Објављено од стране: ИстиноЉубље | 5. марта 2018.

НАЈАВА: Сутра је НОВА 38. исповедна ЛИТИЈА Ваљевом (уторак, 6. март 2017. Градски трг у 17. час.)… ПОКАЈАЊЕ- Св. Николај Србски… (ВИДЕО: Необјављена 26. Литија Београдом од 10.9.2016.)… (НОВО) Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио)…

Вести са Православне страже: Понедељак, 5. 3. 2018. г…

Н А Ј А В А: Ваљево, уторак, 6. март, Градски трг у 17. час. 

Сутра је нова Литија Ваљевом за спас потопљене Грачанице и оправослављење окупиране Србије

Док у Београду једна сабраћа непрестано свакодневно Православно-исповедно сведоче против окупације, једном месечно  одлазимо и у Ваљево да Литијом Богу се помолимо и геноцидну масонску брану Ровни, тај мач проклетства и штете над градом Ваљевом, разобличимо.

Иначе, паралелно… Свакодневно се одржавају наши целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије у Београду…

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 723. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући Историјску 104. по реду, суботњу Православно-исповедну Литију Београдом…

    Дакле, сутра је и нова, 38. по реду, месечна Православно-исповедна Литија духовно уснулим Ваљевом (уторак, 6. март. 2017. Градски трг од 17. часова)… Литија за Истину Христову у данима када се србска Црква и Отаџбина системски понижавају и уништавају, и док се Косово завршно продаје, патријарх србски изјављује да је у симфонији са глобалистичким марионетама на власти Србије… Стога, нико нема Благослов да седи у кући и мирно гледа општу издају, јер речено је у Светом Писму: „Богу се треба већма покоравати него ли људима“ (Дел. ап. 5:29)… Нити се, пак, уздамо у своје малене моћи, нити се смемо неоправдано изговарати као да то није наша Православна обавеза и исказ вољне припадности Оцу нам Небеском… Јер, нећемо у дан Суда дати одговоре што патријарх, епископи, духовници и интелектуалци нису боље и више чинили у овим данима општенародне издаје. Mада је највећа одговорност на њима, ипак је главно наше Православно питање – да ли смо ми сами јавно, колико можемо по својим моћима, сведочили Веру Православну и указивали својим необавештеним ближњима на лажна учења и лажне учитеље како они не би душом пострадали.

     И зато, не будемо ли дела сведочења и исповедања Светог Православља имали, нећемо се много разликовати од фарисеја који се молише јавно да их људи виде; пред очима света испуњаваху форму Закона, а срце им беше далеко од Господа Истине и не марише да Њега познају и да се сажале пред страшним Распећем Његовим. По Закону, праше чаше, клупе и жбанове, а Самога пророкованога Христа Бога нити тражаху, нити Га познаше, већ Њега не желећи познати, иако знајући о Његовој савршеној Праведности и исцељењима народа од свих недуга – Распећу Га препустише.

    Стога и није довољна само молитва без одбране и сведочења Истине Православне; јер да су нам молитва и добра дела били онако Православно-исповедни какви би требало да буду – не би сада екуменизам плавио Црквом србском, не би Грачаница била под водом, а Отаџбина нам била распродата окупатору од непријатељима инсталираних нам лукавих домаћих изрода, политичких замајивача нашег поробљеног народа. Значи, и молитва – за покајно поправљање и стицање Благодати Божије, али и добра дела и сведочење Истине Христове јесу добра примена Благодати са Свете Литургије која се не сме закопавати у песак земљољубља, маловерја и самопоштеде…

Мартовска Литија Ваљевом, уторак, 6. март, Градски трг од 17. часова 

+++

За спас потопљене Грачанице и окупиране Православне Србије

26. по реду Литија Београдом за Православну слободу окупиране Србије, 10. 9. 2016.

(Са великим закашњењем: Комплетан докуметаран видео Литије за Православну архиву…  ово је једна од десетак Литија које смо пропустили да комплетирамо а које би требало, ако Бог да, наредних дана да приредимо.)

Сваке наредне суботе испред назовивладе Србије, од 15:30 часова, крећу Православне Литије центром Београда, које неће престати док Истина у Србији не победи и слобода Православна не осване, у овој сада масонско-глобалистички окупираној колонији Србији. Oво пред Вама је снимак 26. по реду Литије Београдом од 10.9.2016. године.

+++

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Тимотеј Пустињак; Св. Евстатије Антиохијски; Св. Георгије Чудотворац (6. мар./21. феб.)

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети Николај Србски:

Сродна слика

Покајање- прешна потреба наших дана

 Неко од Светих Отаца завапио је Богу: Господе, дај ми један, једини дан за који се не морам кајати!

Ово не може сваки разумети.

Ово може разумети само онај хришћанин, који је навикао да стоји на стражи своје душе и да у њој запажа најутанчаније покрете добрих и злих жеља, добрих и злих мисли. А жеље и мисли родитељи су речи и дела.

Међутим има људи који се зову хришћанима, а којима је увек на језику готово самооправдање: Ја немам зашта да се кајем у животу.

Каква самообмана!

И каква разлика између оног светог човека који је желео један, једини дан чист и безгрешан, и ових „безгрешника“ који цео свој живот, тј. хиљаде и хиљаде дана, сматрају светим и безгрешним…

На сваком и свачијем опелу православни свештеник се моли Богу за опроштај грехова покојникових, па каже: …јер нема човека који је жив а да није згрешио. Како згрешио? Словом, дјелом или помишленијем, дакле, и помисли могу бити грех. И жеље могу бити грех. Речи и дела произилазе, или рађају се, од помисли и жеља. Ово су као родитељи, оно као деца. Могу они бити и бездетни, па ипак човечија душа да буде сва у греху. То јест, могу наше зле помисли и зле жеље остати у нама неизражене и најављене кроз речи и дела, па ипак сва наша душа да буде помрачена грехом.

Уми срце своје од зла, говори Господ (Јер,4,14). На другом месту опет у Библији каже се: Није Бог као човек да суди по спољашности, него он испитује срца и утробе.

Отуда је јасно да се покајање тражи не само за речи и дела, него и за помисли и жеље.

Како народ мисли и осећа?

На једном молитвеном скупу певаху људи и жене неку песму о покајању, завршавајући сваку строфу овим рефреном:

Покајање Богу радовање,

Некајање паклу радовање.

После отпеване песме устаде један човек, кога називаху брат Крстивојем, па изговори једну красну реч о потреби покајања. Пишем ово памећу:

Читали сте, вели, браћо и сестре, у Светоме Писму, а чули сте и од својих свештеника, да је Бог оставио покајање за спасење. Не тражи Створитељ од нас неку небесну праведност. Зна Он од каквог смо састава. Нисмо ми као дворац од гранита, него као кућа од земље. Зна Он то боље него ми сами што себе знамо. Зато тражи од нас да колико год можемо уздржавамо се од греха и безакоња, а када сагрешимо да се одмах покајемо.

У ове мутне дане наши свештеници највише говоре о покајању и позивају народ на покајање. По својој сељачкој памети ја рачунам да ако би се сав народ покајао, не би нам сав свет могао ништа наудити. Зар није тако браћо?

Тако је! -одјекну кроз вечерњу тишину.

Било је времена, драга браћо, кад ја нисам имао појма о покајању. Прво, нисам знао да се треба кајати, друго, био сам горд да би се кајао, и најзад, било ме је стид да признам грех и да се покајем.

Па сам онда испитивао стање код других људи и разумео ово што ћу вам рећи – три су узрока некајању: незнање шта је грех, гордост и стид.

Ја рекох што имадох. Само још да поновим – само нас покајање може спасти од свију зала. А сада нека настави неко други.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: