Објављено од стране: ИстиноЉубље | 9. јануара 2018.

На вододелници култура – Свети авва Јустин Поповић:… НОВО – Комплетна сутрашња Житија Светих (аудио): Св. Двадесет хиљада Муч. Никомидијских, Св. Симон Мироточиви оснивач ман. Симонопетре… (10. јан./28. дец.)

Вести са Православне страже: Уторак, 9.1.2017.г…

НОВО – Звучни (аудио) запис комплетних сутрашњих Житија Светих:

Св. Двадесет хиљада Муч. Никомидијских, Св. Симон Мироточиви оснивач ман. Симонопетре… (10. јан./28. дец.)

+++

Свакодневно за Православну слободу Србије узастопно већ 668. дан…И данас одстојасмо испред назовивладе Србије све очекујући нову, 96. по реду, Православно-исповедну Литију Београдом у суботу 13. 1. 2018.г. … 

Овако Православни данас  „прослављају“ глобалистичку Нову годину усред окупираног Логора препуног домаћих издајника који се само још на имену зове- Србија…

Кад у овоземним правилима важи изрека „ко чека тај дочека“ колико је то остварљивије за оне који чекају са Православном вером помоћ од Бога Живога и Свемоћнога… 

Кошава нам је данас дувала али њу је много лакше трпети него ветрометину издаје и лажи умишљено праведних вођа и пастира овог наивног србског стада Хрисстовог!

ИстиноЉубље свима Вама!

+++

Свети авва Јустин Поповић:

Сродна слика

На вододелници култура

Европска култура је обездушила човека, овешаствила га и механизирала. Она ми личи на чудовишну машину која гута људе и прерађује их у ствари. Финале је дирљиво тужан и потресно трагичан: човек бездушна ствар међу бездушним стварима!

Европска култура почива на човеку као на темељу. Човеком се исцрпљује њен програм и циљ, њена средства и садржина. Хуманизам је њен главни архитект. Сва изграђена по софистистичком принципу и критеријуму: човек је мера свих ствари, видљивих и невидљивих, и то- европски човек.

Он је врховни стваралац и давалац вредности. Истина је оно што он прогласи за смисао; добро и зло је оно што он прогласи за добро и зло. Кратко и искрено речено:европски човек је себе прогласио за бога. Зар нисте приметили како он неизмерно воли да богује, да богу је макар  троглоидством и људождерством. Он је језиком своје хуманистичко-позитивистичке науке објавио да нема Бога. И онда је из тога смело извео закључак пошто Бога нема, онда сам ја Бог! Ништа тако не воли европси човек но да се представља као бог, мада је у овој васељени као миш и доказао своје богатсво, он је објавио да су сви светови над нама пусти, без Бога и без живих бића. Он пошто-пото хоће да овлада природом, да је подчини себи, зато је и организовао систематски поход на природу, и тај поход назвао културом. У њега је упрегао своју филозофију и  науку, своју религију и етику,своју политику и технику. И успео да углача неку парчад на кори материје, али је није преобразио.

Борећи се са материјом човек није успео да је очовечи, али је она успела да сузи и оповршини човека, да га сведе на материју. И он, обзидан њом, сазнаје себе, као материју, само као материју. Знате ли ко је победио?…

Иронија је однела победу јер је култура учинила човека робом материје, робом ствари. Очигледна је истина: европски човек робује стварима, не богује над њима. Самозвани бог поклонички метанише  пред стварима,пред идолима које је сам начинио.У своме походу против свега, надприродног, он је тековинама своје културе заменио све идеале, све надматеријалне тежње; заменио је небо, заменио душу, заменио бесмртност, заменио вечност, заменио Бога живог и истинитог. И културу промовисао за Бога. Јер на овој помраченој звезди човек не може да издржи без Бога, макар и био лажан, -таква је кобна иронија овако устројеног човека. Зар не примећујете да је европски човек,у својој културоманији претворио европу у фабрику идола?Готово свака културна ствар постала је идол.Отуда је наше доба-идолопоклоничко доба пре свега и изнад свега. Ниједан континент није толико поплављен идолима као данашња Европа. Нигда се толико не метанише над стварима, и нигде се толико не живи за ствари и ради ствари као у Европи. То је идолопоклонство најгоре врсте јер је то клањање пред иловачом. Реците зар човек не клања риђој иловачи, када саможиво љуби земљано, иловачно тело своје, и упорно тврди; тело сам и само тело?

Нема сумње Европа не пати од атеизма, већ од политеизма; не пати од немања богова већ од премногих богова. Изгубивши правога Бога, она је своју глад за Богом хтела да засити стварањем многих лажних богова, идола.

Од науке и њених хипотеза-створила је идоле; од технике и њених изума створила је идоле;од политике и њених партија створила је идоле. А посред свих идола на васионски трон егоизма посадила европског човека, европског Далај-ламу. У суштини својој, европска култура је повампирени фетишизам, фетишизам у европском издању, у европском костиму. Гурманство за стварима је главна одлика европског човека. Но фетишистичка метафизика европске културе проктично се изражава фетишистичком етиком. Стари незнабожачки фетишизам одликовао се људождерством. А зар се нови европски фетишизам не одликује исто тако људождерством, само маскираним, културним људождерством? Зар европска култура није устима своје науке прогласила као главни принцип живота борбу за самоодржање? Шта је то ако не позив на људождерство? Не значи ли то: човече, бори се за самоодржање? Шта је то ако не позив на људождерство? Не значи ли то:човече, бори се за самоодржање-свим средствима; бори се ако треба и људождерством! Главно је: живети!Главно је одржати се у животу! Како? То не подилази под контролу савести. Живот је кланица на којој јачи има право да закоље слабијег. Штавише;слабији људи су материјал за јачег. Пошто ни Бога ни бесмртности нема, онда је човеку ради самоодржања све допуштено. Допуштен је грех, допуштено зло, допуштен злочин.

Позитивистичка наука је објавила: све што бива-бива по природним законима. У природи влада као врховни закон-закон неопходности. Он влада и над људима и над свима њиховим мислима, осећањима, стремљењима, поступцима. Човече ти ниси крив ни за највећи преступ свој –ниси крив, јер све што чиниш,чиниш по природној неопходности… У самој ствари, грех не може постојати за човека за кога непостоји Бог, јер је грех-грех пред Богом. Ако Бога нема, онда нема ни греха, ни зла нема, ни злочина нема. Метафизички нихилизам европске културе, изражен принципом: нема Бога, морао се пројавити као практични нихилизам, чији је принцип;нема греха, све је дозвољено!

Обратите пажњу,својом филозофијом и науком, својом техником и политиком, европска култура из човека потискује све што је бесмртно и вечно, виртуозно и парализује осећање бесмртности, смањује душу док је најзад не сведе на нулу. Треба се ослободити Бога- то је јавна или потајна чежња многих неимара европске културе. Они на том раде кроз хуманизам и ренесансе, кроз русовљенски натурализам и разбарушени романтизам, кроз позитивизам и агностицизам, кроз рационализам и волунтаризам. А смели међу њима створили су лозинку: треба убити Бога!

Најзад је најдоследнији исповедник европске културе- Ниче, са врха човекоманијске пирамиде егоизма објавио вест „умро је бог“! Када нема ни вечног Бога, ни бесмртне душе, онда нема ничег апсолутног,ничег савршеног, онда је све релативно, све пролазно, све смртно. И збиља протеране су све апсолутне вредности и зацарене релативне. Нема сумње, релативизам је и логика, и природа и душа хуманизма. Ајнштајнова теорија релативитета је завршна, збирна резултанта хуманизма и свих његових филозофских, научних, техничких и политичких огранака. Но не само то, него у последњој линији својој, хуманизам није друго до нихилизам. Зар може човек не бити нихилиста, када не признаје никакву апсолутну вредност? Идите коритом логике до краја, и ви ћете морати доћи до закључка да је релативизам отац анархизма. Пошто су сва бића релативна онда ниједно од њих нема права да себе наметне другима. Покуша ли то, онда треба ратовати до истребљења. Пошто су све вредности релативне, какво право има која од њих да себе наметне за највећу и врховну? На основу чега твоја истина пријатељу потискује моју, када су и једна и друге релативне? Пошто у човечанским световима нема ничег апсолутног, онда непостоји ни хијерархија бића,ни хијерархија вредности,постоји само анархија.Очигледна је истина да су нихилизам и анархизам логички завршетак европске културе, неминовна завршна форма европског хуманизма и релативизма. Хуманизам се неминовно извија у атеизам пролази кроз анархизам и завршава нихилизмом. Је ли неко данас атеист, знај сутра ће бити анархист а прекосутра нихилист. А је ли ко нихилист, знај да је до њега дошао од хуманизма кроз атеизам.

Шта остаје од човека када се из тела његовог извуче душа? Леш. Шта од  Европе када се из тела њеног извуче Бог?- Леш! Истеривали су душу из васионе, зар није постала лешина? Шта је човек који пориче душу у себи и у свету око себе? Ништа друго до- униформисана иловача, ходећи мртвачки сандук, од иловаче. Резултат је поражавајући, заљубљен у ствари, европски човек је најзад и сам постао ствар. Личност је обесцењена и разорена, постао је човек ствар. Нема целог, интегралног, бесмртног човека, већ сами разломци човека, телесна љуштура је углачана, политирана, тетовирана, али је ипак љуштура. Европска култура је обездушила човека, овешаствила га и механизирала. Она ми личи на чудовишну машину која гута људе и прерађује их у ствари. Финале је дирљиво тужан и потресно трагичан: човек бездушна ствар међу бездушним стварима!…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: