Објављено од стране: ИстиноЉубље | 19. фебруара 2018.

Господе и Владико живота мојега- Тумачење Светог Луке Кримског… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио): Св. Партеније Лампсакијски; Св. Лука Еладски; Св. 1003 муч. Никомидијских… (20./7. феб)

Вести са Православне страже: Понедељак, 19.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Партеније Лампсакијски; Св. Лука Еладски; Св. 1003 муч. Никомидијских… (20./7. феб)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 709. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 102. по реду Литију Београдом, субота, 24. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++ 

Пост Свете Четрдесетнице

После сиропусне недеље, или, једноставно речено после поклада, од понедељка почиње први вишедневни пост. То је пролећни пост и назива се великим због особене важности његовог установљења. Састоји се од поста Свете Четрдесетнице и Страсне Седмице. У Апостолским установама о Великом посту се каже: „Нека се овај пост (тј. Четрдесетница) врши пре поста Пасхе (тј. Страсне седмице), почињући од другог дана седмице (тј. понедељка), а завршавајући је у петак: затим почињите свету седмицу Пасхе (тј. страдања Христових), постећи са страхом и трепетом у све њезино време, свакодневно приносећи молитве због сагрешења“. У овим одредбама велики пост је назначен као св. Четрдесетница и као пост Страсне седмице. Св. Епифаније Кипарски пише: „Четрдесетницу, до седам дана пре Пасхе (тј. до Страсне седмице) Црква обично проводи у посту. Осим тога, и шест дана Пасхе (тј. Страсну седмицу) сав народ проводи у сухоједенију“.

Сагласно предању и устројству првоначалне хришћанске Цркве света Четрдесетница, по уставу Цркве Православне, све до данас почиње од понедељка после Сиропусне недеље и завршава се у петак шесте седмице када Црква поји: „Савршивши душеспасоносну Четрдесетницу…“. Предстојећи дани до Пасхе такође су посни, али сада због почетка и трајања Господњих страдања. На тај начин, по рачунању Православне Цркве, из броја посних дана свете Четрдесетнице не изузимају се суботни и васкрсни дани пошто се у њима пост не разрешава, него само слаби. Оволико трајање свете Четрдесетнице, сагласно посту Исуса Христа, без прекида траје четрдесет дана. „Ми држимо пост који је држао Господ свету, како именом тако и делом, Велику Четрдесетницу, каже свети Симеон Солунски, ради свога очишћења и умилостивљавања Бога и тиме као да приносимо првину и десетак Богу од година нашег живота. Пост почиње од другог дана седмице и завршава се у петак (шесте седмице). И Спаситељ наш је постио четрдесет дана и исто толико ноћи“. И Климент, наследник Петра у Риму, пише о томе у Апостолским установама. Ово су нам предали и Свети Оци, и божанствени Сава Освећени, и Јован Дамаскин у Јерусалимском Уставу, а браћа-исповедници – Јосиф Солунски и Теодор Студит, у својим песмама на свету Четрдесетницу. Оци који написаше химне предадоше нам стихове уочи Лазареве суботе: душеспасоносну савршивши Четрдесетницу!

+++

Свети Лука Кримски:

Резултат слика за Свети Лука Кримски:

Тумачење великопосне молитве преподобног Јефрема Сирина

„Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме.

О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога,

Јер си благословен у векове векова. Амин.“

Ова молитва светог Јефрема Сирина током Часног поста свакодневно се чита на крају сваке службе (осим суботом и недељом), а верници тада уз метанију моле „Боже, очисти ме грешног.“ Свети Лука Кримски назива је молитвом чистог срца зато што се излила из савршено очишћеног срца великог подвижника. Отуд таква моћ и такво тајанствено дејство ове чудесне молитве на хришћанско срце. Преподобни Јефрем Сирин не само да моли Бога да му даде дух врлина и да га ослободи духа порока, него и то да не буде чак ни трага од порока и да душа буде Христом миомирисна, јер много се лакше ослободити појединих порока, него духа тих порока.

Будући да је лењост мајка свих порока, преподобни Јефрем Сирин своју молитву почиње: Господе и Владико живота мога, дух лењости не дај ми. Лењост је нарочито погубна у духовном животу. Свети Лука Кримски вели: „Лењост душе и нечињење добрих дела воде душу у погибао и доводе је до тога да зарасте у коров греха. Живот нам је дат за то да бисмо хитали да учинимо велико дело чишћења свог срца следећи Господа Исуса Христа. Идење за Господом је делање и често веома тежак рад, а не лењост.“

Због лењости падамо духом и зато преподобни Јефрем Сирин моли: Господе и Владико живота мога, дух мрзовоље не дај ми. Дух мрзовоље или дух унинија уствари је бежање од активне духовне борбе. Против унинија се треба борити молитвом. Молитва је разговор са Богом и у том разговору Бог нас утеши и одагна дух унинија. Подједнако је погубно и властољубље и зато преподобни Јефрем Сирин и моли: Господе и Владико живота мога, дух властољубља не дај ми. Због властољубља је и први међу анђелима пао с Неба. Господ је рекао Својим ученицима, а преко њих и свима нама: И који хоће међу вама да буде први, нека свима буде слуга…

Свети Лука Кримски нас подсећа да слава бежи од онога ко за њом јури и ко је жели, а проналази оне који од ње беже. Господ је рекао да ћемо за сваку испразну реч дати одговор на Страшном суду. Зато преподобни Јефрем Сирин моли Бога: Господе и Владико живота мога, дух празнословља не дај ми. Свети Лука Кримски вели: „Свака добра и мудра реч живи у људским срцима и годинама доноси добре плодове, али и свака рђава реч, као што су клевете, лажи, оговарање, такође живи веома дуго и увлачи се у ум и срце не само наших ближњих него и многих других људи и утиче на њихове мисли и жеље. Мудри људи, који живе духовним животом, никад не празнослове. Они су увек ћутљиви и удубљени у своје мисли. Веома је значајно стећи власт над својим језиком! У својој Саборној посланици свети апостол Јаков каже: Ако неко у речи не греши, тај је савршен човек, моћан је зауздати и све тело, што значи потчинити тело узвишеним циљевима духовног живота, обуздати све пожуде и страсти, све оно лоше ка чему нас тело вуче. Почните од обуздавања језика!“

Преподобни Јефрем Сирин прво моли Бога да га спаси од духа страшних порока, а након тога да му дарује врлине: целомудреност, смиреноумље, трпљење и љубав. Господе и Владико живота мога, дух целомудреност даруј мени слузи Твоме. Свети Лука Кримски подсећа нас да је свети апостол Павле рекао да је сваки грех изван тела, и гордост, и сујета, и властољубље, и завист, и гнев, зато што су то страсти душе, док блуд и прељуба скрнаве не само наш дух него и наше тело. Дакле, реч је о целомудрености и тела и духа. Свети апостол Павле вели да је наше тело храм Духа Светога. Сваки храм треба да буде чист и не сме се скрнавити. За очување духа целомудрености подвижници су се борили молитвом и смирењем. Тако и велики подвижник Јефрем Сирин моли Бога: Господе и Владико живота мога, дух смиреноумља даруј мени слузи Твоме. Господ нас је смирењу учио личним примером: родио се у пећини, био у јасле положен, са смирењем опрао ноге Својим ученицима. Господ нас је и личним примером смирењу учио и речима нас на њега позвао: Научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем. Свети Лука Кримски подсећа нас да су смирени људи духовни победници зла и насиља, да су то истински војници Христови, а не робови. Свети апостол Петар вели: А сви ви, покоравајући се једни другима, пригрлите смиреноумље, јер се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат (1. Пт. 5, 5). Смирење се стиче трпљењем и зато преподобни Јефрем Сирин моли Бога: Господе и Владико живота мога, дух трпљења даруј мени слузи Твоме. У својој Саборној посланици свети апостол Јаков каже: А Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различита искушења, знајући да кушање ваше вере гради трпљење, а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка (Јк. 1, 2-5). Свети Лука Кримски истиче: „Богу је угодна молитва да нам подари трпљење и зато ће помоћи свакоме ко Га моли да му дарује трпљење при ношењу крста. Бог дарује трпљење и помаже човеку да његово бреме не буде веће од његових могућности. Треба стално да имамо на уму да наше недаће нису ништа у поређењу са страдањем Господњим. Зато треба да гледамо Крст Христов и тако се учимо трпљењу.“

Ништа нам не вреди ако се ослободимо духа порока и стекнемо све врлине уколико у нашем срцу и нашој души нема љубави. За тај највећи дар благодати Божије преподобни Јефрем Сирин моли Бога: Господе и Владико живота мога, дух љубави даруј мени слузи Твоме. Тумачећи ову молбу преподобног Јефрема Сирина свети Лука Кримски, између осталог, каже: „За љубав која је заиста испуњење целог закона, за ту љубав молимо јер ако љубави немамо, онда смо, по речима светог апостола Павла, као звоно које јечи, или кимвал који звечи. Ако имамо дар пророштва и огромно знање и веру која и горе премешта, а љубави немамо, ништа смо. И ако сиромасима раздамо све имање своје, и ако предамо тело своје да се сажеже, а љубави немамо, ништа смо. Љубав је све оно што је Исус Христос говорио, све што је учинио за време Свог живота на земљи, а пре свега оно што је показао на Голготи. Све је то љубав, али и непрекидна проповед о љубави. Стећи љубав основни је и највећи задатак нашег живота. За љубав треба да се молимо упорно и без престанка јер наш задатак и јесте да се приближимо Богу, да постанемо савршени као што је савршен Отац наш небески. А како да се Богу приближимо без љубави? Љубав испуњава срце човека који се труди да Богу угоди, који се стално моли и тело своје смирава, човека који се труди да помогне онима око себе. Љубав Христова улива се у срце таквог човека тако да га до краја испуни, а онда почне и на друге да се излива. У древна времена, посебно у апостолско доба срца људи била су препуна љубави Христове. За њих је Господ и могао рећи: По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.“

Преподобни Јефрем Сирин своју молитву завршава молбом: О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Свети Лука Кримски пише: „У нашем оку налази се грех велик као брвно али га не примећујемо, него само видимо трн у оку брата свога. Сећате ли се како су Господу довели жену ухваћену у прељуби и како је Господ тада рекао: Који је међу вама без греха нека први баци камен на њу.“ Наравно да се нико није усудио да то учини. Нисмо без греха и баш зато и не смемо бацати камење осуде.

ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: