Објављено од стране: ИстиноЉубље | 25. фебруара 2018.

Православно сведочила и 102. по реду Литија Београдом, о дубинама издаје Православне Србије (24. 2. 2018. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 24. 2. 2018. године.

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и 102. узастопна Литија – о дубинама издаје окупиране Православне Србије

Овај 102. део покушаја једног доброг дела који је почео пре две године, а завршиће се и биће комплетан само ако дочекамо помоћ Господњу… а дочекаћемо је ако ли Је заслужимо… а заслужићемо је ако ли је стварно желимо. Знак да је желимо биће искрена молитва, пост, исповест, уздржање ка себи, а милост према ближњима, затим Свето Причешће, али и још један неопходан састојак вере и побожног живота у Христу – чување и јавно исповедање Православне вере онда када је она нарушавана и гоњена. То не чинимо зато да би је ми својим моћима одбранили и ослободили од напада непријатеља, већ да би се тако пројавила искрена жеља наша да будемо у Њој, са Њом, да би нас она благодаћу Божијом довела до вечности блажене Христове, због чега у овом испитном, земном, временском року и живимо. Хвала Богу Јединоме што нам је дао вере и снаге да се овде окупимо и по 102. пут са јединственом сложном братском поруком да без Православне побожности неће бити никаквог избављења из ропства и никакве слободе, јер је Србија под проклетством управо зато што не живи Православно и што је одбацила завете Светога Саве, Светога цара Лазара, Светога Василија Острошкога…

Екуменистички, унијатски, секташки и неморални покољ србских душа је у јеку, а праћен је и тихом тиранијом и убијањем србских тела – што запрашивањем из ваздуха, тровањем деце вакцинама, или отимањем деце из родитељских породица. Изнурујућим радовима за народ уз минималне надокнаде, једноставно, праве логор у коме ће намесници колонизатора имати сва права да спроводе окупациону вољу над потрошним србским логорашима.

Вером Православном се мора живети, јавно Је сведочити и бранити, ако ли смо Христови. Такође, мора се сведочити против саблазни, разоткривати лажи и заблуде које трују ближње наше. То су те неопходне обавезе верујућих којима се сведочи припадност душе наше Господу, душе која верно и исповедно чека само помоћ Његову. Дакле, све то се не може постићи људским силама, покретима, организовањима која се данас, обично, усресређују само на један проблем, на једну коцкицу слике мозаика зла, људским силама се трудећи да реше само тај делић лика сатаниног који се надвио над земљом Србијом, и на крају, потрошени у тој борби, ни не схватају да остају робови многоликог мозаика зла који су окрњили само за један делић.

Деси се, мада ретко, да нас неко овде у свакодневним сведочењима на улици упита да ли да изађе на изборе. На које изборе? Свако ко учествује у изборима тај учествује у продужењу издаје сопствене Отаџбине. Неки, пак, кажу ако не изађеш на изборе приписаће се глас Вучићу. Ком Вучићу?! Овде је на делу 102. Православна Литија центром Београда против политичке и сваке друге издаје Србије где се систематски трује народ лажном влашћу и лажном опозицијом сто година уназад. Једина победа народна је побожни живот у Православној вери, неизлажење на изборе, јавно сведочење Вере када нам је кваре и урушавају у народу,  и све остале молитвено-посне, исповедно-исповесне припреме за Свето Причешће. Највећи пораз би им био када народ већински не би излазио на изборе – тиме би свака окупациона власт била неутемељена и невалидна, зато, да би само имали 50% изашлих на изборе и смислише које каквог Белог, Зелене  и остале привидно патриотске странке. Косовска издаја је, такође, у завршном чину, и они би највише волели да је на крају припишу самом србском народу кроз најављени референдум, јер упорно чекају само да умре још која стотина хиљада сваке године старијих Срба који се сећају оног каквог-таквог националног буђења на Видовдан 1989. које злоупотребише касније сви политичари редом. Док нам је стање у омладини србској данас тужно и претужно, јер су нам баш њу гледали претходних година обезверити, затровати неморалом и лажним западним бајкама и саможивим утехама, а ако у неком делу омладине србске данас и има Православља и родољубља, оно је гушено под неким неумереним стриктним благословима наметних духовника, или је затворена у команду лажних патриотских организација и навијачких група. Чекају да спроведу референдум на коме би народ издао Свето Косово за шаку европских обећања, а ако ли се то деси, потом нико више не би имао изговор да није крив за комплетну, мирно спровођену издају србске Цркве и Отаџбине. Потом ниједна народна несрећа не би могла имати изговор у теорији да су други криви а да нисам и ја… јер да сам ја Православно веровао и живео како треба, да сам сампожртвовано јавно Веру сведочио против лажи и неправди – не би све ово овако бивало, и други би последовали, благодат би се ширила и мрак многоликог зла из Србије прогонила. Имамо Света пророштва да ће нас Господ ослободити од ропства, да ће бити Православно царство Руса, Срба и Грка… само да знамо, да се о роковима тим ми сада питамо, желимо ли искрено Православну слободу – да ми до тада, с Божијом помоћу, учинимо оно што је до нас, да покажемо како верујемо у Кога верујемо, да нам Име Господа и Спаса нашега Исуса Христа буде и у срцу и на делу. Амин, Боже дај свакоме.

Испред патријаршије, 102. пут због јавних саблазни екуменизма, унијатства, папизма, раскола и осталих заблуда који са места пастирских трују Православни србски род, поменусмо и како нас савршено медијски игноришу, а онда када каткад неко мора и да нас помене, помене само да смо због потапања Грачанице овде, а не због васколике србске издаје и Цркве и Отаџбине србске. Чак се деси и да неко похвали монаха-немонаха Антонија, а да притом никада и нико неће да помене Литије наше које својом истрајношћу у вери и сведочењу говоре да су оне главна Православна порука која нас овде непрестано окупља а против опште саблазни и издаје.

Померен је празник Светога Симеона Мироточивога дан радије. Померен дан Светитеља када се слави на Небу, да би народ овде, у нерадни дан, торжественије прославио Славу. Има логичног образложења, али не знамо да ли има благослова Светога за то. Али овде смо Литијом дошли управо због тога што се чине дела која су очигледно против благослова Светога Симеона – Стефана Немање, попут оног што се у србској Патријаршији у капели Светог Симеона сваке године допушта бајање англиканске секте, која од целог Београда баш захтева да своје секташке обреде врши сваке године, у децембру, у црквици србске Патријаршије. Врше се дела противна делима онога кога прослављамо, и нема се храбрости да се сведочи Православни Завет његов који нам је оставио, у земљи коју нам је ослободио, у вери Православној без које нема спасења никоме. Није нам Свети Симеон оставио у аманет, не дај Боже, да волимо туђе вере, већ да волимо све друге народе али никако и њихове погибељне лажи. Није нам ни син Светога Симеона, Светитељ Сава одвојио Цркву србску од утицаја лукавих Латина и секташко-папског Ватикана, да би у њој данас седели људи којима је срце у Риму, престоници светских закулисних безаконика. То није добро. Није добро што раскол у србској Цркви постоји и продубљује се. Није добро ни што се православна мантија све чешће користи за рекламирање домаћих издајника, тако да приморани бисмо гледати како се постављање фреске мозаика за храм Светога Саве монтирано одржа у предизборне сврхе. Гледасмо како руски партизани овдашњим издајницима уручују ордења и хвалоспеве у сред Цркве, а све како би се неометано наставила тиха окупација Православног србског рода изнутра. Спољашње благољепије је у храмовима, а храмови нам – нажалост, служе мало за молитву а више за представе, предавања и предизборне кампање на један софистицирано-неприметан начин. Од Православног Хришћанина немојте очекивати да ће ћутке гледати на све те новотарије и скрнављења, јер ви нисте само обредници, него свештеници Бога Живога. Нисте само за то да богослужите Литургије, већ да народу на речи и делу објасните како да Благодат задобијену на Литургији потом у побожном живљењу задржи, а како се не би показали као они који немарно расипају оно што је Господње.

Каже нам једна сестра да је чула како верни народ (који редовно посећује Богослужења и у свему слуша савете свештених старешина) коментарише наше Литије: ,,Добро је што протестују против потапања Грачанице, али нећемо са њима, јер они су против званичне СПЦ. Ето, како ђаво покушава да подметањем кривих расуђивања самооправда све који са благословом учествују у потапању србске Цркве и државе. Прво, такви ставови припадају онима који ништа помогли и саучествовали нису, док смо стражарили да не потопе Грачаницу. А и друго, послушност србској Цркви је пре свега послушност учењу Светитеља наших, па тек онда ставовима постављених нам чинова и пастира, тако да народ са Литије иде на богослужења СПЦ. Али субота поподне нам је дата да опоменемо за сва одступања која се чине јавно против Предања Цркве, која се не смањују већ, напротив, продубљују и разарају ткиво стада Христовога, а да притом нико нема намеру указивати на обољење, а камоли га лечити. Зато је, да човекоугађање пред властима не би разорило послушност Богу и Светитељима Његовим, и речено у Светоме Писму: ,,Богу се треба већма покоравати него ли људима!„. А због недржања Православне побожности и непослушања према Светитељима нашим, како многи који долазе из Грчке сведоче да је јако близу напад Турске на Грчку, а што би означило почетак страшних страдања Трећег Светског рата, у току кога очекујемо појачано православно покајање народа, да би се на крају удостојили и Руског Царства које ће Господ доделити вернима својима. Стражимо над душама својим, јер је време испита са вечним последицама у току…

Иако много пута поновисмо да, по учењу Светих отаца, ниједан духовник нема благослов да брани својим послушницима јавно исповедање Православне вере када је она, споља или изнутра, урушавана и гоњена, а на шта смо сви позвани. Ипак се неки смућују причама оних којима су духовници, наводно, забранили да долазе на Литије наше, мада је у највећем броју случајева, како смо се немало пута уверили, ствар у следећем – да, у ствари, верници сами траже од духовника благослов да не долазе на Литије, јер им тешко пада овај непрестајући Богољубиви труд по свим временским приликама и неприликама, а потом када им духовник то дозволи – онда свима немирно шире (лажне) вести да њихов духовник не благосиља да се долази на Литиј. Наравно, све то чине како би умирили своју савест, да пошто они не долазе више на Литије, чини им се најбоље да и нико други не долази, и не подсећа им савест да Литије још увек постоје… и да су и они увек позвани и увек добродошли – када год могу.

Испред Ненародне Скупштине, нажалост, са нама не беше овога пута сестра Јасмина Буква, са њеним предивним нам обраћањима. Ипак, поручила нам је да, као замену, ове суботе у њено име прочитамо њену нову песму Груда Света неотета, а коју нам је одрецитовала сестра наша Невена:

,,Ој, Србијо, да л’ нас чују
Литијом што Христу враћа
да у вери не тугују
у милости Божјој браћа.
Грачанице, свето место
ходочасној души мило
србском роду гнездо-престо
под Крстом се твојим свило.
Над куполом небо цело
Лазаревом грми клетвом
збрајају нас у опело
грудом светом неотетом.
Ој, Душане, србски сине
србски корен, грано србска
певају ти од милине
Божјег хора грла људска.
Од Србина неотете
праотачке крвљу боје
ој божуре, србски цвете
на Космету бојно поље.
Богомајко, ти нас врати
Христом Богом у пут прави
да се народ не злопати
мили Боже нам се јави.
Свети Саво, ти помози
србском роду на делима
да нам буде род у слози
Православље у срцима.
Ој, Србијо, да л’ нас чују
Литијом што Христу враћа
да у вери не тугују
у милости Божјој браћа.“

Такође овде напоменусмо и о прошлонедељним новим вестима домаће издаје, у којима се каже да је већ 12.000 станова у Нишу продато Шиптарима. Притом се опоменусмо и како нам је једна госпођа овде, једне од претходних субота, указала и да је мноштво станова у самом центру Београда продато Шиптарима, па и да је шиптарски патриота Вучић у том циљу и обећао градњу аутопута од Ниша до Приштине и Тиране, како би се и оно мало преосталог устрашеног Србског народа које није напустило своја огњишта у смеровима ка Београду или иностранству преплавило шиптарском великоалбанском агресијом, подупртом парама трговине дрогом.

Док смо говорили, ту се појавио и брат Симо Спасић. Избегли смо да се сликамо заједно са њим све докле се, уз његову похвалну борбу за сећање на србска страдања и страдалнике пострадале од спољних окупатора, не огради од домаћих сарадника окупатора из комплетне политике, који покушавају да иза завесе саосећања са србским страдањима маркетиншки сакрију и све актуелне и све будуће издаје које као на филмској траци спроводе и планирају.

Србима је једина централа Царство Христово вечно, а Светитељи су нам пут пропутили како се до њега долази: Само Православном истином и побожношћу. Притом, ако Православне побожности и одговорности не буде у овом ропству србства васколиког, него се још свако буде и љутио што се њему страдање дешава (иако никакву личну жртву није приложио да се спречи вишедеценијско а свакодневно уништавање србске Цркве и Отаџбине), онда ћемо, нажалост, још много жучи да попијемо и страдања да доживимо пре него се уразумимо. Али, ма какво страдање да доживимо, ми знамо да је помоћ Божија у сваком тренутку приступачна онима који је желе и траже. То је на нивоу сваког верног Православца Христовога појединачно, а да би Господ помогао целом народу, треба цео народ да се обожи и каже ,,Боже помози!“. А за то време, они који су свесно Православни не смеју да ћуте, нити да се посакривају у своје домове, бар са овога једнонедељног обавезујућег  Православног сведочења, уз жал што немамо снаге да ове Литије буду свакодневне и непрестајуће до освешћења и спасења целог рода нашега, до једино благословене Православне слободе народне. Да цео народ види неку жртву Бога и рода ради, да немамо никакав покрет са циљем да мења издајнике из власти издајницима из опозиције, него да виде сведочанство Православно, па ма и пострадали да сви виде да је на делу издаја Завета Светога Саве и свих Светих Христових. Да нам Бог никоме не да саучествовања у томе свезлу, и да Удба и остали окупациони системи схвате да нећемо ми њих да мењамо – Бог ће да их промени, а за то време неће нас ућуткати, јер ако би нас ућуткали – одвојили би нас од  Бога нашега и Православне Истине Његове, показали би се страшљивцима који се стиде Православног Имена Христовога. Не дао Бог!

Испред предводника лажљивих и саблазних медија Србије, тзв. РТС-а, погледасмо и нови Слободни Србски Дневник са темама осмишљено штетног по људе зрачења разноразних антена, мобилне телефоније које се инсталирају баш усред најгушће насељених средина, затим чудног чина страдања војног ветерана који је бацио бомбу на амбасаду САД у Миловој НАТо-Подгорици… 

Подсетисмо се да је на данашњи дан, на протесту против издаје Светог Космета испред америчке амбасаде, од стране окупатора, усред Београда, убијен Србин Зоран Вујевић – Бог да му душу прости. А пошто Богу заблагодарисмо на свој овој литијној братској слози и труду, пошто поздрависмо и пожелесмо Богом срећан пу Свима из Ужица, Лознице, Новог Сада који и овога пута на Литију у Београд дођоше… послушасмо и кратко, а надахнуто обраћање брата нашега Горана, који нас својом новом песмом подсети на чојствено јуначни бој на Мојковцу, у склопу Топличког устанка против Бугарске окупације јужне Србије (усред бугарских злочина на србским народом при чему је 100.000 Срба депортовано у Бугарску а половина се није вратила), а чији је 101. годишњи спомен пао баш у данашњи дан… Ову песму је брат наш Горан прво прочитао на гробу сердара Јанка Вукотића, а потом је пожелео поделити и на Литији са свима нама

 

 

 

ВАСКРС

И да чудом васељена сунца своја сва помрачи

и да земља у омрази све народе своје гоји,

и да сила на нејаког из немоћи опет крене,

и да Србу због слободе опет грло ланац стегне 

и да пролаз према мору снова буде скупљи Неба,

остаће нам све што треба.

Остаће нам очи Свете из којих нас сунца грију,

остаће нам поља бојна где нам преци љубав сију,

остаће нам један сердар на Мојковцу да нам стражи,

остаће нам и Гаврило, са Милунком васкрс тражи,

остаће нам то Косово и Његово море крви,

остаће нам све што треба да будемо опет први.

Богом душом и телом свагда здрави били, па се на Литијама Православним до помоћи Господње у слободи Истине и радости братовања у Христу Спасу и свих наредних субота истрајно виђали!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: