Објављено од стране: ИстиноЉубље | 4. фебруара 2018.

Православно сведочила и 99. по реду Светосавска Литија Београдом, о дубинама издаје Православне Србије (3. 2. 2018. г.)

Вести са Православне страже: Субота, 3. 2. 2018.г…

Непрекидне суботње Литије за оправослављење окупиране Србије

Православно засведочила Београдом и 99. узастопна Литија – о дубинама издаје окупиране Православне Србије

Непрестане Православне свакосуботње Литије центром Београда, од којих ова беше 99. по реду, сведочанство су да нас очекују све веће и веће издаје, док Православну побожност не повратимо у себи и не применимо у свакодневном животу. Косовски бој за србско Православље и Светиње данас, за разлику од времена Светог цара Лазара када је уз молитву, пост и Причешће требало иступити пред видљивог звероподобног непријатеља, јесте вишедеценијски непрестани бој духовни. Косовски бој данас јесте, пре свега, бој за Истину Православну уз разоткривање замки непријатеља народних који се не налазе само наспрам нас већ, што је и најопасније – међу вођама и пастирима нашим, међу нама самима. И није ствар данас основати неко удружење или покрет за спашавање србства својим умишљеним моћима – већ позивање народа да се молитвено помири са Свемоћним Богом својим, да призна и уздахне над грехом отпадништва свога и са вером у помоћ Неба устане у исповедање Истине пред лицемерима и издајницима који духовно трују ближње наше, све док сав народ не схвати превару и увиди једина Православна врата избављења…

Многи духовници нас исправно уче неопходности молитве, покајања, исповести, Причешћа и примене побожности у свакодневном животу… Једино, ретко ко каже да је истинско покајање труд у трпљењу свега што на нас лично наиђе, труд у милостивости према свим ближњима и труд у исповедању и брањењу Једине Свете Православне вере чиме ми сведочимо колико нам она значи и колико Њој припадамо. Јер не смеју они који служе ђаволу (а које је овај инсталирао у све институције власти, политике и медија), не смеју они бити трпељивији од нас Православних, не сме наша жеља за Православном Србијом да буде краткотрајнија од њихове спремности да чекају да глас истинољубља у Србији замре – како би лаж, нечистота и све масонско, језуитско и остало секташко зло завршно тријумфовало у овој земљи, благословеној од Светога Саве да буде Православно обданиште за васпитавање душа Србских за вечно радосно Царство Христово… Данас постоји душепогубна опасност, да на народ не падне само одговорност за непротивљење издаји наше Свете Цркве и Отаџбине, већ и да ђаво са слугама својим са издајничке политичке сцене Србије, покуша да наговори народ да из страха од западом напујданих Шиптара а за магловита обећања угоднијег еуро-живота, пристане да се на могућем исценираном референдуму одрекне Старе Србије, Светог Космета. Ако се још и то деси, онда да се спремимо да ‘беремо кожу на шиљак’. А није немогуће све то, јер они који упорно ћутећи седе кући док се Отаџбина и Црква разарају нису далеко од тога да се са лицемерима и непријатељима Бога и србства на крају и јавно сложе…

Испред Патријаршије се опоменусмо да, иако је идуће суботе 100. Литија по реду и 700. дан како Православни сведоци непрестано свакодневно стоје са сликама потопљене Грачанице испред окупационе ‘Владе Србије’, ипак се и данас поклопила једна велика годишњица. Наиме, 15 је пуних година откако смо 1. фебруара 2003. г. овде, пред Патријаршијом, одржали први Православни протестни скуп – тада против уговореног од Синода доласка папе Војтиле у Србију. Историјски је значајно послушати ово обраћање о Православном протесту у време патријарха Павла, унезвереној интервенцији полиције, злоупотреби новинарских слугу окупатора, узрујању патријарха због обавештења да Грачаницу Св. Архангела Михаила код Ваљева хоће да прекопавају и скрнаве, и неслагању са протестом против доласка папе, видео касети са Лаврентијевом екскурзијом где је 36 свештеника водио на поклоњење папи… Уз завршно подсећање на Свету Посланицу Патријараха Цркве Православне из 1848. г. где се јасно каже да је чувар Вере не патријарх, епископи или локални Сабор, већ управо читав Верни Народ Цркве Божије Православне

Беше то ветровито и хладно београдско вече, али све то беше у ствари само потврда одлучности Вере и схватања неопходности ове Православно-исповедне поруке наше Богу и ближњима, да смо недостојни и грешни али и вољно свецело у Вери Његовој и да смо жељни да сви наши ближњи пронађу Православна врата спасења из овог безизлаза издаје, лажи и нечистоте, којима системски покушавају да обезвере и разврате род србски Православни…

Једна сестрица наша у Литији нам прича како је разговарала са својим свештеником о потапању Грачанице, те, како јој је он рекао да су нам они спасили Грачаницу тако што су извадили свете сасуде и изградили нову Грачаницу на оближњем брду, а како га је она смутила својим одговором: ,,Ако је то исто, а како би било, оче, да ти ми одузмемо твоју децу, па ти дамо неку другу у замену, шта има везе.„.

Испред Ненародне Скупштине дочекасмо још једно надахнуто обраћање сестрице наше новинарке Јасмине Букве уз предлог још једног конкретног родољубивог дела – Народне резолуције за спас Косова и Метохије:

,,Помаже Бог, драга браћо и сестре… Над нашим душама, нашим светилиштима, нашим црквама, манастирима, светим хумкама, светим горама, и породичним нашим кандилима, надвила се велика издаја. Ради то апостасија, то отпадништво зачето у срцима која су испражњена од свега Богољубивог, да би се испунила самољубљем, самоугађањем, самосажаљевањем, самоласкањем… Пред нама су некакви градски ‘избори’, и све се дигло у хајку на гласаче, на убеђивање да су с најмрачнијих страна, наметнути лидери политичких странака, баш ти којима треба да се за спас молимо, како би нас својом неком памећу извели из мрака и погрома у које нас исто они деценијама уназад и уводе. Једни, те исти, драга браћо и сестре, арлаучу, да су богомдани да се за њих гласа, а потом … нема потом! Никад није ни било, нити ће са таквима, преостати било шта  богоугодно православно, за наду у спасење! Бездушни доносе бездушне одлуке о судбини народа чија је сва суштина саздана у православној вери, у души православној, што се поукама светих Отаца вазда ткала у потоку врлине народне, која нам светли путеве праведношћу предака наших. А та нам праведност, драга браћо и сестре, поукама светоотачким налаже да нико од нас не сме да се мири са сервираним лажима и да допушта да се патњама невиних гради лажљиво обећано благостање људи и народа… Јер Јеванђеље нас подучава да ни у чему не тражимо сопствену истину и правду, него да свако своје надање полажемо на Истину и Правду Христову… Данас, на овом месту, пред нашим Крајпуташем јунака и страдалника србских, молимо се да милошћу Господњом нико од нас појединачно, него сви заједно, и овде присутни и сви православно у народ очувани, свако своје надање положимо у истиниту Правду Христову… Данас ћу вас, драга браћо и сестре, са овог места позвати да се једино у Божју помоћ, од које нема ни друге ни упутније помоћи, уздамо у народну вољу за спас Косова и Метохије, за очување светиња србских Православних, за очување – Божјом нам милошћу – на неговање и бригу предане државе Богоотачке Србске Православне… Да, молитвама нас грешника, снагом коју је Господ уградио у Реч Своју, да том снагом и љубављу, којом нас сваки грешник задивљује човечношћу и смирењем, чија се светлост пробија кроз сваки грех, да као човечни грешници, не саучествујемо у злочину који се шири светом под маском бриге за људе и народе, онако како и недостојни сваке речи, у оној згради од које смо заклоњени овим  народним Крајпуташем, не устају против Духа Божијег, само појединачно, него и својски колективно… Па је и на нама грешнима да покајаним шапатом изговарама молитву Господу, да Истину и Правду милошћу Његовом достигнемо… Следеће суботе, биће стото наше молитвено ходочашће улицама Београда, и неће то да буде никакав јубилеј, јер није ово време јубилеја, него је време за Православно буђење, свега, лажима заведеног, успаваног и од сваке Истине и Правде Божије одученог… И зато вас, позивам, да као пробуђен и у једину Христову Истину и Правду уздан народ, подржимо Народну Резолуцију… Документ који ће, уколико Божјим наумом будемо даровани, да је народ својим потписима потврди, да не призна сваку одлуку која је донешена или која ће у ова безбожницима вођена времена, да буде донешена, мимо сваке воље народа… Драга, браћо  и сестре, овде неће бити речи о молбама, о понизним очекивањима од лажљивих и ненародних властодржаца, вазалних компрадора и издајника свега србског и православног… Овде се не ради о промоцији појединаца, нових назови вождова, или политичких опција. Ово је народни посао, народна одговорност, народна борба за Православну Србију, на коју све земаљске и небеске тапије има само и једино србски народ, док је год народ богоугодан и у Господа једино уздан… Народна резолуција, је документ који ће са народним одобрењем да има снагу јачу од сваког издајничког потписа. Народна резолуција, је документ којим народ не дозвољава издају и поклањање Косова и Метохије… Народна резолуција, је документ, којим народ преузима одговорност за своју Србију, Божји дом србског Православног народа, па као такав има већу снагу и од најављеног референдума, који већ то можемо да са сигурношћу да тврдимо – има да буде спроведен баш као и ови лажирани избори… На нама је драга браћо и сестре, да се у Бога надамо, и да му се нашом Литијом искреније и покајније молимо да нас приведе Истини Својој, и да нам не дозволи да чинимо било шта што је мимо Воље Његове, јер тако Господа Бога удаљавамо од себе, и никакво нас чињење без Његове милости никуд не води. Него да се само ако нам то Господ Бог да, бранимо и одбранимо као народ окупљен око Православне вере у богоугодност и богоправедност сваког нашег чињења. Нек нам је драги Богу у помоћи, да гледамо на дела наша земаљска очима својих светих Учитеља. Да не дозволимо да се овим темпом умножава безакоње, него да неустрашиви у љубави својој, снажени љубављу Божјом, стајемо на пут безакоњу. С Божјом помоћи, опоменути да анђели и духови Светих Божјих окружавају оне који их у чињењима својим са вером призивају. Амин.“

Испред лажљивог РТС-а, по обичају. одгледасмо нови Слободни Србски Дневник за ову суботу, у ствари, пошто прошле недеље имадосмо неке техничке проблеме, сада одгледасмо тај дневник са темама свесрбског прослављања празника Светитеља Саве и ситуације око масонске бране Ровни коју безбожници гурају ма и по цену да Ровни брана за Ваљевце постане колективна сахрана… Драго нам је што су они са прозора на згради поред РТС-а а који су нас прошле године гађали, јајима, кромпиром, па и једним целером – још увек здраво и живо, јер, сада су нам бацили једну петарду, осавремењују се и они…

Уз молитвено и родољубиво појање, братску слогу и радост суботњих виђења, Богу хвала, и ову велику Литијну Православну поруку и ове суботе пронесмо улицама главног града окупације Србије у име своје припадности Светом Христовом Православљу и у име бриге и жеље за освешћивањем и обожењем, окупираног од домаћих политичких лицемера и секташа, народа србског

Наши драги Ужичани нам, не само поново дођоше на Литију, већ нам спремише и доста гибанице да се сви на крају и телом укрепимо по овом прохладном времену. Све је лако кад је Благодат Божија и слога правоверне браће присутна. Да Бог да тако било и на свим наредним Литијама све до слободе Православне Србије, и на наредној 100. Литији Београдом, али, прво, на наредној редовној месечној 37. по реду Литији Ваљевом која је већ у овај уторак 6. 2. 2018. г. од 17. часова на Градском тргу

Богом нам здрави и радосни свагда били, на Литије нам доходили, или се за Литије помолили!

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: