Објављено од стране: ИстиноЉубље | 4. марта 2018.

Православно сведочила и 103. по реду Литија Београдом, о дубинама издаје Православне Србије (3. 3. 2018. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 3. 3. 2018. г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и 103. узастопна Литија – о дубинама издаје окупиране Православне Србије

 

Са чврстом вером у Бога, уз констатацију да – кога нема, без њега се увек може, отпочела је и наша 103. Православно-исповедна Литија Београдом… Православну поруку ових непрестаних Литија која је, у ствари, не наша, већ Светитеља наших, не проносимо улицама Београда довољно молитвено и честито како би требало, али битно је да смо свесни, иако смо грешни и недостојни бити пример у било чему, да смо у обавези да следимо Истину Господа нашега и Заповести Његове, не би ли се на путу правоме исправљали и на крају задобили вечност Његову… са вером Православном у срцу и на уснама, јер без вере добрих дела нема.

,,За Крст Часни и слободу златну!“ То је поклич целокупне србске часне историје, а слобода је златна само ако је честита. Нажалост, дошло је време, да крст многи не воле, притом, не мислимо овде на свесилни Крст Господњи, већ на симболично значење које означава невоље искушења животних које прате свакога искрено Православнога ко се одлучио вратити у загрљај Оцу своме Небескоме. За Крст Часни – са Вером једино у Христа да се смерно служи Истини Његовој уз честито живљење не би ли се удостојити Благодати Љубави Његове која силази на свакога искреног, смерног и верног слугу Његовога. Без Христа Бога не можемо чинити ништа. Те речи је рекао и Сам Господ наш, а доживесмо данас време у коме је Богом заветни народ наш те речи заборавио, занемарио или одбацио…

Данас смо сведоци да ове марионете домаћих издајника које раде за стране интересе, и из власти и из комплетне опозиције, опет праве своје изборе усред Васкршњег поста, опет скрнаве недељни празнични дан по ко зна коју изборну годину заредом… са основним циљем да одрже у смућењу овај наивни народ наш међусобним свађама њиховим, где се они театрално препиру само око тога ко је шта украо, ко је мањи лопов и како ће ко да дође на власт као поглавица лопова, а да нико ниједном не помену општу издају земље, не поменуше ни тровање деце вакцинама и отимање од родитеља, ни вишегодишње свакодневно запрашивање кејмтрејлс авионима… Нико то ни споменуо није, а камоли екуменизам, папизам, масонство, илуминате, језуите, малтешке витезове и остале секте које данас владају Србијом. Шта су нам приредили на њиховим изборима, то само њихов отац ђаво зна. Јасно је једино да су им само две варијанте у оптицају: или ће изрежирати победу актуелног великоиздајника као награду за то што би издао србски Космет одмах после тога, или ће, пак, ове резервне играче већ сада почети изводити на сцену власти, за почетак београдску, као резервне играче који ће да наставе где издајник застане пошто прода Свето Косово.

Битно је само да се никад не забораве речи Светог старца Гаврила који  је пророковао да ће нам се све већи од већег издајника смењивати на власти у Србији – док не дође руски цар да нас спасе, и да се молимо Богу да то што пре буде. Да би се то десило, да би се страдање прекратило, сви морамо искрено да се молимо и деламо, јер молитва без добрих дела у молитвеном смеру није искрена. Ако сад у ропству не сагледамо Промисао Божи и на себи и на свом народу, и не обратимо се Оцу Небескоме за помоћ – кад ћемо? А ако се неки још, и после свега овога, питају да ли да изађу на изборе, поновићемо: избори су сатанистичка приредба за замајавање народа, а ради безбрижног наставка даље тихе окупације, где увек један најперспективнији домаћи великоиздајник има прегршт резервних издајника у опозицији. То што неко каже, ако се не изађе на изборе – даће се глас Вучићу, то заборавите. Приписали или не приписали, победили једни друге са 51 према 49, или са 99 према 1%, није ни битно. Битно је да су избори режирана ствар окупационих власти и да на ту демонску приредбу у којој се окупација приказује као добровољни избор самог народа – србски Православни народ не сме да излази јер несвесно би саучествовао у режирању даље издаје и Отаџбине и Цркве србске. То што ће ову поруку мало људи да чује, није нам битно, Бог зна како ће је и када  и коме раширити, мада би желели да што више освешћене браће има и јер би највећи пораз издајничке политичке сцене био да им већина народа не изађе на изборе, да народ Православно све више заживи у покајању и добрим делима. Само тако ће народ све више схватати и одговорност што смо ми и наши родитељи живели у држави безбожној и нисмо довољно урадили да се она ослободи од лукавих лажи и заблуда и врати јединој од Бога благословеној Светој Православној побожности. Да тако оправославивши се и освестивши се, сваки Србин схвати колико је дужан да због душе своје и ближњих својих пожртвовано одради колико може у сведочењу Истине Христове да се то исправи, да више не буде никад овакав духовни помор као што је био, и као што траје…

Литије су, на улици, видљив Православни пример, и сви који смо учесници у њима смо органски део тога, те смо и обавезни свакоме, ако ли нас ко негде упита,  тачно пренети поруку ових Литија, јер она није наша, она је од Светих отаца нам у аманет дата… а све како би добронамерно пренео Православни рецепт како да заживимо да би нам страдање било краће и безболније. Нажалост, број присутних на овим Литијама уопште не указује да нас скоро оправослављење и избављење чека… нажалост – напротив!  

Начусмо скоро да је једна побожна сестра у једној Цркви у Београду, а после Литургије, прокоменатрисала наше Литије, као: ,,Добро је што се боре против потапања Грачанице, али не смемо са њима јер они су против званичне Цркве.“ Ето, тако ју је неко поучио, тако ју је неко слагао, вероватно и неки од свештеника којима је омилио свој положај и част од Истине Христове, омилило им се слушати моћнике овоземне а не Свемоћнога Бога Живога чију Веру и Благодат им је дао да чувају стадо Христово за вечност Божију. Тако је многима лакше да поверују, јер тако не морају да изађу напоље, и нема неког активног Православног примера сем ових Литија наших, па, ако и нама нађу неку фалинку, мисле да оправдано не морају ништа да раде, да мисле да су у свему исправни, да уопште не живимо у временима издаје и да ће Бог то све да поправи једнога дана, без обзира тражили ми то или не тражили. Господ, у краткотрајном испитном нам животу овоме, ослушкује вољу нашу, а воља наша није само на уснама и на молитви и на богослужењима и у собама… него се воља најјасније види на делима. Када човек нешто жели, за то се Богу моли, и кад то на делу потврди, и кад истрајношћу молитве и дела да је непоколебиво жељан тога – онда Господ дарује помоћ. Неко нас пре Литије позва и рече како се јутрос огрешио, и није достојан да дође на Литију. Какви наивни изговори! Па, нисмо ми овде никаква духовна елита, већ скуп свесних грешника који схватају шта су за помоћ Божију и искупљење дужни чинити, јер смо досадашњом раслабљеношћу и ћутањем умногоме допринели што је погибија србских душа данас дошла до оволико великих размера. Иди, брате, у Цркву исповеди се, помоли се, па хајд’ у Литију док ово још веће какво страдање није нам свима приспело. Зато, брате, размисли да ли ће ти боље бити ако будеш седео кући, у том греху, или уради понешто, ма и најмање од онога што си дужан чинити, а што је Господ Правде и Љубави вечне заповедио. 

Стога, нека нико не помисли да смо овде и стога што смо против Србске Православне Цркве – каква дрска глупост! Ово је управо брига за СПЦ која је Црква Светога Саве, Светога цара Лазара, Светога Василија Острошкога који су у једнодушју са свима Светима једном занавек утврдили Православну Истину Цркве, у сили Благодати Божије, и ту Истину чувамо и ту Истину молимо наше свештенство да настави да чува, да Је не расипа, да је не занемарује… Јер та Истина је Истинити Христос Бог, због чега и имамо Благодат, Она је Црква и живећи Њоме јесмо кандидати за вечноблажено Царство Христово. Амин, Боже дај Је свима…

Испред патријаршије, по 103. пут истрајношћу посведочисмо да су разлози долазака овде животно важни за све, да данашњи предстојници СПЦ упорно учествују у светском скупу секти званом ССц, да се не одричу јереси екуменизма и папизма, да не лече раскол који су створили, да не одлучују домаће издајнике из свих власти и опозиција већ су, како и сами кажу, у симфонији са њима. Ми смо свесни да то исправити није у нашим моћима, али смо свесни да докле год те саблазни трају, морамо бити јавно против њих, како не би саучествовали ћутањем у њиховом ширењу. Свето Православље је једини овоземни узрок спасења вечнога и Оно се не може орочити и дати некоме на чување, него смо сви заједно жива Црква Христова у којој ће свако дати за себе одговор како је веровао, дали је веру у себи и пред другима чувао, и има ли на себи благодати Божије као доказа плодова те јединоспасавајуће Православне вере. Господ је Глава и Срце Цркве, Свети оци су Крвоток Цркве, а сваки од нас треба да да одговор да ли је живео тим Крвотоком и остао орган Цркве, или су му греси и непокајање спречили доток крвотока вечнога живота и спремили га за вечну муку и шкргут зуба.

Дакле, без Православља нема спасења, а ни Православље у уму не помаже ништа без дела покајања, док је Православно свештенство и монаштво ту да да пример Православног покајања и Богослужења на делу, прво у чувању Свете вере па онда и у свим другим добрим делима, као дати од Бога пастири стада Христова. Покајање постоји само ако је свесно пред Богом Живим, постоји само у Православљу, и знак је смирења и пожртвованости за Бога и за ближње, за Истину Божију и добро вечно свима ближњима. Међутим, ако ли народ верни не живи у покајању, не може се оправдати изговором да су свештеници криви јер су веру и покајање слабо на делу сведочили, јер ће свако пред Господом дати одговор за себе да ли је живео и делао по Заповестима Божијим и примеру Светих отаца, или се угледао на неке друге са којима се међусобно чешкао по ушима и проводио време у греху и немару. Када нема покајању у целом народу, то је јасан знак да нити је пастир испунио оно за шта се Богу заветовао, нити народ, у недостатку живих примера, тражи да чита Светоотачке књиге, да нађе души својој излаза једино у поукама Светих, из овог времена велике погибије душа. И тако, обично онај ко се не каје – он тражи у другима кривицу за своје невоље, у неким властима и краткотрајним моћницима види решење својих проблема, и кад-тад ће то непокајано и непослушно стадо да устане да нападне и вође и саме пастире. Тако да сразмерно колико се немар духовни и непокајање у народу умножава, све је већа вероватноћа да ће стадо устати на немарне пастире, мислећи да су им они баш за све криви. Не заборавимо речи Светога Писма да ,,Суд почиње од дома Божијега„. Прво се суди онима који су свесно веровали и познавали Господа а нису испунили оно што су били дужни. Прво се на њима види прст Божији када дођу дани суда после дуготрпељивог ишчекивања покајања од Милосног и Праведнога нам Господа Бога, када почне време тих периода земаљских када Господ треба видљивије да су умеша у нашу историју, историју болести. Ми то никоме не желимо, али ако наши пастири наставе овако да не маре за речи Господње, за духовно стање у народу и издају у држави (част појединцима), онда ће доћи тренуци када ће ове сведочанствене Литије наше морати бити и заштитни шпалир, да не доживе линч они који нису марили за реч Господњу, а били су у обавези да у Њој чувају поверено им стадо. Овај свет је све више безбожан, све више је тоталитаран, све више ђаво настоји да завлада над свима, а једино над чиме није никад могао (и неће) јесте Православна Црква Христова, и онда му је нарочита опсесија да бар покуша да преко њему послушних појединих пастира, превари многе. Свети Јован Златоусти каже: ,,Не примај се свештеничког чина ако ли ниси спреман у сваком тренутку да останеш без њега. Да никада не зависи твоје исповедање Истине Христове пред верним стадом Христовим од твојих услова живљења, а како не би стога видљиво остао у чину а заблудом погубио многе.“

Све су ово јавне примедбе на раслабљеност и заблуде које трају и треба их стално јавно понављати све док се не поправе. Да не причамо сада како нема Светог Петра Цетињског или Петра Другог Његоша, или проте Матеје, да народ верни, исповеђени и Причешћени поведу у бој за ослобођење србске Цркве и Отаџбине од домаћих издајника, који изнутра трују стадо Христово, него нема чак ни оних да те издајнике бар усмено опомену, да се бар јавно на речима од њих и дела њиховим ограде, тако спашавајући и душу своју и дајући пример целом стаду чега да се пази и како да чини… 

Ове Литије сваке суботе и по 103. пут нису срећне ни што почињу у 3. сата и трају до 8. сати, што не можемо да присуствујемо редовном Богослужењу уочи недељног празника. Али истовремено смо свесни да је и све ово Литијно исповедна молитва, преко потребна дела молитвена, све је ово један, па макар и најмањи, вид Богослужења, јер у временима овакве издаје каква никад у Србији бивала није, ред би био да оци и свештеници са Његовом светошћу на челу, почекају нас овде пред Богослужење на петнаест минута, бар кад и долазимо, па и да одложе мало Богослужење како би овде, Бога и рода ради, поразговарали мало о томе ко нам то разара Цркву у државу, како и докле ће то да траје, да ли са нашим пристанком или противљењем

,,Помаже Бог Ваша светости!“ (патријарх ћутке, у пратњи свештеника, ни не осврћући се уобичајено прође ка Цркви а поред нас)… ,,Срећан Вам пост и молитва, и да се појачају мало добра дела (исповедање вере) или од поста и молитве слаба вајда. Тако да, када је човек зна да је пред Богом и родом дужан и да мора нешто да чини, све му је лако чинити. Мени је лично (говор је монаха-немонаха Антонија) велики проблем обраћати се овде и пазити да се јавно не огрешим било којом речју, али, истовремено, у целом овом ропству, ових пар сати суботњих Литија дође као осећај слободе, као осећај сигурне победе Православља и осећај грешности да смо ми премало учинили да до ње што пре дође, да то морамо поправљати, љубећи Бога, и брат брата, све више причешћени Светим Тајнама Цркве, Благодаћу Христовом, у смиреном служењу међусобном, дај Боже свима, све више, што пре. Амин.“

Провуче се сибирска зима између две наше суботе, а да нас не косну, Богу хвала на Милости Његовој, и на томе што нам ова зима србске издаје не да покоја нити оправдања, да се само молимо у Црквама и кућама нашим…

Нисмо заборавили поменути на Литији овој и како је јуче, у време предизборне им тишине, г. Симо Спасић ‘случајно’ окачио испред тзв. Владе Србије огроман плакат на коме је писало како Шпанија неће никад признати независно шиптарско Косово… Наравно, све како би народ помислио да је то сама ‘Влада Србије’ поставила, и како је и она против издаје Косова… и то ће висити неко време, док се изборна прашина не слегне и нова издајничка гарнитура, да ли из садашње издајничке власти или од резерви из издајничке опозиције, не запоседне дизгине нове патриотске преваре и наставка тихе издаје Отаџбине и Цркве србске

Испред Ненародне Скупштине још поменусмо и како је у овим временима опште издаје велика неопходност за цео народ спознати и заживети Православном Истином, како би нам Господ даровао слободу и заштићену Православну границу Отаџбине према демонизованим свим осталим религијама и народима који хушкани ђаволом погледа и нишана не скидају са Вере, душа и имовине нашег омаловереног, али још увек Православног народа. Само треба погледати намере Шиптара – или да се уједине под велом антихристовске ЕуРопске Уније, или да крену у остваривање измаштане велике Албаније, јер много лакше би нам било да крену у ово друго са отвореним нападима, него ли да се сутра у отвореним границама ЕУ агресивно рашире по свим србским крајевима и да наставе парама од дроге да задобијају све оно што никад оружијем ни замислити постићи могли нису.

Испред предводника лажљивих медија Србија тзв. РТС-а због малог кашњења, ипак не стигосмо одгледати овосуботњи Слободни Србски Дневник са темама преварних избора, налагањем најновије штетне вакцинације робљу србском, величанственој Крвавој Литији и скорашњем поразном Критском сабору… Поменусмо и да нам је у овај наступајући петак тачно две године од почетка свакодневних и целодневних стајања испред тзв. Владе Србије, како је потапање Ваљевске Грачанице слика издаје косовске Светиње Грачанице која наступа ускоро – ако ли се Православно не пробудимо и делатно не покајемо… 

Тек на завршетку литије приметисмо да је међу нама од зиме зашушкана сестра Јасмина Буква, те јој овога пута место за обраћање уделисмо испред Ненародне Владе а не испред  Ненародне Скупштине:

,,Помаже Бог, драга браћо и сестре!… Актуелни Вођа, који то не би никад ни могао да буде, да од вере правослане расточен, србски народ није поклекнуо у психолошко-субверзивном рату, управо нам јасно исцртава модел свог издајничког подухвата… Не само да то мирно посматрамо, него и здушно подржавамо учествовајући у паради смућивање себе самих, преко некаквих избора за локалне издајице сваког интереса овог народа… Изаћи ће сутра, без имало одговорности за будућност деце своје, народ србски на те пандорине кутије, да гласа за да се претходни издајник врати, а да актуелни не оде“… Цео говор погледати на: Обраћање Јасмине Букве на 103. Литији Београдом

Потом, у братској слози, на свему Богу заблагодарисмо, поздрависмо и пожелесмо Богом срећан пут свима који издалека дођоше, а беше нас овога пута из Бање Луке, Суботице, Сремске Митровице, Шапца, Ваљева… Обавестисмо се да се на нашем Православном пункту може и потписати ‘Народна резолуција’, као и да је наша наредна Литија већ у уторак, 6. марта у Ваљеву од 17. сати на Градском тргу

Богом сви нам здрави били и на Православним нам Литијама суботњим се видљиво сретали, или, издалека, а због оправданих изостајања, молитвено међусобно саосећали! 

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: