Објављено од стране: ИстиноЉубље | 14. фебруара 2018.

Познај самог себе- Старац Јосиф Исихаста… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио):

Вести са Православне страже: Среда, 14.2.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Сретење Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Св. муч. Агатодор, Св. муч. Јордан Трапезунтски… (15./2. феб.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 704. дан по реду…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући улазак у другу стотину, тј. Православно исповедну 101. по реду Литију Београдом, субота, 17. фебруара. 2018.г. у 15:30 испред зграде „Владе“… 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++ 

Старац Јосиф Исихаста:

Резултат слика за Старац Јосиф Исихаста:

Познај самог себе

…“Да би ти дао Своје свете дарове, Христос од тебе

не тражи ништа прекомерно, и потребно је само

да признаш да је све добро што имаш – Његово„…

Сваки, дакле, који жели и моли да добије благодат, да му Бог подари дар, мора, као прво упознати своје сопствено биће: “Познај самога себе”. То је права истина. Свака ствар има свој почетак и ако јој не знаш почетак, онда ни њен крај неће за тебе бити добар. За свакога човека, почетак и истина јесте спознаја да је он сам ништа, нула и да је ни из чега проистекло све. Он (Бог) рече и постадоше. Он заповеди и створише се (Пс 148, 5). Он рече, и би створена земља. И узе глину и сазда човека. Без душе и без ума, само човека од земље. То је твоје постојање. То смо сви ми – земља и блато. То је прва лекција за онога који не жели само да задобија благодат него и да та благодат увек обитава са њим. Одатле ће задобити познање из којег се рађа смирење. Не само празним речима, смиренословећи, него на чврстом темељу, он говори истину: “Земља сам, глина и блато. То нам је прва мајка.” А по земљи се гази и тако треба да газе и по теби, јер си и ти земља. Ти си блато. Безвредан си. Бацају те тамо вамо, од тебе зидају. Као бескорисна материја мењаш облик, из једног у друго. Међутим, у тебе је дунуо Створитељ и дао ти дух живота. И гле, ти постаде човек. Говориш, делаш, пишеш, учиш. Постао си машина Божија. Али не заборави да ти је корен земља. Ако ти тај дух одузме Онај који ти га је дао, поново ћеш у материјал за зидање.
Према томе, опомињи се свога краја и нећеш сагрешити довека[15] (Сир 7,39)

Научио си, дакле, да си глина, да си убог и наг. Сада пак од Онога, којем је могуће да пресазда природу, затражи да те обогати. Ако ти Он нешто подари, било да је то много или мало, буди благодаран свом Доброчинитељу, и не присвајај туђе као да је твоје. Благодат примаш са болом и сузама. Исто тако, задржаћеш је страхом Божијим са сузама радости и благодарности. Топлином и ревношћу она се привлачи, хладноћом и немаром она се тера. Да би ти дао Своје свете дарове, Христос од тебе не тражи ништа прекомерно, и потребно је само да признаш да је све добро што имаш – Његово. И да састрадаваш са оним који нема. Не осуђуј га зато што нема, говорећи да је грешан, изопачен, лукав, да празнослови и краде, да је блудник и лажљивац. Ако задобијеш то познање, никада никога нећеш осудити, чак и ако га видиш да чини смртни грех. Рећи ћеш:
“У њему, Христе мој, нема Твоје благодати, због тога и греши. Ако одеш од мене, ја ћу чинити и горе ствари. Ако стојим, стојим само зато што ме Ти подржаваш. Брат шта види, то и чини. Он је слеп. Како од њега можеш тражити да види, кад нема очију? Он је убог. Како од њега можеш тражити да буде богат? Подари му богатство. Подари му очи да би видео.”Када у било чему тражиш правду, када твој ближњи неправедно поступа према теби, када те осрамоти, ражалости, удари, када те прогони или насрће на твој живот, тада се и сам показујеш неправедан јер га сматраш кривим и острашћено га оптужујеш. Ти од њега захтеваш оно што му Бог није дао. Ако у потпуности разумеш оно што ти говорим, свакога ћеш сматрати недужним, ма шта да чини, и за све ћеш кривити једино самога себе Са људским родом војују три непријатеља: демони, наша сопствена природа и навика. Осим ових, други непријатељи не постоје. Уколико уклонимо демона који тиранише читав људски род, сви ћемо бити добри. Видиш, дакле, коме треба да припишеш неправду. Њега треба да ненавидиш, да га осуђујеш и да га до краја сматраш за непријатеља. Други непријатељ је, као што смо рекли, наша природа. Чим човек упозна свет, она се супротставља закону духа и тражи све што је погубно за душу. Ето и другог непријатеља који је достојан твоје животне мржње. Њега треба да осудиш и окривиш. Поред тога, имамо и трећег непријатеља, а то је навика. Кад се једном навикнемо да чинимо сваку врсту зла, оно постаје наша навика, добија место наше друге природе и има грех као закон. На тај начин, и она захтева сличну борбу, како бисмо задобили божанску промену и избављење. Ето и трећег непријатеља који заслужује потпуну мржњу. Ако желиш да твој ближњи у свему буде добар, онако како би теби било угодно, благодаћу коју поседујеш удаљи од њега ова три непријатеља. То је праведност, ако желиш да га нађеш. Помоли се Богу да га избави од тих непријатеља. И тада ће међу вама завладати слога. Ако на други начин будеш тражио правду, увек ћеш се наћи неправедан. И због тога ће благодат непрестано долазити и одлазити пре него што отпочне у твојој души. Праведно је да човек у себи носи онолико благодати колико са захвалношћу трпи искушења и колико без роптања носи терет свог ближњег.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: