Објављено од стране: ИстиноЉубље | 22. јануара 2018.

Упокој Господе душе пострадалих слугу твојих Велимира и Милана… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио): Св. Григорије Ниски, Св. Дометијан, Св. Маркијан Цариградски, Св. Амон… (23./10. јан.)

Вести са Православне страже: Понедељак, 22.1.2018.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Григорије Ниски, Св. Дометијан, Св. Маркијан Цариградски, Св. Амон… (23./10. јан.)

+++

Свакодневно се одржавају и целодневни непрестани Православни протести испред назовивладе Србије…

Свакога дана непрестано за Православну слободу Србије узастопно већ 681. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову, 98. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом на Светога Саву у суботу 27. 1. 2018.г. … 

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога

+++

Упокој Господе душе пострадалих слугу твојих Велимира и Милана…

Народни сабор и малтерисање Олтара Свете Грачанице 20.8.2011.г.

У несрећи код Ваљева, на пружном прелазу пострадаше данас двојица зидара на које је у „голфу 2“ налетео воз. Кола беше возио Милан Којић а сувозач му Велимир Ђедовић, обојица зидари поранили да узму још једног колегу па да стигну на посао. Пружни прелаз не имаше рампу већ само светлосну сигнализацију… али то и није толико важно, јер Господ зна када и како кога узима на вечно блажени починак или вечну муку, за шта се већ ко овде беше определио. Велимир Ђедовић је, иначе нерођени ујак по телу монаха-немонаха Антонија а који нам је радо притекао у помоћ својим молерским вештинама када је било неопходно Светињи Грачаници омалетерисати Свети Олтар који је државна банда којекаквих функционера и археолога била нешто раније обила ради „истраживања“ које је у ствари било почетак затирања Грачанице а у име масонске бране Ровни.

Да се присетимо… Тога 20. августа 2011-те године, владика беше устрашен и из јавности испарио, монаси које је послао да станују у Грачаници више од свега интересоваше да преду вуну у конаку и чувају овце, а банда археолога предвођена Дејаном Булићем а у име бране Ровни позиваху се да имају „благослов“ од владике да раскопавају древне  монашке гробове около Грачанице ради „есхумације“… Ништа друго не могадосмо, већ да верни народ позовемо у ту суботу на сабор у Грачаницу и да тога дана, искористивши присуство већег броја верника, не чекајући благослове од људи које не можемо добити, решисмо се да у току сабора поставимо скелу и да омалтеришемо и окречимо Светињу. Не, нисмо се ни онда, а ни данас, бавили мишљу да Светињу спремамо за укоп, потоп, или шта друго шта су јој све намењивали, већ и сада молитвено и делатно ишчекујемо да Господ отчепи отровну каду „Ровни“ у коју су Светињу потопили. Велика радост нам беше тога дана 2011.г. када споља обијену Светињу украсисмо да буде лепа као и пре.

Молитвом и протестом сложно одагнали скрнавитеље Грачанице у зиму 2002 г. (стигли су само да обију олтарски део фасаде)

Иначе, то обијање беше у децембру 2002. када исти ти археолози дођоше у зиму да је занавек раскопају али их верни народ растера, са све о. Марјаном, игуманијом Гликеријом, игуманом Петром, неколико свештеника и монаха, са све м-нм Антонијем. Банда потом, од 2002. није прилазила Светињи све до тог 20. августа 2011-те, непрестано се богослужило и надасмо се још задуго ће. Археолози се и тога дана, видевши велики број народа- повукоше, монаси из конака не излазише а народ сложно, једни се мољаху, једни певаху, а једни предвођени мајстором Велимиром малтерисаху Свети Олтар Грачанички. Велимир беше једно кротко створење Божије које се никако не хте сликати јер је себе сматрао споља ружним али је зато свагда био изнутра весео и насмејан. Његов отац беше својевремено најбољи друг оца Авакума игумана Лелићког, а потом један оде у монахе а други се ожени и доби два сина. Велимир има три кћери и супругу. Бог да му душу прости и да му сав овај труд око Олтара Грачаничког буде пропусница небеска у рукама Светог Архистратига Михаила! Бог да душу прости и пријатељу му Милану са којим беше у колима…

Да, на страшан начин данас пострадаше, али је то поука свима нама који о томе чусмо- јер ко зна какве све невоље тек долазе на нас и Србију- док се, или ваљано непокајемо, или страдањем колико толико искупимо… Као што Господ рече да оних осамнаест на које паде нека кула и поби их, нису најгрешнији у Јерусалиму што тако пострадаше, већ рече- Ако се не покајете сви ћете тако пострадати… тј. то је више порука нама који ово гледамо него ли онима које Господ узе, јер њих узе када им беше најпогодније време да напусте овај почетни испитни део живота вечнога. Једно је само чињеница, они кроткији иду пре из овога живота у вечни, јер Господ Царство вечно и створи да би њега само желели а не чари ове трулежне кратковремене каљуге. А како и жилавије месо мора да се динста, тако и душе које су грубље и прљавије овде дуже Господ овде чека да би се или саме исправљале или невољама чистиле, наравно, има и оних које су се свецело определиле ка злу па их казна нагла зауставља и на суд шаље. У случају брата Велимира то није случај, јер у целој бројној фамилији Ђедовић не би кроткијег ни веселијег слуге Божијег. И, опет и опет, Бог да им душе прости…

Богу на свему хвала и да нам пут ка вечности Његовој, свима нама недостојнима Милошћу Својом благовремено пропути. Амин.

ИстиноЉубље свима Вама!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: