Објављено од стране: ИстиноЉубље | 17. јуна 2018.

Извештај и ВИДЕО са Православног сведочења 118-те по реду опомињуће Православне Литије ( 16. јун. 2018. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 16. јун 2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила и 118. узастопна Литија Београдом,

o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Отрпевши уобичајено клеветне нападе и игнорисања и од масе заблуделих људи и од демона, Богу хвала, издржасмо бити део и 118. заредом суботње Православне опомињуће Литије Београдом, и ми који смо присуствовали и ви који желесте а немогосте доћи…

И ова седмица, као и све претходне, само је додатно појаснила дубину издаје и заблуде онима који желе да то уоче, и ове седмице су се више разоткрили покушаји да се лаж прогласи истином, сујета врлином, а издаја- патриотизмом. Деси се унеколико да се део србског народа побуни, али те побуне нису због покајања, сагледавања греха свога пред Богом Православним, горуће савести да се колико је год могуће учини нешто сведочењем против системских заблуда, издаја и саблазни… већ, нажалост, углавном због угрожавања личних интереса. И, докле год је такво стање, докле год на овим Литијама не буде више људи чврсте вере и наде у Бога, то ће бити јасан показатељ реалног духовног стања данашње Србије. Тако је како је, али ми му нећемо доприносити. Ако је Господ са нама- ко ће против нас. А Господ је са нама ако је  Истина и Смирење Православно вером у нама. Нажалост, многи ове речи данас не разумеју или неће да их разумеју- Да је Православље Црква Божија,  Једина врата спасења, једина Тврђава Истине и да се њиме мора живети. Да вера није нешто ван друштва и живота, већ да је вера темељ благословеног друштва и појединца. Све што се кроз живот ради ако се не ради са вером у Бога, свако дело свакодневно и животно, нема благослова, није добро, неће имати доброг плода на крају.

И ове недеље видесмо истицање две групе истакнутих а ђавоиманих људи, једних свесно а других несвесно. Прво, политичку синхронизовану издају власти и опозиције која једне друге прозива а у ствари рекламира, и видели смо оне јадне „патриоте“ који јесу схватили да је издаја првих страшна, али су се понели гордом помишљу да ће они да нас избаве од те издаје, сами собом а без Бога, тако да су се и њима као саветодавци прикључили демони који их све, скупа са следбеницима, воде странпутицама које све у једну исту духовну провалију вод а путем земаљских казнених страдања. Превише је неверја и превише је лажних вођа по „квадратном метру“ садашње Србије. И то није чудо, што је мање праве вере у Бога, то се више осврћу око себе ко би их избавио. Због неверја, немарења за Бога и грехољубља, народ није заслужио добре побожне вође, већ ове умишљене патриоте који би родољубљем да се баве без Бога, без исповести, молитве, поста, Причешћа, надања свакотренутног у Бога и сведочењем Истине Његове. Зато ове Литије морају вером и трпљењем преживети то све, па и тај неминовни сукоб ових свесно и несвесно ђавоиманих, и да после тога страдања, верујемо, мало ће више да обрате пажњу на све ово што смо од Светих отаца овде две године понављали.

Нема остварења никаквога дела са овим нашим народом, док се народ Богу не врати. У том смислу, сматрам исте и ове који су за „Народну Резолуцију“ и ове који су за Референдум. Наша сестра Јасмина (Буква) се нешто наљутила, дал сам јој то ја крив што „Народна Резолуција“ нема довољно гласова, да сам ја толико утицајан па сам могао такво што постићи. Или, да су ме на почетку питали- ја то дело не бих ни отпочињао, али сам га потписао када су ми га понудили, зато што је немогуће са оваквим (духовним стањем) народом скупити 3,5 милиона потписа, то је бајка. Ми смо, пре пар година, три и по месеца били преградили Кнез Михаилову улицу од јутра до мрака за 33.174 потписа против потапања Светиње Грачанице. „Народна Резолуција“ није проблем, то је покушај доброг дела. Међутим, тврдити да је то главно дело, бити или не бити, е ту је превара. То нећу да дозволим, бар док се овде ја нешто питам. Јер, скреће с теме, са суштине. Ти си направио лепо и добро оружије, али мало и немогуће је да с њим побијеш мноштво непријатеља. Непрестано се фокусираш на то оружије како је оно лепо и исправно, а планираш немогуће дело са тим оружијем, и причаш да је суштина у том твом оружију и накани (коју ако ли не оствариш увешћеш свој народ у додатну чамотињу због још једног, можда и пресудног, неуспеха). То не може, то мало да одморе… А што се тиче референдума- референдум је припрема издаје, то је чињеница. Али, та издаја ако је, овако или онако, потпишу, што је одговорио старац Тадеј  баш на питање „шта ћемо ако потпишу издају Косова“- рекавши „Ветар дува папир носи“. Не могу они да издају колко они мисле. Они могу само да пробају нешто. А нама је овде на Литијама смисао како народу нашем представити где је Православље а где издаја и заблуда. А уопште ме не интересује шта издајници раде тамо, да ли је уставно или није уставно… Зато сам и рекао сваки нека одлучи како хоће, али референдум је припрема издаје. Међутим, онај већински народ, јер видиш да су и духовнике многе преварили, који мисли да треба да изађе, нека изађе, нек броје више, није то никаква издаја… каква издаја. Питање је зашто неки, ма били и међу нама, више верују у законе земаљске од Закона Божијега. Ваљда Бог гледа дал си нешто урадио и са каквом си намером то урадио. И још, јел прече тамо нешто заокруживати или овде стајати. Ово стајање на улици сведочи да смо против било каквих њихових закона и пресуда, јер је ово тотално натрашке уређење (додатно, још и под окупацијом). Ово сведочење на улици је сведочење јаче од било каквих потписа, Народних Резолуција, Референдума и не знам чега. Јер то сведочи да овде ништа не ваља. Зато смо и на улици, али- са Надом на Бога а нешто ћемо и да урадимо кад нас Бог научи и кад видимо да је Бог пробудио народ, (тј. да је народ потражио Бога Светих Предака својих)… Сад тренутно видимо да смо дужни да не ћутимо а да народ спава сном дубоким. И у још дубљи сан дубоки може да га одгура још једно ново разочарење због неких нових неуспелих „свенародних“ покушаја. Ако би се ми овде сад организовали и осмислили неко конкретно дело са нашим народом (који упорно игнорише ове непрестане Литије) а за које знамо да нећемо успети или да су изгледи мали. Зар да га још више убијемо у појам и разочарамо, (тј. од сећања на Бога и грех свој, у своје умишљене пројекте сврнемо)… Тако да иако вам се сада учини неко решење идеалним, знајте да нема сада довољно духовно будних да се то спроведе у дело… а да тај који би беспоштедно потенцирао на спровођењу таквог привидно доброг решења- или има везе са Удбом или са демонима, јер трећи извор зла у Србији, тешко да постоји“… речи су уводног говора монаха-немонаха Антонија са ове Литије наше…

„Драга браћо и сестре, помаже Бог! Свети оци благословите који сте ту (јер, дошавши испред Патријаршије, приметисмо неколицину свештеника да стоје испред Саборне Цркве)… Ово је 118. Литија наша, 118-то сведочење да духовна смрт влада Србијом…“ А тада приметисмо да мноштво епископа излази из Патријаршије ка Саборној Цркви (на вечерњу наречења архимандрита Стефана за епископа)… Па, окренувши се, настависмо…

„Помаже Бог, преосвећени благословите… Ево, 118-ти пут овде вас молимо да се понекад сетите где живимо, да се понекад сетите да су пречи они који живе ближе вама, него они што су даље…“ Потом, сачекасмо да заврши звоњава звона, па настависмо… Женише се, удаваше се, рукополагаше се… а потом, се бојим да изненада не наиђе казна и не наплати све ово формално, спољашње, хришћанство које траје овде сто година. Само што ђаво није никад оволико трујумфовао па да је већина за њега и дела његова свесно или несвесно. Сто година се овде од стране појединаца разводњава Свето Православље, не слушају се Свети оци… А Његова Светост, ево 118-ти пут смо овде, једино што има да нам добаци је: „Хајте у Цркву“. Ваљда је он нон стоп у Цркви на (покајној) молитви па нас сад зове. А има она духовна поука, где Господ каже управо оно друго: „Чекам те напољу!“. Сутра ћемо ми доћи у Цркву а субота увече је Опомена Православна да се исправе ствари које одбијају благослове Божије. Тако нам је запало. И брижно се опомињемо, знајући да ми ништа променити не можемо, да је Господ Глава Цркве а не епископ, како ново учење, заједно са „смртношћу душе“, и осталим кривим учењима и филозофирањима промовишу на тзв. „Теолошком факултету“ и шире. Дешавало се слично и у време патријарха Германа- али не у овом обиму, радило се и у време патријарха Павла- али од стране појединаца, а не од већине какво је стање данас. А данас, по делима, као да из Патријаршије све више чујемо питања „Шта је то истина“. Јер већина њих више и неверује да је Истина само у Православљу, него да Ње има и по сектама, кривоверјима и по тајним друштвима… Жалосно је ово све, али, иако епископи данас гледају да не слушају ништа од овога што причамо, ипак не могу да кажу да нас нису видели. Не могу ни да кажу да нема духовних проблема у Србији, да су све решили. Не могу да докажу да нема раскола у Србији, да нема јереси у Србији и демонских учења на чакултету СПЦ и шире… Постало је прече „сердаре и војводо“ од Истине и послушности Светим оцима. И ми опомињемо овде, али се не одвајамо од њих. А како би само они волели да се ми одвојимо и негде бестрага одемо, какав је то „диван“ пастирски осећај… Али, нећемо никуд да одемо. Бићемо сутра на Литургијама, па ћемо опет суботом овде да се опомињемо Светог Православља ради, докле Господ не спасе и нас и Србију… Страх човеку каља образ често, а овде је страх већ попримио вид додворавања и полтронства- Бог да нас све спасе, и њих и нас, од свега тога. И овогао што су се они симфонијски увезали са световним властима у свету где се ускоро очекује, по пророштвима, долазак Антихриста… после чега ми чекамо долазак Господа Христа… ко кога и како чека сазнаћемо сви ускоро… У таквом свету, нажалост, какво је стање у мајци Русији и кумовској Грчкој, тако је слично и код нас. Али сетимо се увек да је Господ рекао да Истину, Цркву Његову врата пакла неће надвладати. А да би се било у Истини мора се Њоме живети и Она јавно бранити и чувати, да би нам Господ помагао и да би били Његови. То да нам Господ да, и томе да буде окренута патријархова молитва, ако већ није, а видимо по дејствима у народу- да није баш… Та нова прелест да Истине има још негде ван Цркве Божије Православне, да Истина није апсолут, да Истина није Пречиста, стопроцентна, него да Ње има и ван Цркве још негде- То јеретичко екуменско учење су и констатовали на минулом Критском Сабору… Неки су од њих, од епископа који овде прођоше, су ишли на Крит на излет тада, али су их они све потписали тамо да су били и да су се сложили са тим јеретичким учењем- да све оне које до сада звасмо сектама, и које су под анатемом Светих нам отаца, сада зову црквама. И сад, неуздржљиви да постане патријарх, митрополит Амфилохије, је узео самовољно а у циљу промоције таквог неправославног сабора, и одштампао у луксузном издању књигу са тог сабора, којој једино у наслову стоји да је то „Свеправославни Сабор“- иако никаквог доказа о томе нема у тој књизи, јер ако ли је ишта на том Сабору и у тој књизи неправославно- цео је он, сва је она неправославна, и сам наслов тај пада у воду. Истина је Христос Бог Православни и Светоотачки, и ван Православља нема „светих отаца“, нема „светих мантија“ које понеки од прошавших неретко љубе и грле (угошћавајући и поштујући туђе заблуде уместо милости према госту и сроднику). Та луксузна књига је одштампана и од митрополита предата сваком манастиру (а можда и парохијским Црвама), што у преводу значи- хоћеш ли да слушаш све шта овде пише или нећеш више бити игуман. А како је имуност данашњег монаштва на чин игумана- мала, тако се покушава свуда наметнути ово ново, самовољно, ово што је кренуло из епископата… Јер нису сами игумани, монаси и свештеници сами од себе постали самовољни, непослушни, да не кажем, понеки и непобожни, већ је то кренуло управо из епископата. И ми сад овако овде пред молитву овде суботом опоменемо њих да исправе речи молитве и пажње док се моле, да не би молитва њихова била заблуда, да не би народ њиховим кривоверним примерима и срамним додворавањима овим окупационим властима и опозицијама ( јер све је то једна иста банда) све више и више доводили у смутњу, заблуду, очај, и шта све не… Нек нам је Бог на помоћи свима. Видели су нас- и то је довољно. Јер нисмо ни морали ништа да причамо- пошто тачно знају шта мислимо…“  А мислимо,  на конкретном сликовитом примеру, да тај филм да повремено уводе енглеске секташе- Англиканце, уместо само у гостопримницу, да бајају по дворској патријаршијској капели- неће бити тако лако приказиван ван зидова утврђене зграде Патријаршије никојекуде по земљици Србији. Тако нам Бог помагао! И Свети Сава се побринуо ко му седи на престолима србске Цркве, а побринуће се кад се цео народ оправослави, Христу Богу и Светоме Сави за то обрати, кад будемо истински зажелели Православну слободу, кад зажелимо милостивији да будемо према ближњима, тад ће се и епископи освестити боље, омолитвити боље, и њихове молитве ће имати конкретне добре резултате у народу. Тако нам Бог помагао. Амин.

Тим речима, за ову суботу, напустисмо предворје зграде Патријаршије србске, надајући се да новом нареченом епископу Стефану није највећа врлина та- што је духовник певаљке Цеце Ражњатовић…

Испред Ненародне Скупштине уз констатацију да су се моћници овога света веома уплашили Часнога Крста, Светих Икона и мноштва србске дечице и родитеља који се појавише на 114. Литији и отуда се покренуше небивале клевете како би нас тим истим родитељима представили као некакаве разбојнике и секташе, а како Светиње и деца не би сложно на улици Србију освешћивали из овог окупаторског кошмара и заблуде. Поменусмо и како се ми на Литији лепо осећамо и имамо јаку вољу управо брижним молитвама све оне бројне браће и сестара који би дошли када би били у могућности…

А потом, са пажњом,  одслушасмо дивно обраћање наше сестре докторке Јоване Стојковић која је образложила како се три године бори против обавезне вакцинације али да веће нападе није доживела све док се са иконом Светог Георгија није на Литији појавила, док није сву своју борбу видљивим Православним знамењима оградила и против свеукупне издаје покренула… Да је на протеклим протестима против вакцинација било по 50-100 људи, а да се десило чудо Божије када стадосмо из а Часног Крста и Светих Икона у Литији овој…  „Нисмо ми овде бољи од наше непробуђене сабраће, нисмо мање грешни, нисмо ни храбрији… Један део нашег народа пројектује архетип спасиоца у неког вођу, који очекује да га спасе неки тамо вођа. То тако не бива, браћо. Ми за то нити имамо снаге, нити је то могуће. Сваки од нас је спасилац себе самог и своје деце…. У том смислу треба да ту своју заблуделу браћу која нас сада клевећу, да се за њих помолимо. Видите ли када идемо кроз град Литијом какав један мир и у каквом су једном позитивном шоку људи који нас виде. Дакле, нико ништа негативно није добацио, нико није негодовао због нашег проласка. Људи као да су успавани, као да су заборавили на Бога, те ово наше сведочење као да их у једном тренутку заустави у овом лудилу овога света где влада овај цар  таме у кога не верују они који нас нападају. Људи застану. И зато, што ми више будемо сведочили они ће моћи више да се размисле  шта заправо раде, шта им се заправо нуди, и на које нам се перфидне и сатанске лажне намећу неке ствари као обавезне у овој земљи а које заправо одузимају нашу слободу. Сви који нападају на нас морају да знају да ми бранимо највећу светињу- нашу слободу, и да никакве претње, никакве понуде, никаква омаловажавања и напади неће зауставити ово што се зове борба за слободу, а што је најсветије“.- у једном даху је родољубљем ношена изговорила сестра др. Јована…

Помињасмо и како спремају већ идуће недеље једну од две параде настраних педераста, док нам окупљања прогоњених родитеља и угрожене дечице- забрањују… Помињасмо о штетности екрана за оне који су зависници од понуда његових… А испред лажљивог РТС-а, где овога пута не одледасмо Слободни Србски Дневник због изостанка сестре Хелене, којој, као чујемо, прете отимањем малолетне ћеркице а како би престала са даљим уређивањем дневника. Такође, не знамо сада ни како сестра Хелени помоћи- све док нам се не јави и не појасни о чему се тачно ради, јер она зна где смо ми а ми не знамо где се она сада склонила. А „душебрижници“ типа којекаквих Бранимира Ходалића (кога смо и раније удаљавали са Литија због разних подметања), или ти Мирка Станојевића који су једва дочекали да покушају да нас заваде са сестра Хеленом, као оне који „не маре за њено страдање“- за подужи рок ћемо оставити по страни…

Помињасмо још и како Свети Георгије није хтео да ћутке прима плату од незнабожечког цара идолопоклоника а да му притом не исповеди Веру у Јединога Бога Истинитога и Христоса Његовог Православнога и Духа Свесветога који је Један од Свете Тројице и Који је у Цркви Божијој- а без Кога никоме нема спасења. И није Свети Геогрије устао па сам организовао по својо вољи неколицину Православних патриота да нападну и преузму царску власт, па да он постави неки бољи систем… већ је знао да једини вечни и благословени систем Небеског Царства Христовога је свемоћан и свима Православнима увек свуда и свагда приступачан, да Њему или служиш истином и смирењем- или си ван Њега, и да кад Православно служиш том Небеском надахнућу Царства Христовога да си завршио и испунио сваки посао и задужење на земљи, да си и ближњима показао смисао живота Царство Христово Небеско у које се улази само Православним речима- покајте се, спознајте Праву Веру Божију и грех свој, грех свих страсти својих поклопљен најгором страшћу овог свесног ћутања над издајом вере и отаџбине која се свакодневно увећава, а не само једном у неколико месеци где „патриоте“ чекају да се закаче на неку дебелу тему и да се ритну пар пута не би ли шта инстант решили…

На крају и ове Литије, Богу Јединоме нашему заблагодарисмо што нас је сачувао од свих искушења досадашњих и дао нам снаге и вере и за ову 118-ту Православно опомињућу Литију центром главног града окупације и заблуђивања Србије…

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

118. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 16. 6. 2018.

(Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву)

У тој вери и нади на што боље и истрајније богослужење, јер живот Православних би и требао постати непрекидно Богослужење, да молитвено и трпељиво очекујемо и све наредне Литије за Православну слободу Србије. Тако нам Бог помагао свагда и свима!

ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: