Објављено од стране: ИстиноЉубље | 21. априла 2018.

Поуке о молитви- старац Јефрем Аризонски… НОВО – Комплетна данашња Житија Светих (аудио):

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних данашњих Житија Светих:

Св. ап. Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт, Ермије, и други Свети (21./8. април)

+++

Старац Јефрем Аризонски:

Резултат слика за Старац Јефрем Аризонски:

Поуке о молитви

Циљ молитве јесте да сједини Бога са човеком, да доведе Христа у човеково срце.

Где је дејство молитве, тамо је Христос са Оцем и Светим Духом, јединосушна и нераздељива Света Тројица.

Где је Христос, Светлост света, тамо је вечна светлост другог света, тамо је мир и радост, тамо су Ангели и Светитељи, тамо је радост Царства.4. Блажени су они који су се обукли у светлост света, Христа, још у овом животу, јер већ носе одећу нетрулежности.

А када чујеш Христа, каже Симеон Богослов, не обраћај пажњу на простоту речи, већ замисли на славу Његовог божанства, која превазилази сваки ум и разум. Помисли на красоту неизрециву, богатство непостижимо које даје онима који Га љубе. Јер онај који се удостојио да види Христа није после пожелео ниједну ствар овога света, и онај који се наситио љубави Божје није пожелео да љуби ништа друго више овде на земљи. Јер ономе, који је оставио Христа ради, Сам Христос му постаје све уместо онога што је њега ради презрео…

Дакле, циљ умне молитве је да доведе Христа у човеково срце, да протера одатле ђавола, и да разруши сво његово дело које је тамо учинио помоћу греха. Јер „зато се појави Син Божји, да разори дела ђавола“ каже љубљени ученик. Отуда само ђаво позна неизрециву силу тих пет речи и зато се са великим бесом противи и бори против молитве.

Безброј пута су демони преко ђавоиманих исповедали да сагоревају од дејства молитве.

Разумеш ли сада дубље значење молитве; како открива људе, колико је ко близу или далеко од Христа.

Пошто је Христос светлост света, они који га не виде, који у Њега не верују, засигурно су сви слепи. Као што насупрот њима, у светлости обитавају сви они који се труде да извршују заповести Христове. Они Христа исповедају као Бога и клањају му се и обожавају га. И онај који исповеда и има Христа за Господа и Бог свога бива оснажен силом призивања имена Његовог да врши Његову вољу. А ако не бива оснажен, јасно је да исповеда Христа само устима, док је срцем далеко од Њега.

Дакле, молитва колико нас сједињује са Христом, толико нас удаљава од ђавола. И то не само од ђавола, већ и од светског начина мишљења које рађа и поткрепљује страсти.

Где је на уснама молитва, ту је благодат. Са усана она треба да пређе на ум, да сиђе у срце. А то тражи труда и многе године.

Тешкоћа у молитви је на почетку, као и у сваком добром делу.

Потребно је да се труди језик, да одбаци сва празнословља и своје падове. И да постане навика. Јер, без труда и подвига, навика се не стиче. И да се покаже смирење, да би дошла благодат. После тога се отвара пут. Молитва се сједињује са дисањем. Буди се ум и прати молитву. И с временом долази до олакшања од страсти, стишавајући се помисли, умирује се срце.

Немој да се умориш враћајући свој ум, колико год пута побегне. Видеће Бог твоју спремност и труд и послаће ти благодат да га сабереш. Када дође благодат, све бива са радошћу, без напора.

Са молитвом, из једне радости у другу; без молитве, пад за падом, невоља за невољом и тежак прекор савести. За мало, мало труда и бола у молитви, много радостостворног плача, умиљења и суза, и радости присуства Божјег, најчистијег страха који очишћује, освећује ум и срце.

Држи колико можеш меру сну и стомаку да би могао да сачуваш свој језик и очи. А када једеш или спаваш, посебно тада да се трудиш на делу Божјем. И тада ће осетити горчину демони гледајући како једним кушајући другим бивају побеђени.

Гледај и понашај се са расуђивањем. Може да постоји јака воља али тело је слабо. Пази шта радиш. Ако идеш по вољи, уништаваш тело, орган душе. Врши дакле, духовно делање. Сувишак труда усмери на то и тако ћеш надоместити слабост тела. Не тражи се само труд већ и расуђивање, и то много расуђивања по Оцима.

Ум се лако прља, али се лако очишћује. Срце се тешко очишћује, али још теже прља јер то не дозвољава Божја благодат која у њему обитава.

Отуда потреба да се очисти срце да би се тако просветлио и ум чистим мислима које се на њему највише одржавају.

Као што је немогуће да се не саплиће онај који шета ноћу, тако је немогуће да не греши онај који још није видео божанску светлост.

Посебно пази на машту. Не примај никакву слику. Постаће ти идол коме ћеш се клањати. Као каква несташна птица, расејан ум уобржава најнеобичније маштарије, залазећи у тајне свести, ствара слику о најскривенијим тајнама ближњих. Молитвом избриши слику чим почне да се уобличава. Што више будеш каснио, то ћеш касније више морати да се трудиш и патиш.

Један старац је истеривао демоне и демони су га се много плашили. Рече му послушник: – Старче, зашто се тебе толико плаше демони? – Да ти кажем, дете моје. Када сам био млађи имао сам велику борбу са телом, мислено, у помислима. Али, благодаћу Божјом никада нисам допустио себи да попустим пред помислима. Помисли су се увек завршавале на предлогу. Никада нисам дозвољавао ђаволу да иде даље од предлога. А пошто је то била непрестана и напорна борба, Бог ми је дао благослов и благодат да демони беже од његових створења кад год ме угледају.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: