Објављено од стране: ИстиноЉубље | 10. априла 2018.

Закон, топуз, ђаво  и нечовјештво… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио): Св. Иларион Нови Исповедник, Св. Стефан Исповедник, и други Свети (10. апр./28. мар.)

Вести са Православне страже: Уторак, 10.4.2018.г…

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 758. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 109. по реду Литију Београдом, субота, 14. априла 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“ 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++

Закон, топуз, ђаво  и нечовјештво

Један ситан а многообелодањујући детаљ из данашњих дешавања. Наиме, док су браћа и сестре Православно сведочили о окупацији и терору над Православном Србијом испред тзв „Владе“, отишли смо дана на дуг пут како би колико је до нас помогли једном брату коме је очајнички требала помоћ. После целодневне вожње,а после очигледно доброг дела, ђаво нам је спремио мизерно искушење, а преко кога ће- до преко својих верних пионира из полиције(част само изузетцима) који упорно због своје плате пренебрегавају чињеницу да раде за окупационе власти а по неправедним и безбожним законима копираним из антихришћанске ЕУ.

И сад, при повратку у Београд, прво нам пукне каиш од алтернатора на колима, ухватимо се за телефон (пише и доживео- монах немонах Антоније) да позовемо мајстора да нам хитно помогне јер не можемо без светала док нас браћа и испред „Владе“ чекају да покупимо транспаренте на крају данашњег сведочанственог дана. Кад, ето ти ротација укључена, полиција маше кроз прозор, пресреће, кочи… Шта је било људи јел смо изазвали какву друштвену опасност- кажу, причали сте телефоном у току вожње. Добро, прво фино, па, јел то повод за овакво понижавање о гоњење, јел видите да нам је пукао каиш и зовемо мајстора да нам изађе у сусрет… Ништа, још дрскије- дај саобраћајну, возачку и личну карту. Добро, ево саобраћајна и возачка а за личну карту се тужим са полицијом збо злоупотребе биометријског снимања лица и могућности праћења свакога а без издатог налога за праћење, као да смо у логору. Дрско узе и оде да пише казну, каже, 10. хиљада а уколико уплатите за пар дана онда је само 5. хиљада… Добро де платићемо, само да вам објасним детаље о непрестаним Литијама Београдом које сви логорски новинари и медији игноришу, да вам објасним детаље окупације и политичке банде која ради за стране интересе и преписује неправедне  терорне стране законе које ви народ терате да слепо поштује… И тако даље и више… Те, на крају, рекосмо, ајде дајте нам ту казну платићемо вам- само да смо вам ово све у брк изрецитовали… кад, ето ти пишу још нешто… А шта вам је то друго- кажу, друга казна што смо изашли из аута без дозволе. Ааа, тако, е па, добро подсетисте, одосмо до аута да понесемо нешто. Враћамо се са фотоапаратом који је неопходан уређај у овој окупаторској држави. Клик, ето усликани сте како ревносно испуњавате своје нељудске окупаторске обавезе. Кажу, е, сад ћемо да пишемо и трећу- зато што сте нас сликали. Џаба, претураш по правилнику- имамо право да вас сликамо, јер то што се ви у униформу обукли то ништа не говори о вашим моралним квалитетима, јер мало, мало па неког полицајца у злочину ухвате. Претураше и даље али за ову трећу казну не могоше наћи образложење. Значи само две. Е па, бејасмо вољни за ону прву док се пристојно објашњавасмо, али пошто измислисте и другу и тражисте и трећу- јавите шефовима које сте звали- да сад ни по коју цену нећемо платити ниједну. Онда узрујана двојка која не зна више шта да измисли да настави кажњавање, скупи некакву хрпу папира и пружи нам уз возачку и саобраћајну. Добро, возачку и саобраћајну хоћемо а папире са уплатницама- нећемо… а баш они гурају заједно. Ишчупасмо смо им из руке само наша два документа и вратисмо се у кола. Кад, ето ти га млађи униформисани трчи и качи нам она њихова писанија за брисач. Добро, излазимо, и те папире им пљуснемо према њиховим колима… и ту се вечерња секвенца ревносних окупационих чиновника завршава. богу хвала, поправисмо и кола и стигосмо на време да склонимо транспаренте испред Владе на крају данашњег Православног сведочења…

Мислили смо да ништа не треба прећутати од ових ситница, јер чим је „Удбашки апологета „непогрешивости“ продржавне Патријаршије окупиране Србије“, проудбашки звекан Бокан познатији као режисер и публициста Драгослав Бокан, оплео по Литијама нашим, а ево спрема се и емисија „Експлозив“ да дође да нас услика, дај Боже да нас не представе као болеснике који нешто млатарају по улици и ометају „јавни реди и мир“ пуне две године… Све ово, после чињенице да на Литије, оркестрирано нико није обратио пажњу пуне две године, изгледа помало претерано случајно… Зато ћемо овде о свим ситницама и писати, било да оне долазе од Удбе, било од ђавола, јер смер и циљ им је исти.

Христос воскресе- Ваистину воскресе!

Да се оправославимо и смиримо док времена још има, и они недовољно побожни, и они безбожни, и они претерано побожни… сви да пригрлимо Православно Смирење Христово и да се отргнемо од колотечине ове која у безакоња и страдања цео народ суновраћује…

Богом здраво свагда нам били! 

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних данашњих Житија Светих:

Св. Иларион Нови Исповедник, Св. Стефан Исповедник, и други Свети (10. апр./28. мар.)

+++

Свети Николај Србски:

Резултат слика за васкрсење христово

Васкршња беседа 

После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског.

После Великог Петка грануо је Васкрс.

Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао.

Осуђени Христос јавио се као Судија света.

Избијено и убијено тело Његово оживело је.

Попљувано лице засветлило се као сунце.

Место трнова венца – круна Цара над царевима.

Место осамљености – војске су га анђелске окружиле.

Место десетак разбеглих ученика – пола милијарде следбеника славе га данас.

Место тесног гроба – стотине хиљада посвећених му храмова по свој земној планети.

Обнажено тело обукло се у славу небесну.

Љуте ране засијале се као звезде.

Крв из рана непрестано се још точи у милионе путира – животворно пиће верних!

Унакажен од убоја јавио се у красоти невиђеној.

Оковани роб показао се свемоћним Господарем неба и земље.

Бездихани мртвац открио се као Животворац.

Одбачен од људи – посведочен као једини Спаситељ људи.

Продан за тридесет сребреника постао је мерило свих вредности. Стандард свега доброга!

Непознати сад је најпознатији.

Загонетни – сад је Кључ свих загонетки.

Најудаљенији – сад је најближи сваком срцу људском.

Погребени праведник васкрсао је.

Неправедно осуђен од људи постављен је од Бога за Судију живих и мртвих.

Нараштај за нараштајем опијао се Њиме.

Племе за племеном прилазило је к Њему.

Народ за народом поклањао се Њему.

Царства курјачка уступала су место царству Јагњетовом.

Крвожедна племена паганска, очишћена Његовом крвљу, уздигла су буктињу Божије истине и братољубља.

Континенти онда непознати, насељени су сада са стотине милиона хришћана.

И насељавање овог америчког континента отпочело је у Његово име и Његову славу.

Оци овог народа били су они који су Њега волели више од живота свога. Као такви нису се устрашили смрти ни на бурном океану ни у беспутној пустињи нити под стрелама дивљака. Јер су знали, да ко за Њега умре, тај вечито живи.

Ко год се од хришћана борио за праву слободу, борио се у Његово име;

Ко је тражио правду, позивао се на Њега;

Ко је тражио Бога, није могао Њега мимоићи;

Ко је проповедао братство, проповедао је Њега;

Ко је мирио завађене, стављао је пред њих Крст и Јеванђеље.

Грешници су се кајали од стида пред Њим.

Злотвори су савлађивани Његовом љубављу.

Бесомучници су исцељивани Његовим именом.

Очајници су добијали снагу гледајући у Његово Распеће.

Покајници су вапили Њему за опроштај.

Самртници су предавали своје душе у Његове руке.

Страдалници су се уздали у Њега.

Борци за истину и слободу носили су Његово крсно знамење.

Крстоносне војске заклињане су Њиме.

Мученици за Његово име и Јеванђеље журили су у смрт као на весеље.

Не говорим ја о неколико стотина или неколико хиљада њих, чија су имена уписана у календар, него о безбројним милионима свих крштених генерација по васцелом свету у току две хиљаде година, чија су имена знана и уписана на небесима: о војсци Христовој, против које је немогуће војевати, и према којој су све противничке војске као „трска стучена и лан задимљен“; о спасеним народима на небу, чији је број већ близу броја песка у мору и звезда на небу, како је обећано Авраму.

Христови противници још у првом нараштају говорили су међу собом: „Шта да се ради? Зар не видите да му се не може ништа? Гле, свијет оде за Њим.“ Ово што су они тајно шаптали међу собом злобно и устрашено још за живота Исусова, у првој генерацији крштених људи, то можемо ми данас радосно објавити трубама и клицањем: Заиста не може му се ништа: гле, уистини, свијет оде за Њим!

Јер човек може победити човека али не и Сатану. А Он је победио Сатану. Човек може победити дивљу природу, али не и смрт. А Он је победио смрт.

Човек може убити човека, али не и васкрснути. А Он је васкрсавао мртве, васкрсао је и Себе, и васкрснуће на крају билионе оних који су веровали у Њега.

То ће бити Његова света породица у светом и вечном царству Његовом. Нека би дао Бог да се и ви сви нађете у тој светој породици Христовој, у којој се већ налазе милиони ваших предака, старих и нових…

Или зар не осећате ви, да све ово што ја говорим, говорим не само о јеванђелској и општој црквеној историји, него и о историји ваших богоносних и крстоносних предака: свештеника мученика и радника паћеника, и сељака и тежака који прекиваху час плугове у мачеве, а час мачеве у плугове; крстоносних војника, што са крстом војеваху, па или са крстом побеђиваху или под крстом умираху; кнежева, краљева, царева и свих великих богољуба, који својим благом подизаху задужбине по земљи својој и туђој, држећи се оне народне мудрости: „Све за душу, а душу низашто“; девојака и момака, удовица сиротица, које попут свете Петке, светога Саве и царице Милице и Јелене, презреше све пролазне радости живота па кретоше уском и трновитом стазом монашких подвига у наручје Христово; и безбројних стараца и младенаца, који за име Христово бише вођени кано овце на кланицу, и то не само у старо гусларско време, него и у наше епске дане.

Стара православна вера у васкрсење распетога Христа, и распете правде уопште, често је потврђивана и подмлађивана легионима нових и све нових мученика српских за Христа. Ево једног из многих примера нашег времена и нашег поколења:

Кад су безбожни властодршци постројили у Краљеву 2200 грађана, разног узраста и пола, ненаоружаних и невиних, да их стрељају због 22 њихова војника погинула у борби са националним српским четницима, тада један богомољац, Драгослав, црквењак наше катедрале, стојећи у строју, узео је да мирно чита Нови завет. Приметивши да ће непријатељ убрзо да пуца из митраљеза, он затвори свету књигу и метну у недра, па онда викне из свега гласа:

„Не бојте се смрти, браћо, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!“

На то из две хиљаде грла као из једнога разлеже се одговор као олуја:

ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

У том плотуни загрмеше и 2200 хришћанских тела оборише на земљу, док 2200 душа узнесе се у небесну војску мученика за веру Христову. Јер макар да је неко од њих и грешан био, као разбојник на крсту, отишао је у Рај зато што је пред смрт признао и исповедио васкрсење Христово.

То су све моја духовна чеда, из моје тужне резиденције. Кам да сам и ја са њима с таквом славом отишао из овога света у бољи! Али судба Божија није то хтела. Него ме оставила да се мучим и преживљујем муке свога народа.

Но ја вам овим не казујем историју жалости, но историју славе вашег народа. И уздржавам се да вам говорим више, да се не би погордили. Јер знајте да врлине предака не спасавају небрижне потомке. Потрудимо се зато бити до смрти на духовној и моралној стражи да би се одржали на висини наших крстоносних предака.

Честитајући вам данашњу славу вашег храма – славу над славама свега хришћанскога света – ја похваљујем вашу љубав према Христу и вашу народну слогу. Растите у тој љубави и утврђујте ту слогу. Поштујте свога неуморног владику и свог вољеног новог пароха рођеног у мојој епархији као и све свештенике духовнике. Не обазирите се ни лево ни десно него напред правим путем Божијим. Да би заслужили улазницу у небеско царство Христово, коме су се приволели сви крштени преци ваши, да би се удостојили великог Састанка са Христом и својим мученичким рођацима из давних и нових времена. А шта је слађе од тога састанка? И да би стали у строј безбројних војски анђелских и светитељских, па у хору с њима славили вечну победу Христову над смрћу певајући:

Христос воскрсе из мртвих, смрћу смрт попра и мртвима у гробовима живот дарова.

Христос воскресе, браћо и сестре!

Христос воскресе, радост донесе!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: