Објављено од стране: ИстиноЉубље | 10. јуна 2018.

Извештај и ВИДЕО са Православног сведочења 117-те по реду опомињуће Православне Литије ( 9. јун. 2018. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 9.6.2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила и 117. узастопна Литија Београдом,

o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Уз бројна искушења, интернет клеветања, медијску претњу олујним невременом у целој Србији и на 117-ту заредом суботњу Литију дођоше они најистрајнији Православци којих видљиво беше мали број али, не сме се заборављати оно суштинско у свему делању- невидљиво, јер, ко је у смереном правоверном послушању Богу- бројнији је и моћнији од целога света овога који се све више окреће сопственом злу и његовом изворишту у сатани и демонима… И опет, нити покисосмо, нити се у нади на Бога и истрајности сведочења против издаје и лажи поколебасмо, потпуно свесни чињенице да су ове Литије опомене и указања на једини излаз из свих наших проклетстава Вера и живљење по Богу и виђење и кајање због греха својих (од којих су први немолитвеност и небрањење Вере Божије Православне)… 

Поговорисмо овога пута понешто о поверењу на Бога нам Православнога и данашњем поверењу међу људима, о искушењима као дозираној терапији онима који желе да се спасу, о намери окупационих власти да застрашивањем народ окамене како би издају и саблазан у миру и надаље спроводили, како треба спознати своју немоћ и незнање и на њих накалемити Веру Православну у Свемогућега Бога…

„Ако неко каже, ето, две и по године сте ту и ништа нисте урадили. Понављамо, нисмо ми ни изашли на улицу ништа да урадимо, него да сведочимо насупрот да не би били са издајом, да не будемо са лажима ако прећутимо. Стога, најбоље би било да се такви што пре запитају шта они раде, ако ли је чињеница, а јесте, да је издаја из дана у дан све већа, а да они из дана у дан или седе кући, или су у машти  (имагинацији) интернета, или у мислима својих планова и идеја у којима (због умишљеног свезнања) нема места за Вољу Божију“…

Испред зграде окупиране србске Патријаршије, јер, где сте и видели да држава буде окупирана а Патријаршија не буде, да и тамо не постављају оне који су покорни колонијалним намесницима… говорисмо овога пута о обневиделости оних који мисле да су учени и да знају а разумности оних неуких који скромно живе и о себи смерно мисле, о овонедељној изјави патријарха Иринеја да је за реформу календара Цркве Божије, што, уз наметање промене Устава наговештава неке нове иницијативе по наруџби окупационих проглобалистичких власти, говорисмо о подгревању сујете и заблуда на интернету који, бежећи од систематске лажи телевизије, све више вуче поклонике своје у духовну лењост, недружељубивот, машту, лаж, нечистоту и остале прелести… Поменусмо и најновије клевете и заблуде бившег манастирског сабрата монаха-немонаха Антонија, духовника монаха Арсенија Јовановића који је чак из Лондона оплео по нашим Православно сведочећим и опомињућим непрестаним Литијицама београдским…

Од олујног времена у целој Србији- у Београду не би ни трага сем неколико минута јачега ветра пред Литију да проба да поколеба оне који би дошли, зоборављајући да готово ниједно не покисосмо на свих ових преко стотину Литија досад… Нажалост, овога пута немамо довољно квалитетних слика са Литије, али, Богу хвала, па смо први пут успели брзо да приредимо комплетан видео снимак(притом, због неких техничких проблема још неколико дана ћемо каснити са објавом 116-те Литије)…

Испред Ненародне Скупштине морадосмо да се опоменемо да је ово место где нам се обично обраћала наша сестра Јасмина Буква чије смо све говоре донедавно преписивали и овде комплетно објављивали јер су у свему били у дудху онога што две године непромењено Православно сведочимо на улицама београдским… Али како од времена њене занетости пуковника Јефтовића „Народном Резолуцијом“ њени ставови и нестрпљење у остваривању њених заиста срчано-родољубивих стремљења у задње време неретко све веше доводе до нестрпљивих и турбулентних ставова и изјава- а пошто је ово Православно и смирено у Бога уздајуће се сведочење, наредне три недеље ће наша сестрица Јасмина да се одмори од обраћања и, надамо се устали у оном духу у коме нам се надахнуто доскора обраћала. Нити је ко са Литије потписао икакву иницијативу за референдум коју пласирају лаж-патриоте по србским манастирима, а нити је „Народна Резолуција“ која се исправно базира само на једном сегменту издаје, а коју овде потписасмо, суштина Православне борбе против опште издаје. Дакле, пошто резолуција покушава потписом из куће решити један од проблема издаје, као једно добро дело- у реду, али наметати је и поред медиске ограничености и духовне клонулости народа као питање бити или не бити (после кога неће више бити могућа борба за Косово), е то је већ скретање са теме, увлачење у нови пораз и овако обезглављеног и клонулог народа, као и такмичење са референдумашима и смарање народа у циљу лакше референдумске манипулације. Тако да, стога свега, и рекосмо да смо против референдума о суштински јасним питањима србског националног бића, да треба појединачно изаћи на референдум ако нас приморају да га буде, а до тада потписивати Народну Резилуцију али без наметања тензије (бити или не бити) јер у том случају ја Народна Резоуција добра ствар употребљена неуко на успех издајничког референдума и нови пример немоћног дела који би додатно утукао наш народ. Прво Истина Православна у народу па онда дела конкретна са таквим народом, зар је то што понављамо овде две године и даље нејасмо.. и то чак и самим појединим говорницима који нам се овде редовно обраћају. Успут, нека се зна да против наше сестрице Јасмине немамо никакву негативну мисао, само утученост због толиког поуздања у начитаног и елоквентног пуковника Горана Јефтовића који је до скора био члан комунистичких структура војне удбе и који да би своје родољубиве тежње правилно каналисао- треба прво Православним духом да заживи а не само прагматичним умом да цени србску традицију. Јер иако је нека ствар правно идеално срочена она због неправовремене и неадекватне примене може донети велике духовне последице у народу који за велика дела није спреман док се, заједно са нама и пуковником, додатно необожи и благодаћу Божијом заживи.

Испред лажљивог РТС-а погледасмо нови Слободни Србски Дневник који је сестра Хелена, овога пута без нашег саучествовања сама однекле одрадила- тако да у овом одлично упакованом дневнику не можемо да се сложимо само са пар важних констатција што се тиче „Полицијскох синдиката“ и „Црквено народног сабора“ у Лозници. Иначе, сестра Хелена нам је јавила да због бриге за своје дете, вероватно од социјалаца, до даљњег неће бити доступна јавности и могуће неће моћи неко време на уређује дневнике. Нажалост и овде поменусмо да је Удба тачно проценила људске слабости сестра Хелене, типа страха за децу, радозналости и наиве, и да по том кључу покушавају да је и одстране од Литија и од даљег јавног труда на јавном сведочењу против издаје од стране слугу антихриста који су захали србски народ још пре читавих сто година и отада се непрестано, некад бурним сценаријом- некад демонократским, као Курта и Мурта смењују над заседланим поробљеним србским народом…

На Литији беше и брат из Ниша, који је сам срочио свој слоган за подршку родитељима који са Литија полако ишчилеше и, изгледа, чекају неки нови, не тако редован и истрајан, инстант скуп за решавање свих њихових личних проблема. Изгледа да је иницијатива клевета удбашког Блица да застраши и поколеба родитеље да са децом више не дођу подно крста, икона на Литијама нашим- како ту потресну слику не би видела сва Србија. Стога су им ваљда и дозволили скуп на Видовдан на Тргу само да више не прилазе Литијама. И још, треба помишљати можда и на то колико је бројна Литија са родитељима имала утицаја да се опусте и разочарају истрајни учесници Литија који их и одржаше ове две и по године с Божијом помоћи. 

Ипак, ми се не можемо разочарати јер смо свагда утешени миром да овим Православним сведочењем несаучествујемо у свакодневној издаји, а несмемо ни престати у овој , пре свега, духовној борби јер то значи лични пораз и наставак општег суноврата у заблуду целог народа без примера јасног Православног сведочења о једином Излазу из овог проклетства а Који је Истина и Живот и Једини Пут- Господ и Спас наш Исус Христос.

До идуће Литије поздрависмо ближње наше дошавше издалека.. а и опоменусмо се да не сме бити опуштања јер ђаво мрзи свако добро дело и спрема насупрот искушењца која нам Веру и дела не смеју поколебати јер се о вечности наших и душа наших ближњих сада и овде ради. Стога, они најистранији нек се молитвено боље наоружавају пред сваку наредну Литију, јер, Богу је хвала што вас је потакао да нам пошаљете довољно прилога за наредна 3-4 месеца, али би много више волели, да ви који сте у могућности, не шаљете никакве прилоге него да то искористите да дођете на Литију јер нас је овога пута било јако мало… да нас молитвено исповедно помогнете у овом делу… не стога што нам је помоћ потребна поред помоћи Свемогућег Бога, већ стога што би ова величанствена Православљем литијна порука била много визуелно опаженија у нашег у суштини доброг али тренутно духовно веома посрнулог и заблуделог народа…

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

117. узастопна Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 9. 6. 2018.

(Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву)

Богом срећни били па се на свим наредним сведочанственим Православним Литијама Благодаћу Божијом окупљали!

ИстиноЉубље свима Вама!

П.С.

Обавештење: Још једном молимо да своје пријатеље обавестите о потреби дадиље која би живела са страдалном трудницом Александром у Пожаревцу и бринула о њој сада (јер мора да непрестано лежи због компликоване трудноће) а сутра, ако Бог да, и о троје њене мале дечице које социјално треба да јој врати јер смо испунили све услове које су захтевали. Уколико има нека сестра која нема где да живи или жели да помогне, овде би, обављање кућних послова, имала стан и храну, а могло би се- од овога што је већ скупљено за Александру, месечно за дадиљу издвајати рецимо 200 евра, јер то је тамошња реална цена. Још би боље било када би се нашле две жене које би радиле по један месец наизменично, а како не би биле презаузете… Јер до тада морамо плаћати тамошње кућепазитељке да на пар сати дневно обаве те послове по мало скупљој цени, а уколико, дао Бог, стигну отета дечица- морамо ургентно пронаћи и платити кога по било којој цени. Са надом на Бога, колико се може да не препуштамо ближње прекомерним невољама…

Advertisements

Responses

  1. Претужно


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: