Објављено од стране: ИстиноЉубље | 22. јуна 2018.

НАЈАВА: Нова 119. узастопна Литија Београдом- За слободу окупиране Православне Србије (субота, 23. јун 2018. испред Владе Србије од 15:30 часова)… Комплетна данашња Житија Светих (аудио)…

Вести са Православне страже: Петак, 22. 6. 2018. г…

НАЈАВА: Непрекидне београдске Литије за Православну слободу Србије

Нова 119. узастопна суботња Литија наша окупираним Београдом

Субота, 23. јун 2018. г. испред Владе РС у 15:30 часова

Траса Литије: Сутра у 15:30 ч. од Владе Србије полази 119. заредом суботња Православна Литија ка Патријаршији, Ненародној скупштини и лажљивом РТС-у

Устаљени програм свакосуботњих Литија: Окупљање 15:00 ч. испред назовивладе Србије, уводно обраћање 15:30, полазак Литије 15:45; обраћања – испред Патријаршије 16:45, испред НеНародне Скупштине око 17:50, испред лажљивог РТС-а око 18:10 уз емитовање новог Слободног Србског Дневника; и, потом, повратак на централно место непрестаних Православних протеста испред назовивладе Србије око 19:00 часова.

Богом нам добродошли док времена за сведочење Истине и наде за Васкрс Грачанице, а тиме и наде за слободу Православне Србије, јоште има!

   +++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 830. дан по реду… И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову Православно исповедну 119. по реду Литију Београдом, субота, 23. јуна 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Свака исправна духовна борба има за темељ Истину, тј. Православље. Без Православља нам нема спасења, браћо Срби, а Православље је данас усред Србије, и то подло изнутра, са свих страна нападано и разарано… Зато, неће нас временске прилике ни било какви други изговори оправдати за срамно ћутање када нам непријатељи разарају и Цркву и државу, и свештенство и народ… Трудимо се за спас душе своје и ближњих својих да се не би остварило оно: „Ко не мисли о општем добру – ући ће му невоља у дневну собу“…

 Православни протести у, од лицемерних политичких „хришћана“, окупираној Србији испред зграде „Владе РС“ трају свакодневно још од 9. марта 2016. године (данас нам је двогодишњица), док, притом, сваке суботе од 15:оо часова крећу наше Православне Литије улицама центра Београда а у ову суботу ће нам бити, Богу хвала, и 831. дан по реду

Нове суботње Литије центром отуђеног од Православља престоног Београда:

Нема прече потребе данашњице – од одбране Православља и Грачанице !

   Јеванђеље почиње речима Христа Бога: „Покајте се јер се приближило Царство Божије.“ А покајање је искрено само код оних који Бога траже и Једино у Светом Православљу га налазе, Православље чувају у смиреном срцу, желе Га на добро вечно свима ближњима, али и бране Га пред онима који лажу о Њему а све ради вечнога спасења своје и душа својих ближњих, наравно, уз непрекидну тугу и рат против греха свога… 

БОГОМ ДОБРОДОШЛИ! ДОКЛЕ ЈОШ ВРЕМЕ ИСПОВЕДАЊА ПРАВОСЛАВЉА ТРАЈЕ, ДОКЛЕ НАС ЈОШ НЕВОЉЕ КОЈЕ НЕМИНОВНО СЛЕДЕ ЗА СВЕНАРОДНИМ НЕПОКАЈАНИМ ГРЕСИМА ПРОТИВ ЦРКВЕ И ОТАЏБИНЕ НИСУ ПРЕПЛАВИЛЕ!

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних данашњих Житија

Светих:

Св. муч. Тимотеј Бруски, Св. муч. Александар и Антонина, Св. Васијан… (23/10. јун)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Игњатије Брјанчанинов:

Резултат слика за Свети Игњатије Брјанчанинов

О чувању душевног ока од свега што је за њега штетно

Спаситељ света је рекао: Светиљка телу је око. Светиљком је Господ назвао словесну силу људске душе, људски дух; телом је Спаситељ назвао целокупну човекову делатност и његово својство, које се уобличује и зависи од те делатности. Значење које је слично наведеним Спаситељевим речима имају и следеће речи Апостола: Сам Бог мира да вас посвети потпуно, и васцијели дух ваш и душа и тијело да се сачува без порока за долазак Господа нашега Исуса Христа (1 Сол 5,23). Дух је, као прво, поменут из тог разлога, што се непорочност и савршенство душе налазе у пуној зависности од духа. Дух или словесна сила је највиша способност душе и она се њоме разликује од животињских душа, које се услед лишености те способности називају бесловеснима. Ако, дакле, око твоје буде здраво, тј, када словесној сили душе буде туђа свака помешаност и општење са грехом и сатаном, све тијело твоје биће свијетло, тј. твоја делатност ће бити правилна, а твоје својство ће бити светост. Ако ли око твоје буде кварно, и тијело ће твоје бити тамно. Пази, дакле, да свјетлост која је у теби не буде тама (Лк 11,34-35). Пази да твој дух, који је твоја природна светлост и извор светлости за твој живот, не постане тама и извор таме. То око постаје кварно услед присвајања лажи. Последица таквог присвајања бива неправилна делатност, а својство – стање самообмањивања и огреховљености. Услед прихватања лажних помисли ум се квари, савест губи поузданост у својим упутствима, и сва духовна осећања срца бивају заражена неправилношћу и греховношћу. Човек постаје непотребан, непријатељ сопственог спасења, убица своје душе и непријатељ Божији. Свето Писмо, односно, Дух Свети који живи у Писму и говори кроз Писмо, изриче против таквих људи следеће одређење: Људи изопаченог ума, непоуздани у вери (2 Тим.3,8),тј. људи изопаченог ума су потпуно туђи вери…

Човек изопаченог ума никако не може бити заједничар вере, јер је код њега место вере већ заузело лажно разумевање, и њему реч о крсту служи као предмет или саблазни или подсмеха, као што видимо код оних Јевреја, који су били савременици Богочовека (в. l Кор 1.18). Изопаченост ума је увек повезана са изопаченошћу осталих духовних особина, због чега изопаченост ума и изопаченост духа по својим последицама имају истоветно значење. Прихватањем лажних учења или лажних мисли о Богу, изопачењем од Бога откривеног догматског и моралног учења посредством лажних учења долази и до изопачења људског духа, и човек постаје син ђавола (в.Јн 8,44). Међутим, душевно око се позлеђује и разговором и мешањем са помислима које припадају сатанској области, чак и ако их не присвојимо, као и посматрањем помисли и маштања која приносе демони. Сагласно степену општења са сатаном, сила човековог зрења губи у извесном степену своју правилност и чистоту. Преподобни Исихије Јерусалимски каже: „Као што себе оштећујемо гледајући чулним очима оно што је штетно, тако оштећујемо себе и кад на оно што је штетно гледамо умом.“ Из тог разлога се на чување душевног ока мора обратити посебна пажња, како се оно не би позледило и како његово болесно стање не би постало узрок наше душевне пропасти. Као пример за то, како изопачено душевно око делује штетно по наше спасење, навешћемо следеће, што нам је познато на основу искуства. Неки су прочитали мноштво романа и на основу њих усмерили су свој ум и срце. Касније су ти људи, услед неког животног заокрета, услед неке сопствене, унутрашње, пробуђене тежње или чак услед воље Божије, пожелели да воде побожан живот. Тада се испољило погубно дејство усмерења које су стекли претходним читањем. Навикнутост на наслађивање сладострашћем у потпуности их је одвојила од осећања покајања, уводећи и у сам подвиг наслађивање сладострашћем, толико мрско пред Богом, будући да човекову душу чини неприступачном за Светога Духа, а лако доступном сатани и његовим домом. То се са посебном јасношћу запажа код женског пола. Оне жене, које су читале много романа а затим се предале побожности или чак подвижништву, у највећој мери желе да њихов нови живот такође постане роман; оне би, према расположењу својих душа, хтеле да буду љубавнице! Оне то хоће зато што их воља, оштећена њеном неправилном употребом, привлачи ка усвојеном сладострашћу, док ум, ослабљен, помрачен, изопачен и заробљен мислима које им је пренело читање, нема ни снаге ни способности да руководи вољу и да је уздржи од неправилног стремљења. Они, који су насићени читањем романа, веома су способни за самообмањивање и за демонску прелест, будући да су стекли склоност ка наслађивању сладострашћем, које може да дејствује не само на груб него и на најистанчанији начин, неразумљив и неприметан за човека који још није збацио јарам страсти. Навешћемо пример једног монаха, који није знао каква се разборитост и обазривост морају сачувати у случају да је душа изложена утисцима, будући да они настављају да живе у њој. У време свог мирјанског живота, он је из пуке радозналости прочитао извесна дела, написана против хришћанске вере. Кад је ступио у манастир и прихватио разуман монашки подвиг, стечени утисци су посредством помисли сумње, недоумице и хуле почели да испољавају своје присуство у души, доказујући тиме да се душевно око загадило општењем са мислима из сатанске области.

Свети Апостол Павле је рекао: Ви сте храм Божији и Дух Божији обитава у вама. Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог јер је храм Божији свет, а то сте ви … Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим јер су Божији (1 Кор3,16-17 и 6,20). Иако су и наша тела храм Божији, тај храм превасходно чини наша словесна сила, наш дух, наш ум и срце. Под срцем се подразумевају сва осећања духа. Када ум и срце постану дом Божији – а најпре они постају дом Божији – онда, сасвим природно, Његов дом постају и душа и тело, будући да су потпуно зависни од ума и срца. Храм Божији се разара онда, кад тело падне у чулни блуд; храм Божији се разара онда, кад ум и срце ступе у прељубничко општење са сатаном посредством мисли и осећања која му припадају. Речи: разориће њега Бог значе да ће Бог одступити од човека који је у себи разорио храм Божији и постао неспособан да Бог живи у њему. Последице таквог одступања су познате: душевна смрт, која почиње у времену, и погребење у адске тамнице у вечности. Као што смо већ рекли, човеков дух се разара и бива погођен слепилом и мраком прихватањем лажних учења која потичу од света и сатане, учења противних откривеном Божијем учењу, учењу Христовом, учењу васељенске и источне Цркве. За лажна учења сматрају се следећа: учење које одбацује постојање Бога или атеизам; учење, које одбацује Христа и хришћанство, које признаје постојање Бога али које одбацује сваки однос између Бога и људи, или деизам; учења, која не одбацују хришћанство отворено, али која произвољним, људским и богохулним учењем, каквим се уништава сама суштина хришћанства, изопачују богооткривено учење – такве су све јереси; учења, која не одбацују хришћанство отворено, али одбацују дела вере или морално јеванђелско и црквено предање, која прихватају паганску делатност и на тај начин умртвљују веру и уништавају суштину хришћанства. Такав је у великој мери и савремени прогрес или напредовање у неморалу и у потпуном непознавању хришћанства, па према томе и у потпуном удаљавању и отуђивању од Бога. Храм Божији не бива тиме сасвим разорен, али бива оскрнављен; душевно око не бива због тога погођено слепилом, али се оштећује. Неопходно је да се чува и сачува душевно око. Ма шта да учинимо што је изван јеванђелског учења и закона, то ће на нас неминовно оставити штетан утисак. Свако дело, реч и помисао, како они добри, тако и они рђави, неминовно на нас полажу себи својствен печат, и то морамо знати.


Responses

  1. Од Господа вам све најбоље!

    • Podrska ! Neka Vas Cuva Bog !


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: