Објављено од стране: ИстиноЉубље | 11. марта 2018.

Православно сведочила и 104. по реду Литија Београдом, о дубинама издаје Православне Србије (10. 3. 2018. г.)

Вести са Православне страже: Двогодишњица Литија, Субота, 10.3.2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Двогодишња у низу непрестајућих Литија Београдом

Православно засведочила и 104. (двогодишња) узастопна Литија Београдом –

o дубинама издаје окупиране Православне Србије

Две пуне године се наврши откако овде испред институција издајника, институција колоније Србије, мокри са молитве из Светиње Грачанице у коју је 7. марта 2016. почела да продире вода проклете масонске бране Ровни. То што се за страдање Грачанице тада чуло у целој србској јавности и шире, био је знак нама Православнима да спознамо с ким имамо посла и јавни позив свакоме да се пресабере колико он сам саучествује са издајничким властима и опозицијама које су ујармиле поробљено Православље србско и системски га трују лажима, безбожјем и неморалом. Требало би човек да буде луд па да помисли да он сам својим промишљањем може нешто поправити у овом времену општег демонског хаоса, јер демони су добили власт у Отаџбини нашој због недовољног оправослављења и покајања свег народа нашега. Као што учитељица не може ништа децу научити ако ли сва деца галаме, тако и овде ако неко мисли да држи предавање онима који мисле да све знају и где сваки има свој најбољи прорачун како ће да живи и шта да ради. Али ове истрајне београдске Литије су показале нешто друго: да колико-толико има свесних Православних Срба који осећају личну одговорност због катастрофалног стања издаје србске Цркве и државе и који осећају дубинску потребу душе да се јавно изјасни да ли ће и даље ћутањем да саучествују у томе или неће. Ове Литије, поучене Светим оцима, иако смо грешни и недостојни, имају намеру да окупе на ово заједничко исповедно дело такве који су свесни колико смо погрешили што смо допустили да без нашег јавног сведочења лаж, заблуда и издаја оволико поробиле Србију. Како се саблазни свакодневно дешавају свакодневно би требало и Православно сведочити насупрот њима, јер у духовној борби нема застанка и паузе, иначе, ако ли си омаловерио, ма и на кратко, ђаво одмах вуче у грех који вуче ка паклу вечном. Нажалост, и ове протекле седмице беше појачан интензитет дела издаје усред некада Православне Србије… 

Преварни избори најјасније, откако нам изборне представе уведоше, разоткрише режирану превару власти и опозиција које и пре избора увек знају у танчине колико ће ко имати процената, али се договорише да се опозициони гласови исцепкају не би ли на власти остао најперспективнији издајник који је обећао страним им менторима потписати издају Светог србског Косова и Метохије. Тако да, у списку пријављених за изборе странака, у ствари, имамо обелодањен  списак домаћих издајника који здруженим злочиначким подухватом издају Православље и Отаџбину србску. Даље, како смо и раније опомињали да се не излази на изборе, јер је већински неизлазак народа на изборе једини знак освешћивања народа и обезврећивања изборних превара, пошто и позоришна представа коју гледа полупразна сала сматра се неуспелом, а камоли сфера легитимисања власти. И овде видимо смицалице око основних података о излазности, јер, једна агенција каже 51, друга 46, а трећа 44% изашлих (као да нису у исто време били у истој држави, а камоли у истом граду). То све значи да се народ полако освешћава, схвата да је издаја, али још нема довољно вере да би знао шта да ради. Само површни посматрач, са обзиром да је цела политичка сцена потајно за издају Космета, помислио би да је народ својим изласком на београдске изборе потврдио да је већински (ако се мисли на форсирану варијанту о 51% изашлих) и сам сложан  са том издајом. Међутим, када видите ко све од Шиптара, потурица и осталих странаца не живи у Београду, плус неажурирани бирачки спискови са непостојећим гласачима којих су на парламентарним изборима помињали да у Србији има преко 800 хиљада а које нити ‘власт’ нити ‘опозиција’ не исправљају, јер им је тако заповеђено од страних ментора а, све, како би служило за ‘демократски’ избор колонијалног управника Србије. Када видите да има пола милиона муслимана у Београду, а да је великоиздајник и његова секта добила око 370 хиљада гласова, схватате да су само муслимани и партијски плаћеници гласали за ову отворену издају Србије. Даље, на изборној преварној бини нам представише две привидно супротстављене стране са предводницима Вучићем и Ђиласом – каква провидна превара! Подсетимо се само да, док су трајали напади на Светињу Грачаницу 2010. г. главни уредник тадашње Правде Предраг Поповић је провукао по коју нашу скраћену изјаву, док га нису сменили, лист укинули, а потом је тај човек написао књигу о издајницима Вучићу, Дачићу и Ђиласу, где каже како се Вучић и Дачић гложе око власти, али се не дирају јер имају кофере раскринкавајућих докумената један о другоме. Поповић такође каже да је тада главни надзор листа Правда био Вучић, а главни финансијер Ђилас… и сада баш они, ‘случајно’, предводници две водеће супарничке стране. Мало је превише и за оне најнаивније. Мада, наравно, много је још народа који ово не схвата, много је жртава које не виде своје џелате…

Такође, ове недеље видесмо и како великоиздајник оде и у Румунију да тражи подршку за компромисну продају Светог Косова и Метохије. Као што иста банда у Случају Светиње Грачанице рече како је озидала нову црквицу на брду, комуњаре и безбожници не зидају ништа Бога ради, већ то мало потрошише да би се трампили за Светињу Божију – тако и овде, на питању Космета, банда би да за некакве пролазне милионе нечега трампи све Светиње Божије на србском Космету и за ту љигаву издају треба им подршка јавности. Зато су и отишли у Румунију да добију подршку за издају, а Румуни, Божијом Промишљу, показали овом великоиздајнику сабљу Књаза Михаила Обреновића. Па, у Грчкој су свакодневне тензије и ишчекивања рата са Турском, јер Турци хоће да отму од Кипра парче мора са налазиштима гаса и цела Грчка је спремна за општи рат у одбрану земље због парчета мора, а камоли због петине територије и Светиња Косова и Метохије. Зато су страни ментори ради поспешења издаје и наредили окупационим медијима србије да вести о предратном стању између Грчке и Турске ни речју не помињу у домаћем јавном простору Логора Србије. А у логору нашем који је тихо наштелован на уништење Православног србског живља, сазнајемо како су у Нишу Шиптарима дозволили куповину 12.000. србских станова, како су у Краљеву Шиптари готово све покуповали, како чак и у Бајиној Башти мноштво србских маловерника за пар хиљада евра пријављује пребивалиште Албанцима, како би касније добили држављанство СрбијеПосле се ништа не треба чудити што већи Шиптари владају у Београду него ли у Приштини, и што увек побеђују на монтираним изборима, а оно гласова што сакупе то је само захвалност оних којима србска држављанства и земљу распродаше за прљаве паре од шиптарске дроге која им је главна, од белосветских масонских моћника дозвољена, ‘привредна’ грана … Поменусмо овде и како марионетске масонско екуменистичке снаге прихолошки режирано најављују сада и промену Устава Цркве као увод у издајничку промену Устава Србије…

Испред Патријаршије, пак, детаљније опоменусмо на неправославне реформе Устава СПЦ који је досад био само формално-правни црквени акт, ради лакшег решавања проблема са државом, док га сада екуменистички омамљени продржавни епископи реформишу по својој вољи и покушавају га представити као глани закон СПЦ на основу кога ће утеривати своју власт. Притом, по старом удбашком методу, то се зло пажљиво прикрије и понеким добром, тако да прво кажу да ће СПЦ придодати свом називу и Пећка Патријаршија, што је добро у овом времену припреманог издајничког одрицања од Косова и Метохије. Међутим, већ у следећим речима назива србског патријарха каже се да је он патријарх ,,свих српских и приморских земаља“ где би се србскима сматрала Србија и евентуално Република Србска, а приморским Црна Гора за коју СПЦ овим признаје да није србска. Основно питање је овде: А шта је са србским епархијама у ресејању? Зар србским епархијама у дијаспори није више патријарх у Београду?! Одговор: Тачно. Овим неколики екуменистички властољубиви  епископи СПЦ намеравају да све епископије у расејању предају Цариградском проунијатском патријарху Вартоломеју коме је главно карактерно својство то што је улизички најомамљенији поклоник Ватикана и папе. Већ сада су епархије СПЦ у расејању уоквирене митрополитским системом, где на локалним саборима епископа увек председава епископ Цариградске патријаршије, а овим Уставом СПЦ би се те епархије у свему подјармиле незајашљиво папољубном патријарху Цариградском, јер је потајни циљ светских глобалиста све подчинити јакој власти њиховог Цариградског патријарха, да би потом исти све подјармио власти Ватикана. Такође, напоменусмо да окупационе екуменистичке снаге у СПЦ које су у тајности пуних 6. година писале овај по своме реформисани Устав (митрополит Амфилохије, епископи бачки Иринеј, браничевски Игњатије и умировљено-неумировљени Атанасије) а против чега је био патријарх Иринеј, који је још у почетку и напустио даља заседања ове тајне, антисаборске, комисије, дакле, екуменистичке снаге у СПЦ признају овиме да имају већ двотрећинску већину у Сабору епископа, јер ионако последњих година у епископе и хиротонишу углавном своје либерално васпитане ученике. Чим они намећу безбожно прегласавање у Архијерејски Сабор СПЦ значи да се уводи екуменска диктатура којој се не сме ништа препустити ван пројектованог папско-екуменског реформизма, а такође, одбацивањем Апостолског извлачења при избору патријарха не допуштају више Богу да се меша у њихове планове за разарање Светог Предања СПЦ. Сигурни су да имају двотрећинску већину екумениста, али, ако буде проблема, извлачиће седам пута док не постигну двотрећинску већину, а ако је ни тада којим, минимално могућим, случајем не постигну, чак ни тада неће молитвено извлачити патријарха по Богу, веће ће и тада гласати са бар половичном својом већином. Властољубље папско неколицине највластољубивијих епископа усред београдске Патријаршије не види опомене Светог Козме Етолског који је пророковао: ,,У последња времена проклињите папу – он ће бити крив за све, зло ће вам доћи од начитаних.“ (тј. неразумних који су много прочитали али гордост им није дала да схвате по Богу већ да извитопере учење Божије и покретани демонима да покушају да то наметну свима), а, такође, Св. Козма рече да у последње време свештеници неће знати која је лева а која десна страна. Ко има учи да чује нека чује и разуме мале сигнале Божије верним Православцима својима јер главно искушење СПЦ је увек долазило из Ватикана, а данас је много проватиканских епископа у београдској Патријаршији и много домаћих издајника у комплетној политичкој сцени Колоније Србије… једни од тих сигнала су пропадање авиона Томислава Николића када је полетао да позове папу у Србију, смрт оца Ивице Дачића на дан када је обигравао око папе у Ватикану, тежа болест митрополита Порфирија који је недавно пољубио руку архисекташу папи (притом, свима желимо све најбоље, а боље им бити неће ако не схвате узрок својих болести и невоља и не поврате се послушању Светитељима Цркве који су Свети јер у свему слушаху Главу Цркве Православне – Богочовека и Спаса нам Исуса Христа)… И на крају, у Јединој Светој Саборној и Апостолској Цркви коју је Свети Сава установио у србском народу увек су се сви проблеми решавали по слову канона и Предања Цркве Светих отаца а уз саборност и јавност са свим верним стадом Цркве. Тако је почетни Устав писан у време Светог мученика патријарха Варнаве 1931. г. уз предлоге и примедбе и свештенства и монаштва и верног народа објављених и у друштвеним јавним гласилима. А данас нам четири екуменска несмирена реформаторска епископа ‘саборно’, шест година домунђавајући се иза затворених врата, припремају закон по коме ће увек њихово већинско властољубље бити ‘законито’ у праву. Значи, време је да се саборност Цркве поврати уз јавна и улична сведочења иначе ћемо сви одговарати за ово јавно увођење окупационог екуменско-војног уређења србске Цркве, за ово рушење Светог Предања Цркве коју нам Духом Светим кроз Седам Васељенских и остале Богом доказано Свете Саборе Цркве у аманет оставише Светитељи Христа Бога Јединога Спаса нашега. Да је прогуравање овога реформаторског самовољно-екуменског Устава веома битно поненутом властољубивом четверцу без Кормилара, види се и по припреманом премештају проекуменског свештеника из Биговићеве екуменске земунске школе у Патријаршију, а због појачане контроле патријарха Иринеја који се очигледно не слаже са многим реформаторским  иницијативама од којих је овај устав само једна од оних које му серијски нападно намећу. Једна од опаких иницијатива овог екуменског Устава у покушају јесте и давање власти њима контролисаном (Слепом) Синоду да ради на зближавању и постизању јединства са свима који (било како!!!) верују у Свету Тројицу, дакле, и са анатемисаним од Светитеља наших папиним Латинима, и са монофизитима Јерменима, Коптима и осталим кривоверјима. Овде би врло лако било доказати, кад се поменута четворка не би склањала од сучељавања по рецепту великоиздајника Вучића, да ни они сами не знају да ли и како верују а камо ли да прописују самовољна правила за верујуће непоштујући у свему Каноне Светих писане Богом Духом Светим при чему су под проклетством сви који се Учењу Божијем свесно ма у било чему не саглашавају

Борба против потапања Светиње Грачанице није сама суштина непрестаних Литија наших. Грачаница је аларм и пророштво на који начин ће нам се дешавати и све остале безбројне свакодневне издаје које над наивним србским народом спроводи секташка политичка криминална банда. Страдање Грачанице је било Православно звоно за узбуну да се устане у сведочење Истине Христове како би се ми показали слугама Истине а ближњи наши видели једини могући Богом дани Православни излаз из свих србских искушења и страдања. Многи би волели да Литије наше умање, па ако негде и морају да нас констатују да постојимо сваке суботе поподне на улицама Београдским, онда да нас представе као неку иницијативу само за Грачаницу скривајући чињенице о још и већим безбројним издајама које овде помињемо а које се свакодневно увећавају. Тако антисрбска тајна Удба ако већ и мора да констатује неке неправде – онда она формира посебне испарчане иницијативе за сваки проблем посебно не дозвољавајући тиме да се коцкице склопе у коплетну слику организоване издаје, која, из једне централе и извора смишљана и спровођена, траје на свим пољима разарања србског Православног идентитета и државне самосвојности. Иницијатива за ово, иницијатива за оно, а ниједна неће да се удружи са другом како се не би народ обавестио о комплетној слици зла, како не би уочио у мозаику издаја прикривен лик ђавола над васцелом Србијом. Дају се само коцкице тог мозаика које удбашки вођи тумаче и контролисано разобличавају – не дозвољавајући никако да се коцкице свег осталог зла споје да се увиди где је извориште свих издаја србских, јединствен пројекат антихристовских сила које пронађоше овде продане душе који га спроводе или лукаво покривају или се намећу да  предводе оне који би да зло разобличе па их сврставају у мноштво ‘патриотских’ а прикривено неправославних колона…

Богу хвала, те на овој двогодишњој Литији нашој испред Ненародне Скупштине имадосмо и рецитацију песме Шапат од наше литијне песникиње сестре Славице Николић, а у извођењу сестре Јулијане:

ШАПАТ

Са високе Повленске литице, сјај  пружају, многе  сијалице… па лагано дуж стрмих падина, стазе траже греси и истина. | Спори корак и клизаве стене, тужно сунце, сенке уплашене… цепа  живот на хаљини скуте, док казаљке прескачу минуте.  |Сивим небом дангубе облаци, кроз ватромет долазе пајаци… носе чудне маске и  костиме, строгу јесен и лажљиве зиме. | Зрно песка флашице разбило, по књигама просу се  мастило… док се нижу глупост и порази, празним срцем, прљају образи. | Пружа живот постере бегунца, што се  крију, од људи и сунца… све  успехе нечовештвом мере… живе живот без Христа и Вере. |Бездушни су спремили армију, да од грешних скупи  вересију… граби злато војник тиранина, са њим земљу и Веру Србина. | У фијакер, сила свест упрегла… узда пукла, савест јој одбегла… гази брда, трчи низ пропланке, а храброшћу,  притеже опанке.| Па Истина са свитањем крете, на све стране  побаца конфете… чашом Вере сећању  наздрави, поклони се Српству и  застави. | Лете мисли пучином бескраја, шапће савест, галами издаја… ал’  душмани одвајкада знају, Крст ни Вера нису на продају! | Носи ветар  шапат измаглице, дахом храни облаке и птице… да полете дуж Небеског свода, до потомства Савиног народа. | Омамило светло авети из мрака, отворило књиге завета предака… од  хорди  јереси, и од  освајача… одбранили Веру, срце и шајкача. | Сакупља се Светосавска флота, под крилима Небеских  пилота… снагом Вере пали све  сензоре, пред свитање Православне зоре!

…а потом, и уобичајено родољубљем надахнути говор сестре наше Јасмине Букве који доносимо у целини:

,,Помаже Бог, драга браћо и сестре… Чудне се игре заигравају последњих дана над земљом српском… Упозоравају нас брижници који србски народ упорно деле на супростављене таборе, да ћемо ми Срби овим улицама ускоро јуришати једни на друге Оно што нам не говоре је који смо то једни а који смо други Срби. Али су добрано убеђени да су створили услове да крене брат Србин на брата Србина. Тако су дуго и упорно радили на томе да деле, поделе и разбију србски народ  да су коначно и поверовали да је ово тај тренутак, када ћемо сами да им завршимо та њихова зликовачка посла… Говоре нам то они које ништа не може да уплаши више него уједињен србски народ, народ који схвата који је ово тренутак и колико је важно да се под православним барјаком заклонимо од фарисејских планова за самоуништење србског народа… Претходни назови избори, коначно су отворили очи онима који су наивно поверовали да ћемо изборима да нешто мењамо у држави у којој је приватизована и правда и право, а свака Богомдана Истина, Љубав и Вера у исправност путева Господњих, предата на самовољу онима који су Србе вазда изнова покушавали да сатру. Свака институција, ове назови државе, стављена је под ненародну контролу, па је само још пробуђен народ постао сметња мрачним плановима болесних умова… Данас у Србији постоје само две стране. Једна је витална, народна, која се Божјим наумом  увећава  православном будношћу, и све осетнијем буђењем народа поученог светоотачким поукама и упозорењима на последња времена, а друга је мањинска режимска која је дебело преплашена од пробуђеног народа, па нас уз помоћ својих сатрапа, преплаћених аналитичара, теоретичара завере, геополитичара који не виде ништа даље од свог плота, преко којег им убацују апанаже за то њихово геополитичарење, потом патриота на дужности од  деведесетих наовамо, који нам сваки понаособ и сви заједно досољавају своја бајата паметовања како би нас додатно смутили, па ко нас после и где проспе… Видели смо и ко за кога и како ради, а видимо и резултат тог њиховог прегалаштва. Из сваке изјаве Алексадра Вучића, дате последњих дана нарочито, чита се само једна порука – чије се свако значење и тумачење своди у једну реч . Издаја је та реч која пара свест и са којом се не мири нико ко је с Богом помирен, и у вери православној поучен, смирен и покајан… Неће Срби јуришати једни на друге овим улицама. Џаба нам прете новим Петим октобром, исто они који су нас тим злочином довде и довели.  Јер то је за њих само начин стицања нових крвавих сребрењака, а србском народу православном још једна таква страхота значила би и дефинитивно растакање и расипање по туђини – где бисмо као и сваки народ без, Божјим наумом  и благословом поверене му државе,  били осуђени и на дефинитивно нестајање. И не бисмо били ни први ни последњи којима се то догодило… Драга браћо и сестре, видели смо ономад на шта се своди безбожна Србија, на протест од рода богомданих одрођених жентурача, које су у садејству са педерастим лобијем  захтевала нека своја, па још и женска права од оне, или оног, што им је и омогућила да годинама саблажњавају народ србски православни… На чело владе ове несрбске државе је понижење за све србско и човечно. Ругло за које нити је ко чуо, нити је икад ко гласао, а које отворено нам прети дигитализацијом, жигосањем, тровањем, чиповањем, од Бога одрицањем, и у калуп неродни калупљењем. Председник назови владе Србије, највећа је претња жени србској православној – па ни не чуди што се баш њој апостасија и од рода свога обраћа… Због чега су баш ономад марширали овим улицама? Да би закрчиле пут србским женама које су имале и рашто да се буне. Женама којима је онемогућено да исхране своју децу, женама којима отимају децу, принудно их вакцинишу, трују, одрођују од породице и од вере православне, на којој се и чува традиција србске породице. Да би заузеле улице како се на њима у протест не би окупиле оне које за тако нешто имају прави разлог за протест и побуну… Тражити право које поништава сву благодет која је на србску жену од Бога сишла,  јерес  је и атак на кост у грлу – коју нечастивима представља србска породица… А није то нешто што се ето још једном одиграло, па се повукло. То је напаст која изједа Србина са свих страна, то је оркестрирана машинерија која се неће умирити докле год се народ србски мири са пошастима које харају земљом србском православном. Трајаће то докле год се народ србски  вери својој православној не поврати, и драгом се Богу за помоћ и спас од оваквих зликоваца не обрати… Ако су већ неке жене – оне које су настале од мајмуна па за Бога не знају – толико у свом Дарвинизму еволуирале, и то бисмо могли да разумемо, само у једном случају. Нек нам се за своја мушка права обрате са захтевима исто те жене, из неког рудника. Уместо што то раде из топлих фотеља својих лоби зверињака. Па кад видимо да свакодневно силазе у јаму можда ће неко и да поверује у ту њихову безбожну еволуцију коју овако здушно препоручују србској жени… А србска жена, је свака којој не прође дан да се за потомство своје Богу не помоли. Србска је жена она која се на жртвеник испела кад је требало да се у тешка времена спашава и породица и држава Србска. Србска је жена, жена и ратница, и мајка и монахиња и светица и покајана грешница, која има свест о томе да није постала од мајмунице, него јој је Христом Богом дато да одржи народ Србски – ма колику цену за то треба да плати… Таква жена данас богобојажљиво је неустрашива, и Божјим се наумом оснажена не двоуми кад је борба за породицу и државу у питању. То је та равноправност о којој се не говори кад оне – лези лебе да те једем – безбожнице у скупштини крену да држе говоре о томе како су мање плаћене од мушкараца. А да се при том ни оне ни ти назови мушкарци, не запитају ни ко их плаћа, ни за шта их плаћамо… Србска жена је и данас у Литији за спас породице и државе, и физички и у мислима и молитвама да ништа не спречи све нас да истрајемо у овој борби са нечастивим силама које су баш на србску жену и најјаче удариле. И овде, и на православној Литургији, и пред породичном Иконом, србска је жена та која зна своје место и своју улогу у србској породици и држави. Држави која само у Православљу може да буде и држава србске жене, јер јој само таква штити и обезбеђује свако њено женско право, које и јесте и женско, и право и србско –  само и једино ако јој је Богомајчином молитвом за србску жену благословено… Моли се србска жена да нам свима Њена Милост и Богоследност да снаге да се православљем заштићени још једном у тешкој србској историји читав народ србски Богу дозове, и милошћу Његовом дође до спасења… Амин. Боже дај!“

Испред предводника колонијалних окупационих медија Србије, тзв. РТС-а, где погледасмо нови Слободни Србски Дневник са темама: Двогодишњице Литија наших, екуменског реформисања Устава СПЦ, све очигледније матрице изборних превара

Само нас Господ може спасити од мноштва демонских замки ако будемо чврсто Православно веровали и не плашили се привремених нарогушених противника којима је крај, ако овако наставе, у паклу огњеном.

Ове Литије наше нису наше већ Светоотачке, јер поучени Светитељима нашим и изађосмо у временима опште издаје и рушења побожности и државности србске да одужујемо Православно сведочећи оно најмање што смо дужни. Бог је увек јачи од свих а ми гледамо да будемо Божији. Зато ово и сведочимо јер је обавеза оних који се у Светом Православљу Божијем исповедају, Причешћују, који брину о својој Јединој Божијој Цркви Православној, опомињући ако се нешто нарушава од Предања и Канона Светих отаца, али не одвајајући се ни од кога ко Православно Вјерују још увек верује и изговара. Нажалост, обично је бивало оно што напомиње Свети владика Николај да је највећи србски грех нестрпљење, те се, ако су се и схватале замке неких преступа, смо гледало да се од таквих одвоји а не да се се Истина исповеда докле се у целом народу не схвати и победи. Ни од кога се нећемо одвајати докле год не буде имао ништа Православно на себи за шта би га могли закачити, а нећемо их ни качити ни привлачити својим речима већ речима и поукама Светих отаца и никада ниједном привидном патриоти нећемо дозволити да неометан и неразобличен предводи своју фракцију ако ли скреће са темеља Православне побожности, ако је више самопоуздан него Богоуздан, ако ли скреће тему са главних узрока свих наших невоља многоструко понављанних у пророчкој песми Небеска Литургија: ,,Закукаше Срби у невољи, ал’ се Живог Бога не сетише, нити Бога нити својих греха, док Свети Сава плаче за нама“. Бога се сетити и својих греха, а не само неке логичке самопоуздане иницијативе, Православно да се боримо и сведочимо не гледајући на лажпатриотске иницијативе који не истичу Православље да би добили гласове незнабожаца, атеиста и осталих србских отпадица. Да буде макар и мало стадо сведочеће Православно а Богом благословено, јер је Господ тај Једини Који силом Својом једнога дана, кад се Срби Православно побожно Богу врате и покају, молитвама Богомајке и Светитеља Саве, послати Светог Архангела Михаила и све Небеске Силе и Свете Славе наше да ослободи оправослављено и покајано стадо србско, где ће свако Србче јавно и смело за Православље Христово стојати и увек се Богу молити да га одржи у вери и смирењу свакога дана и часа, и њега самог и породицу његову и цео род његов од данас у векове векова. Амин.

На крају ове двогодишње Литије само Богу скупа заблагодарисмо на свему. Богом срећан повратак домовима пожелесмо браћи и сестрама из Ужица, Суботице, Бачке Планке, Новог Сада, Ваљева… Брат Милорад нам отпева песму о Јанку Катићу, и потом нам исприча нешто о личности и делу овог јунака. Након тога, по обичају отпевасмо сложно химну Светом Сави и пожелесмо свако Благодатно добро Господње свима до нове суботње непрестајуће Литије 17. марта.

Свемоћним Богом нашим, Господом Православне Љубави Крсно објављене роду људском – свагда нам смерни и здрави били!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: