Објављено од стране: ИстиноЉубље | 18. фебруара 2018.

Православно сведочила и 101. по реду Литија Београдом, о дубинама издаје Православне Србије (17. 2. 2018. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 17.2.2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и 101. узастопна Литија – о дубинама издаје окупиране Православне Србије

Православно исповедна Литија центром Београда, 101. по реду, погодила се и догодила се баш уочи Великог Васкршњег поста. Време православног поста је време покајања, време смиривања, време послушања Истини Цркве Божије Православне. А како бити у молитви у срцу хришћанин а не бринути због разарања Православља србског, због тровања свих наших ближњих, промовисањем лажи, саблазни и секташких учења од окупационих власти а кроз њихов спектар сатанизованих медија Србије? Како себе спашавати молитвом, постом, силом Часнога Крста, а ћутати када на Крст Господњи хуле, када га се стиде, када га избегавају? Једни отворено хуле на Крст Господњи, а интернет су преплавили разноразни секташи који промовишу јеврејство а хуле на Крст Часни. Преплавили су све медије разноразни умоболници и бесрамници… и све се то ради ради уништавања наших ближњих, а најпре, ради уништавања омладине србске. Издаје се  цела Србија, а у склопу ње, тренутно најактуелнија је издаја Косова и Метохије. Издаја Косова и Метохије етапно траје одавно, сваке године, и то уз манипулативне медије и њихове лажне европске приче и обећања које нам нуде у замену да издамо себе, да издамо Христа Бога у себи, да издамо Православље Светога Саве и свих Светих. Све се то радило програмски и етапно нарочито последњих двадесет година. Омладина нам је, или Православно-национално необразована, или, ако ли је имало нешто од родољубља остало у њој, злоупотребили су их ангажујући их у разноразне контролисане ‘патриотске’ организације или навијачке групе. Сваке године, они – комплетна политичка квислиншка банда, чека да умре 100.000. свесно националних Срба, док се  роди само око 65. хиљада. Наиме, већина тих старијих који се упокојавају сећа се оног каквог-таквог националног буђења које се пројавило на Косову Пољу 1989. а које је касније злоупотребљено од свих политичара редом. Ето, зато сада помињу референдум народа о будућности Косова и Метохије а који је, изгледа, баш и најављен покретањем Апела интелектуалаца покренутим од стране ДСС-а, што је осталој банди на власти послужило као осмишљен повод за референдум. Најава је успела, али не ове године, већ, вероватно идуће, док сачекају да умре још сто хиљада оних свесно националних Срба, а једно 30-40 хиљада омладине не расели по иностранству, из ове режиране беде и немаштине у којој има места за мигранте, цигане из реадмисије, корпорације којима се поклања комплетна србска привреда, шиптаре који покуповаше станове по Београду и куће и имања у околини Ниша, а нема за рођену омладину нашу. Домаћи издајници, изрод домаћи који је испливао на површину власти се нада да могу већ идуће године да приреде референдум на коме ће мало да изманипулишу покојницима на бирачким списковима, мало да украду, мало народу да подметну лажна еуропска обећања, да подметну народу (Православно необавештеном и национално несвесном) да у сред земље Србије изда Косово. Само они које су родитељи Православни добро васпитали и сачували од ових системских јавних манипулација лажима, само такви су свесни да је Косово и Метохија најсветија србска земља, да је на том Косову и Метохији завладао го непријатељ србски, и да је то, само по себи, знак Господњи да тамо где треба да је најсветије, најмолитвеније, тамо влада го безбожник, терориста и незнабожац. И то је слика наша, то је знак да су нам душе испрљане и неверне и да су Шиптари, као и ова вода проклете бране Ровни која прекрива Светињу Грачаницу, знак духовног стања у коме се данас налазимо. Ако је банда окупациона, марионетска, која ради за своје светске менторе, израчунала да би могла да нам понуди референдум идуће године, на коме могу да провуку независност Шиптарима отетог Космета, онда је стање у народу веома тешко, онда је ово време – ‘ком обојци, ком опанци’, време је да свако од нас покаже да ли је за Небо или за земљу, да ли је за Православног Христа Господа, или за антихриста који долази у свет и чији пипци одавно већ владају у овој земљи преко комплетне политичке сцене. 

А у новој епизоди Вучићијаде… Иначе, Вучићијада је ријалити програм непрестаног директног преноса и уживог коментарисања мејнстрим аналитичара сваког детаља посете великоиздајника иностранству. Наравно, када кажемо великоиздајника, то значи да је сада без конкуренције у свој опозицији на пољу потенцијала издаје националних интереса, а биће замењен само онда када га потроше на задатку, и то, неким још већим припреманим у опозиоцији велеиздајником. Наиме, у овонедељној посети комшијама непријатељима србским у Кроацији, а којима се постојање и национално биће заснива само на србомржњи, великоиздајник се јавно згражавао и приговарао Кроатима што га вређају називајући га ‘четником’ када му нико у породици то никад био није. Окорели титоиста на месту намесника Колоније Србије тиме подржа изрежирану интернационалну комунистичку љагу и подметања ‘злочина’ (као што то данас осмислише Сребрницом и Овчаром) на честитом имену србског четништва које вуче традицију чојства и јунаштва још из  турског времена, а да притом ни не помену најјезивије од постанка света злочине усташтва над србским родом. Шеткао се по Загребу, био код кардинала Бозанића како би видео какве су могућности преваре србског народа довођењем папе у Београд што пре. Обећао Кроатима испунити све што су тражили… и на крају дошао, кобајаги, да проглашени дан србске државности на Сретење, само да би избегли Немањиће, а да притом нико и не помену име Господње а камо ли да је Сретење сусрет старца Симеона Богопримца који први од људи препозна Бога у Христу, Јединога Спаса рода људскога, који Њега искрено потражи и  у Њега Православно поверује. Видесмо и како безбожни великоиздајник избегну да око врата прими орден Републике Србске, на коме је блистао велики Часни Крст Господњи. Чусмо, и не веровасмо, како исти цитира безбожног писца Пекића: ,,Не би смо смели да љубимо земљу наших предака, већ земљу по којој ће деца наша ходити“, што је чисто окупаторско и еврослинаво подметање, а у смеру одвајања народа србскога од своје честите историје и националног бића. Чињеница је управо супротна: Ко не љуби земљу наших Светих предака – уздишући под патњом, љубиће ноге наших познатих вековних непријатеља

Дошавши Литијом, уобичајено, испред зграде србске Патријаршије, подсетисмо се да пост не помаже ништа без Вере Православне, а у правој вери се молитвом, исповешћу, Причешћем и осталим Светим Тајнама Цркве напредује у истинитом сагледавању свога живота и сагледавању реалности живљења времена у коме живимо.  Од Благодатних Светих Тајни Цркве, којима је припрема примања у личној молитви и посту, јача Вера и Покајање, љубав према Господу и ближњима, које се виде у пожртвованим добрим делима и сведочењима кад су она неопходна. Нажалост, данас је у Србији (са свих страна затрованој медијима, политиком, странкама и сектама и страшљивим исповедањем вере од пастира постављених да чувају стадо Христово од свих прелести, лажи и нечистота стадо бомбардовано са свих страна), због маловерја и греха нашега покајање наше мало, недовољно, невидљиво, тако да утицај и бројност оних који служе ђаволу видљиво расте и прети да погуби цео народ наш. Митрополит загребачко-љубљански, који уме да љуби папу у руку, а потом и да се дрзне да каже да: ,,Имам утисак да Срби који живе на простору Хрватске одустају од самих себе“. То уме да каже, а да је Православно исповедао веру и пожртвовано је сведочио јавно у новој НДХ, народ би видео жив пример и не би упадао у очајања од каквих каже да данас страхује. Па, онда, несвесној још више појачавајући то очајање у народу, уз великоиздајника а са благословом патријарха, иду на ноге ватиканском заступнику у Кроата – Бозанићу, надбискупу нове НДХ где се више Кроати не такмиче у клању Срба као у Јасеновцу већ се тихо, неподношљивим условима живота, уцењивањем и страхом такмиче у превођењу Срба у римско-папску секту кроз покатоличавање, унију, придобијаху их за одречење од вечног спасења свога кога без Православља души нема. О томе ништа не поменуше Бозанићу, већ само како да душепогубним циркусом довођења папе у Србију убију у појам и оно мало побожног народа нашега од чијег духовног стања и зависи будућност целе нације. Неће Господ погубити ни државе нити иједног града само докле има верних и честитих Православаца у њима.

Пеменусмо и Светог новомученика Данила Сисојева који је богонадахнуто на примеру руске историје описао да ми Православни, као једино стадо Христово, увек бивамо кажњавани бичем баш онога греха за којим смо посегнули остављајући Свето Православље. Тако, Светитељ каже да, када се руски народ почео одушевљавати западним секташким католицизмом, дођоше баш Пољаци са ратом на Русију. Када се Руси одушевљаваху западном културом и француским језиком – нападе Наполеон. Када се дивљаху пропагираној умишљеној јеврејској изабраности и елитизму – дође Јевреј Лењин са јеврејском сектом масонима, са комунизмом Јевреја Карла Маркса, и потоцима крви зали Православну Русију. А када се почеше одушевљавати и немачком безбожном филозофијом – покрену се и Хитлер на њих. Како са Русима, тако и са једноверним Србима. Како се сада све више наде полаже на европску наду, а не на Бога, да ће нам мондијалистички секташ папа бранити Косово а не Свети Сава и цар Лазар и Господ наш Свемоћни, онда се види да ће ове последње батине, које сами себи спремамо, доћи са Запада и да ће бити велике, таман колико је велико и упорно надање наше у људе и лажи уместо вере у Бога Живога Истином Православном. Не заборавимо да је написано да ће, стога што се Срби Живог Бога не сећају нити за своје грехе кају: ,,Набујати земља Србинова, од мртвијех србских телеса, и од крви србских мученика, као тесто од јакога квасца“, а да ће нам спасење доћи тек када цео народ завапи Богу и посредништву молитава Светога Саве Његовога у помоћ – како све лепо пише у пророчкој Небеској Литургији Светог владике Николаја.

Уз молитвено појање и братско пријатељевање, Литија наша и по 101. пут пристиже испред Ненародне Скупштине. Нажалост овога пута, из неких личних искушења, сестра Јасмина Буква која је била са нама у Литији, овога пута није спремила још један свој Богородољубљем надахнути говор. У временима где је јако мало свесних и смирених Православних Хришћана у земљи Србаља, свесних да ако буду седели кући, па макар се и све време молили, саучествоваће у ширењу лажи, неморала и издаје србске Цркве и Отаџбине, уколико то, по својим моћима, јавно не разобличе. Јер, речено је у Светом Писму: ,,Срцем се верује, а устима се исповеда за спасење„. Мало је народа свесног да је политички систем данас, у ствари, сатанин систем за духовну окупацију србског народа чији је циљ не само телима да завладају већ, управо, да отрују душе србске. У ту сврху, користе све своје јавне медије, а за оне који схватају превару електронских и штампаних медија, и истините информације покушавају да нађу на интернету, и за њих су припремили неколицину својих секташких промотера за интернет. Све више увиђамо да су ово управо она времена великих искушења за која су Светитељи рекли да: ,,У последња времена неће више бити живих Светих отаца међу вернима, али ћемо имати  наштампане све књиге и поуке Светитеља“. Тако, драга браћо и сестре, они који заиста Бога траже – само Светим књигама Православним ће надахњивати веру и наду своју да до краја Христови остану. С Божијом помоћи, поменусмо и наду да се у будуће направи нека наша Истинољубива Православна емисија на посебном интернет каналу, а све како не би ишли више да гостујемо било где где ће нас потом засути бројним секташким заблудним емисијама. Ништа нисмо ни до сада планирали, па нећемо ни ово, али поменусмо као молитву – ако буде Воља и Помоћ Господња, за то дело.

Испред зграде предводника лажљивих медија окупиране Србије, тзв. РТС-а погледасмо и нови наш Слободни Србски Дневник са темама ријалити преноса Вучићијаде из Загреба, прославе дана државности у којој нико не зна нити помиње шта се то Православно прославља на Сретење Господње, личног примера борбе против насилне вакцинације деце од стране наше Грачаничке стражарке која ради као васпитачица у једном вртићу у Ваљеву, као и, Богу хвала, пуштања из притвора сестре Бранке Милић која је стражарила код Грачанице, у почетку долазила и на Литије наше, а потом, јој је подметнута оптужница за измишљени ‘државни удар’ у Црној Гори а све како би НАТО намесник Мило опстао на власти

Иако нам је жао што нема више Православних говорника и народа на овим непрестаним Православним Литијама, не зато што су нам они неопходни, већ управо стога што је то знак да се нећемо скоро из ропства, страдања и заблуда србских избавити, свесни смо да је сваки човек на Литији овој Православно сведочанственој једна Православна реч молитве Богу и поруке ближњима о јединим  Вратима Спасења Која су Христос Православни Бог наш. Свесни треба да будемо и сви појединачно да, где год се у времену Литија будемо појавили, да увек Православно и кротко пренесемо ову Литијну поруку свима на добро, а не испразно надимајући се или критикујући било кога, а камо ли духовнике којима не смемо никаквом својом слабошћу и немиром бити изговор за њихово даље самооправдавање у топлом избору да седе кући и ћуте, док нам Веру и Отаџбину систематски гуше и кваре. Свесни да ове Литије усред оваквога ропства, припреманог стотину година над нашим народом, сведоче да нам нема друге помоћи сем Бога Живога, а ни помоћи Божије нема без Православља србскога, а Православља србскога нема у молитви која је само у пећини и келији, а да се не изађе на јавно сведочење Вере, и пред Богом, и пред свима ближњима, и пред свима видљивим и невидљивим непријатељима, како би се та реч ширила, и оправослављени народ што пре слободу заслужио. Победа је Православља неминовна, само је битно да ми останемо на његовој страни, а то се постиже свакодневном борбом, свакодневним молитвама и веро-исповедним сведочењима.

Литија стота би величанственија јер би бројнија верним народом Христовим који дође из других градова, а не из окупационог Београда. Из Београда је било исто стадо као и уобичајено. Колико Бог да – довољно је. Притом, не треба мислити да ће нас неко други заменити ако не дођемо – а могли смо, јер ово што је Бог дао из мало делића се састоји, и свако ко може доћи, а изостане, нека зна да своју коцкицу из овог величанственог молитвено-исповедног мозаика уклања умањујући и визуелну лепоту Православне поруке коју смо изашли да посведочимо у временима ове опште издаје свега Светога и Богу приступачнога, што је икада у нашем роду честито бивало. Али, опет, како Бог да, јер за сведочанство је довољно и два сведока а ми би само желели да се сви у те сведоке Христове убројимо – цео народ наш, па и целом свету желимо само да Православан постане и да се само тако вечно спасе.

Без смиреног служења, пре свега, Истини Христовој Православној и Светитељима Његовим и без милости према ближњима својима, не вреди никаква молитва, никакав пост, никакав подвиг тајни… јер Благодат Божија је у Цркви,  а Благодат Божија се прима Вером и  смирењем. У то име, праштајте нам што сагрешисмо према вама овде свесно или несвесно према било коме од вас. Време је праштања уочи Великога поста. Време је искренога покајања и созерцавања сопствених грехова и ободравања себе у молитви и служењу Истини Православној Христовој. Црква је благословила да већ прва недеља буде недеља великога покајања (са строгим правилима поста у којима монаштво прва три дана нити једе нити пије, све до исповести и Светог Причешћа у среду на Пређеосвећеној Литургији), и да се та прва недеља зове Недеља победе Православља, у којој су епископи до скора предводили верни народ у градовима Православних у Литијама са Крстовима Часним и Иконама Светим при чему су читане освећујуће молитве али и анатеме на све јереси и јеретике које је Црква кроз векове Светости Своје доносила, а које је ђаво кроз векове покушавао подметати Јединој Светој Православној Цркви Божијој. Ето, то је Црквом Божијом указани пут искреног покајања, поста и молитве који обавезно процвета цветовима смелог сведочења Вере Христове и милости према ближњима.

Тако нам Бог помагао, тако се у радости Вере Свете виђали и на следећој Литији нашој уочи недеље Победе Православља, тако се у Богу Живоме  и виђали на свим наредним непрестаним Литијама нашим све до Православне Победе на крају овог свеколиког ропства србске Цркве и Отаџбине које траје…

ИстиноЉубље свима Вама!


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: