним говорима својим а током своје шетње, наших свакосуботњих Литија, у ствари, не Литија већ се само потапања Грачанице сетише тек када угледаше мнм Антонија и Православни пункт непрестаног сведочења против свеукупне издаје а испред Владе Србије). Елем, не може бити никаве србске слоге без Христа Бога, а и нема другог „христа“ сем Православног Господа Христоса, без вере у Њега и смирења у Њему примењеног у свим делима животним  кроз учешће у Светим Тајнама Цркве и пожртвовању себе за Истину Христову и ближње своје . Тако вечерас протече овај видовдански скуп који завршише испред Храма Светога Саве, чекајући неки нови крупан повод да се прошетају бар пар пута годишње… А ми ћемо Литијама непрестајућим, с Божијом помоћи, верно и исповедно чекати да цео србски народ после неминовног страдања које наилази, док „не набуја земља србинова од мртвијех србских тела и од крви србских мученика, као тесто од јакога квасца“- то не схвати, греха свога се сети и Богу се врати. Само тако нам Бог што пре помогао!

Беше и ово још један коментар за ИстиноЉубце монаха-немонаха Антонија који нигде више јавно гостовати неће сем на Литијама непрестаним и овоме сајту…

+++

Комплетна сутрашња Житија Светих (звучни запис):

Св. Тихон Аматунски Чудотворац, Св. свешт.муч. Тигрије и Евтропије… (29/16. јун)

+++

Славица Николић: 

СЛИКА ДАНАШЊИЦЕ

Тече живот и  саплиће снове,

смеле  жеље  мењају планове,

од пијанства све до несанице,

брзи  прсти  мењају странице.

Помодарство раширило крила,

па у сенке, савест се склонила,

прилазе јој оркестри и свирци

љушкају је у мекој простирци.

Лаж користи климаву ћуприју,

док  предводи  велику  армију,

испред војске  иду  старешине,

да  избегну стазе  кроз  истине.

Мирис шири цвеће хвалисања,

по сенкама  велелепних здања,

снени  свирач склања виолину,

гаји  снове  да  храни таштину

А полтрони  прате примадоне,

разбацују  слаткише, бомбоне,

у сенкама  видљивим са сцене,

славе успех и плаше  мигрене.

Стварност  нуди слике и алате,

док поставља  нове  експонате,

уз договор с неким кустосима,

мења  гене данашњим Србима.

На машту се наслонили снови,

а будућност  растежу дланови,

сила греху лажима  наздравља,

и походи  земље  православља.

За добитак на светском рулету,

промениће компас сунцокрету,

а због фраза  срећа и  слобода,

плаче ваздух, уздише природа.

На трон силних засела  освета,

вољна сунце да  краде из лета,

муње небом  машу   лепезама, 

па јој праве сметње  на везама.

Кад  Истина  храбро закорачи,

страх се збуни, очи  исколачи,

па опијен  ко морнар од  рума,

пусти балон,  препун хелијума.

Носи  ветар лажи и  свезнање,

и заплиће балоне  кроз грање,

објашњења уз прасак се  чују,

и простором  кратко  одјекују.

Док свет овај живи у цензури,

мирис шире Косовски божури,

и док  бесне неспокој  и  сила,  

сија светло из Пећких кандила.

Душе  Србске на Газиместану,

пале  Веру, шапћу Видовдану,

да  корове  крај  Светих усева,

коси  муњом  клетва Лазарева.

Косовом  и лепом  Метохијом,

руке Светих машу историјом,

још допире  шапат  из  векова,

Вера брани земљу  прадедова.

Кроз време се окреће планета,

дуж вртлога виртуелног света.

а нас снене, војске  реалности,

шамарају, без трунке милости.

Кад  срушимо  тврђаве  сујете,

у смирење мисли  нам  полете,

даће  Господ  снаге и  тамјана,

за лечење  Грачаничких  рана.

Над невером Архангели трубе,

иде светлост  из поља дангубе,

мраку прети  и  цепа  фактуре,  

неда Србин  Веру, ни  божуре.

ИстиноЉубље свима Вама!


Responses

  1. „Беше и ово још један коментар за ИстиноЉубце монаха-немонаха Антонија који нигде више јавно гостовати неће сем на Лит непрестаним и овоме сајту…“

    Super jupi!! Ura za oca Antonija!! Do konacne pobede!!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: